10 godina od smrti Vasilije Radojčić: Kragujevčanka koja peva Vranje najlepše na svetu (PLEJLISTA)

"Ponoć već je prošla, vreme da se spije,

Preporučujemo

srce još je budno, davnu želju krije,

ej, kraj pendžera stojim, čekam da ti vrata otvorim.

Zašto dušo ne dođeš, da me kući povedeš,

da ti svoje srce predam, da ti staru majku gledam,

Mito, Mito bekrijo.

Obeć'o si Mito da ćeš jedne noći,

kad se varoš smiri ti po mene doći,

ej, cveće tvoje belo već je čekajući uvelo.

Sa drugari svoji po me'ane odiš,

s vino i sa pesna noći ti provodiš,

ej, mladost pusta prođe,

Mito, ti po mene ne dođe."

(Radoslav Graić)

- Kada mi je direktor festivala predložio da komponujem jednu vranjansku pesmu, desetak dana sam premotavao slike iz Borine "Koštane" i stvarao neke nove. Prvo sam napisao tekst, uvio ga u sedmoosminsku melodiju, otpevušio i zabeležio pod naslovom "Zašto dušo ne dođeš". Odmah sam pomislio na Vasiliju i ponudio joj pesmu.

- Cica, kako smo Vasiliju zvali od milja, sa oduševljenjem snimi pesmu i prvi put je izvede na Beogradskom saboru 1969. Pesma nije pobedila na festivalu, ali je zapečaćena u vremenu Vasilijinom neponovljivom interpretacijom - kaže legendarni Radoslav Graić.

Jedna od najboljih interpretatorki vranjanskih pesama rođena je u srcu Šumadije 21. aprila 1936. Od očuha, vojnog muzičara, upijala je mnoge pesme i pobeđivala na prvim pionirskim takmičenjima. Igrala je i pevala u brojnim kulturno-umetničkim društvima, bila član Omladinskog pozorišta u Kragujevcu.

- Bez obzira što sam odmalena volela muziku, ni pomišljala nisam da mi pevanje bude profesija. U Beogradu sam završila za profesora francuskog jezika. Bila bih izuzetno strog profesor, pa, da ne bih nosila tolike đake na duši, bataljujem prosvetu i posvećujem se muzici. Ne zbog para, već zbog muža koji je bio siva eminencija PGP-a - pričala je Vasilija u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Imala sam sreću da se zaljubim i udam za Miću Đorđevića, bubnjara i dugogodišnjeg muzičkog urednika produkcije PGP-a. Uz supruga sam upoznala sve muzičare, snimala sa najboljim kompozitorima i ansamblima.

Ceo svoj pevački vek provela je u PGP-u. Uz desetine trajnih snimaka za arhivu Radio Beograda snimila je četrdesetak singlica i albuma. Snimala je uporedo i zabavnu i narodnu muziku, prepeve grčkih i španskih pesama, izvorne, gradske, sevdalijske i, naravno, vranjanske pesme.

- Specijalizovala sam se za melos Vranja i Južne Srbije. Kad dođem u Vranje, dočekaju me sa trubačima i kažu - ti si naša. Tako nešto nikad nisam čula od mojih Kragujevčana.

Mnogi "južnovetrovci" su zatečeni saznanjem da je Vasilija snimila i jedan album sa Miletom Basom 1984, i to pre formiranja čuvene petorke (Sinan, Šemsa, Kemal, Mile, Dragana).

Foto: Promo

Onarodila je "Mitu bekriju", svojim interpretacijama produžila vek mnogim pesmama: "Na Uskrs sam se rodila", "Moj Milane", "Aj, veseli se kućni domaćine", "Ajde Jano kolo da igramo", "Zašto pitaš kolko mi je leta", "Zapevala sojka ptica", "Dimitrijo sine Mitre", "Džumbus, džumbus, mašala", "Beše nekad Mitke i Koštana", "Ej, ludi Stojane", "Čik dragi zagrli me", "Za rođendan tebi sine", "Srce piše uspomene", "Šta ću majko, šta ću"... Vasilijine koleginice bi i sa trećinom ovih pesama napravile triput veću karijeru. Ovako, Vasilija osta vrhunski, a nekomercijalan pevač.

- Sve je to zbog mene, mog karaktera i moje stroge pojave. Sigurno me je ta ozbiljnost koštala karijere. Govorile su mi koleginice: "Ej, šta bih ja uradila da imam takvo grlo, takve pesme, i plus muža na čelu PGP-a".

- Meni je to bila smetnja, nisam htela da ostavim gram sumnje da me muž protežira. Ako je do utehe, moje ploče nisu tiražne, al' se moje pesme dugo pevaju.

Vasilija nas je napustila baš onako tiho kao što je i živela, 25. septembra 2011.

(Goran Milošević)