Kako je Snežana Jovanović postala Šikica: "Sve sam zaradila na grlo i dobre pesme"

"Joj, laže lola da sam cura mala,

Preporučujemo

joj, da sam mala, ne bih mu se dala.

Ala bih se šikicala, al' mi ne da nana,

kako ću se šikicati kad ostanem sama.

Joj, da sam znala ne bih mu se dala,

joj, sad me ima, kaže da sam mala.

Joj, lolo moja đavole garavi,

joj, il me uzmi il' me se okani.

Joj, sinoć lola mene u sokaku,

joj, što je lepo kad ljubi u mraku."

(narodna - obrada D. Knežević/M. Lekić)

Ovo je jedna od najeksplozivnijih pesama u istoriji narodne muzike, pesma sa trenutnim dižućim dejstvom. "Šikica" diže i one najuštogljenije, podigla je i Snežanu Jovanović. Zapravo, Snežana Jovanović je postala Šikica, bez navodnika.

- "Šikica" je podigla mene, ali, bogami, i ja sam "Šikicu". U vreme kad sam svaki dan pevala u kafani od osam uveče do dva po ponoći, nastala je i ova pesma. Čula sam je pre 40 godina na jednom vašaru u Bosni, pa sam je noćima dorađivala u kafanama duž Ibarske magistrale. Taman je pesma živnula, jedan inspektor iz Barajeva je došao u kafanu i zabranio mi da je dalje pevam - priča legedarna Šikica.

- Srećom, i ja sam imala svoje "supovce" u Beogradu koji su veoma brzo ukinuli ovu zabranu. Ko će "Sikicu" da zabrani? I kad mi se ne peva, ljudi je traže. Bez obzira što sam kroz karijeru imala i mnogo ozbiljnijih i zahtevnijih pesama, Šikica je moja lična karta. Snimila sam je tek posle desetak godinana, pošto je već uveliko ušla u narod.

Šikica je izraziti kafanac i majstor narodnih veselja. Odmah posle osnovne škole, sa 15 godina ulazi u kafanu.

- U moje vreme ni u najmanju kafanu nisi mogao da priviriš, ako nisi znao da pevaš i ako nisi znao mnogo pesama. Izađe pesma večeras, ja je već sutra pevam u kafani. Ja sam se držala pravila: što duža haljina, to bolja pevačica. Ove slabije su hvatale na miniće.

- Rasla sam uz Kvaku, Vidu, Šemsu, Azeminu, Marinka, Vesnu. Posle svih ovih godina mogu da tvrdim: ako ne prođeš kafanu, nisi pevač.

U diskografiji je od 1981. Snimila je jednu singlicu i desetak albuma sa mnogo skupih tezgaroških pesama: "Šikica", "Koliko se tuge skupilo u meni", "Ko će tebe da zameni", "Zavede me majko momak loš", "Kunem se u sreću devojačku", "Baksuze, baksuze", "Još te noćas ćekam", "Srce te je proglasilo krivim", "Pusti majko da zaplačem", "Nema više ljubavi", "Zar za mene nade nema"...

- Kod mene sve ima svoj razvojni put. Kao što se ni mama ne postaje preko noći, isto je tako neprirodno da se posle jeenog hita i jedne TV emisije postane zvezda. Ne volim zvezde koje uzimaju pare na grudi i zadnjicu. Ja sam sve zaradila na moj glas i dobre pesme.

- Kod mene je bilo po sistemu ko te prvi ugrabi. Pevala sam u kafani "Čerga", na mestu današnjeg motela "Era". Dolazili su mnogi kompozitori da me čuju i vide, a onda je počela otimačina - Buca, Barajevac, Doca...Prvo je trebalo da snimim sa Veroljubom Jovanovićem, alli muzičari nisu uvežbali pesme. Dok sam čekala naredni termin, pokupio me je Ilija Spasojević i postao moj prvi kompozitor.

Imala je Šikica puno dobrih kolega i koleginica, imala je svoje uzore i idole. Imala je i svoju majka Vidu Pavlović.

- Vida je moj idol, sa njom sam i počela, pevala sam sve njene pesme. Od Vide sam mnogo naučila, postala mi je i kuma, venčala je mene i mog Slobu.

I kad je snimala najveće hitove narodne muzike, ostala je daleko od očiju javnosti. Šikičina popularnost je obrnuto proporcionalna njenoj pevačkoj težini.

- Mnogo mi je važnije da budem dobra majka i supruga, baka i prabaka, nego zvezda i "lutka sa naslovne strane". I kad sam rasla u poslednjoj sirotinji sa majkom i nas sedmoro braće i sestrara nisam bila gladna. A kad sam zaradila i velike pare nisam pobesnela. Sviramo tri dana svadbu kod banatskih Cigana u Vršcu, a ćetvrti dan odemo da se provedemo za svoju dušu. Nisam podigla nos ni kad smo postali Romi, zbog neke nacionalne i političke korektnosti. Ja sam ostala ono što sam oduvek bila - ponosna Ciganka koja voli sve ljude.

(Telegraf.rs)