Lepa Brena, Zaharova prva pikova dama: Genijalnost ili masovni pad ukusa

"Oj Moravo, oj Moravo...

Čačak, Čačak, šumadijski rokenrol,

to je život moj i tvoj, oj Moravo, oj.

Grdi mene dragi moj što ja ne znam rokenrol,

hoće rok a ja jok, volim samo Čačak.

Kaže meni dilber moj da ja nisam njegov broj,

hoće rok a ja jok, volim samo Čačak.

Igra kolo sve u šest mog dragana hvata bes,

mani rok, može cmok, ako igraš Čačak."

(Milutin Popović Zahar)

Ni banalnije pesme, ni većeg hita s početka 80-ih. "Čačak" je odradio svoje - trajao je koliko i svaka senzacija, tek da završi posao. "Čačak" je zaboravljen, al' je Lepa Brena pobedila vek, i njen muzički otac. Zaharova genijalnost ili masovni pad ukusa?

- Jednog jutra, rano, probudi me telefon. Ja onako bunovan, neispavan, ljut, podižem slušalicu i vičem: "Ko je?" Sa druge strane žice bio je moj drug Vladimir Cvetković Cvele, tadašnji direktor hotela "Tašmajdan" u Beogradu, sa molbom: "Imam u kafani neke muzikante, zovu se "Lira-šou". Nekoliko svirača i jedna pevačica, pozamašna cura, lepo građena. Pevačica jaše harmonikaša i ugledne goste, koji pristanu na to. Pa, da me ne bi napustili, treba da im komponuješ hitove" - seća se Zahar početaka jednog muzičkog cunamija.

Otišao je Zahar i imao šta da vidi: šef orkestra je bio harmonikaš, simpatičan cvikeraš, dobrodušan, vesele prirode, sićušan a vrlo inteligentan, sav posvećen poslu. Pevačica je bila krupna, visoka, dobro građena, predivnog profila, solidnog glasa.

- Ostali me nisu zanimali. Ali, pevačica... Kad govori kao da se mazi, ljupko izgovara reči. Primetio sam da dobro vlada srednjim i gornjim delom notne skale, a da lošije stoji sa donjim lagama. Kad se pojavila jednog dana u predvorju malog hotela kod Tašmajdanskog parka, u svoj svojoj veličini, sa svojih metar i osamdeset pet santimetara, odmah sam u sebi prokomentarisao: "Uh, mnogo brate za jednu curu. Ova mora da je košarkašica".

- Gazda tog hotela bio je moj školski drug Cvele, inače bivši košarkaš Crvene zvezde. U želji da je što više veže za sebe ponudio joj je ostvarenje sna svakog pevača - da snimi svoju prvu ploču. Obećao joj je da će je odvesti kod najboljeg, a taj sam po Cveletovom mišljenju bio ja!

- Tako je krenulo. Dolazila je sa jednim žgoljavkom, šefom orkestra, kod mene na probe, ali ja jednostavno nisam znao kom rodu muzike naginje. Narodne pesme je pevala na način zabavnjaka, a zabavne sa primesama etna.

A onda je "dugonoga" pobegla u Kikindu, u neku kafanu. Cvele je pokupio Zahara i krenuo u poteru za izgubljenim blagom, a Zahar je smišljao pesme za dugonogin prvenac.

- Dok je Cveletov "Fijat" grabio prema Kikindi, razmišljao sam šta da ponudim ovom orkestru i onoj visokoj. Iznenada sam se setio svojih šaljivih pesama iz "Zelenog kabarea". Setio sam se tih šaljivih songova koje sam pisao za tu popularnu TV seriju.

- Bile su to pesmice posvećene migraciji seljačkog stanovništva u gradove, nestanku prela, posela, igranki, a nastanku diskaća i klubova. Osećajući kako propada selo, osnovica naše tradicije i duhovne kulture, napisao sam "Čačak".

Lepa Brena, Foto: Promo

Prvenac vesele družine pojavio se početkom 1982. Na albumu je pisalo samo "Slatki greh" i naravno "Čačak" kao vodeća pesma. Lepa Brena nije bila potpisana na prvencu, ni svojim pravim imenom, ni nekim novim, estradnim.

- Sećam se prve premijere "Čačka" u hotelu "Narvik". Negde oko ponoći nastalo je opšte ludilo, krš i lom. Ni danas mi nije jasno šta je bilo u toj pesmi da tako podiže ljude. Čak i neki lovci iz Italije koji su do tada mirno večerali, ustali su, ostavili jelo i tražili da se ta pesma više puta ponovi.

- Sutradan sam im ceo dan pričao kako da se ponašaju na sceni, pripremao sam ih za Hit paradu. I pored najvećih pevačkih zvezda, oni su bili najveći hit. Fahreta Jahić je postala "Lepa Brena", a "Lira-šou" je prerastao u "Slatki greh".

Sve ostalo je istorija jedne od najvećih pevačkih zvezda na Balkanu i jednog od najvećih majstora za masovne pesme.

- Jednom mi je Brena u ime orkestra rekla: "Zahare, ti si naš Bog!" Pomislio sam u sebi: "A ti si ženski sveti Petar. Jer, neće tri puta novine objaviti tvoju naslovnu, a da me ti ne gurneš u stranu". Tako je i bilo. Popljuvali su svog boga. Konfučije davno zapisa: "Ne traži prijatelja u onome kojem si dao sve".

(Goran Milošević)