A sad malo narodnjačke egzotike i naive: Sećanje na Spasoja Dukića (PLEJLISTA)

"Prolazi nam mladost sve leto za letom,

Preporučujemo

mi neoženjeni ostadosmo, eto.

Varali smo cure mi u selu svakom,

za nama su mlade trčale sokakom.

Ne možemo više, svi nas već poznaju,

celo selo priča ti momci varaju.

Behar nam je pao evo već po kosi,

opet su nam drage đavo da ih nosi."

(narodna - obrada Novica Negovanović)

Ovu uveliko onarođenu pesmu svirački i pevački je zakucao legendarni Novica Negovanović. Ipak, petnaestak godina pre Novice, "Momačku pesmu" je snimio Spasoje Spale Dukić, jedan od prvih popularnih šumadijskih pevača u jugoslovenskoj diskografiji.

- Spasoje Dukić je veoma zaslužan za moju karijeru. Kad sam pobedio u Sokobanji 1966. i postao Prva harmonika Jugoslavije, Spale je bio jedan od najpopularnijih šumadijskih pevača. Zahvaljujući Spasoju Dukiću, ja sam prvi put zasvirao na jednoj ploči, i to na njegovoj, u čuvenoj "Momačkoj pesmi". Čak je insistirao da se na poleđini njegove ploče nađe i moja sličica u crno-beloj tehnici - pričao je maestro Novica Negovanović.

- Spasoje je jedan od prvih pevača koji je snimio moje autorske pesme. Još pre pola veka snimio je moju pesmu "Kamo naše puste sreće da se nikad sreli nismo", koja je u 21. veku naglo vaskrsla i koju je presnimila Lepa Lukić. I svoju poslednju ploču snimio je 1977. sa mojom pesmom "Početak je ostao iza nas daleko".

Sa najmaštovitijim harmonikašem tog doba, Draganom Aleksićem iz Mrčajevaca, prvi je snimio pesmu "Oj livado, oj zelena". Spasojevo pevanje je, za današnje standarde, oličenje seljačke egzotike i naive, sa dosta "zanošenja" i pomeranja akcenta sa prvog na drugi slog.

- Spasoje je snimao u godinama kada nije bilo producenata u studiju, niti školovanih muzičkih urednika u diskografskim kućama. Dve harmonike, gitara, bas, plus Spasoje Dukić, i na "tri, četiri" kreće snimanje. Tada je melodija bila svetinja, a akcenat kako izleti tako i ostaje na snimku. Svirao sam Spasoju na njegovoj prvoj ploči sa četiri pesme Radeta Bogićevića, a pratio sam ga i na koncertima i narodnim veseljima - kaže gospodin Velja Popoviić, legendarni harmonikaš.

Pitanje je gde bi Spasoju Dukiću bio kraj da je i na pločama pevao onako kako je pevao uživo, mada je i ovako beskrajan. Posle Nestora Gabrića i Gvozdena Radičevića, Spasoje Dukić je treći šumadijski pevač koji je osetio slast popularnosti.

- Spasoje Dukić, za prijatelje Spale, rođen je 9. januara 1938. u selu Gornji Dubac kod Guče, u prestonici trube. Međutim, Spasoje se nije latio trube nego mikrofona. Rano je zapevao na mobama i komišanjima, vašarima i igrankama, pobedio na takmičenju "Mikrofon je vaš" u Kraljevu. Kad su počele da stižu prve pare od pevanja, Spasojev otac je primetio: "Drugi kukaju za pare, a moj sin peva za pare" - kaže Veroljub Dukić, Spasojev sinovac i nastavljač pevačke loze Dukića.

Foto: Promo

1968. i 1969. godine Spasoje Dukić je bio jedan od prvih šumadijskih pevača koji se pojavio na čuvenom ilidžanskom festivalu. "Gora je podigla orle i javore, a majke brđanke sinove gorštake" - ponosno je zapevao Spale usred Sarajeva. Tragom svojih predaka, snimio je još dve Obrenove pesme sa crnogorskim motivima: "Šta bi bila Crna Gora bez Lovćena" i "Oj đevojko, čuj šta velim".

Diskografska karijera Spasoja Dukića trajala je od 1965. do 1977. Snimio je desetak singlica sa nekoliko večitih pesama: "Oj livado, oj zelena", "Momačka pesma", "Bolje da se sreli nismo", "Slavuj peva u zoru", "Sreli smo se bilo je to davno", "U selu bejaše ciganka stara", "Šumadijo naš đerdane", "Eh, da mi je rujnom zorom"...

- U čast dražesne i tragično nastradale Mirjane Bajraktarević snimio je i pesmu "Imam Miru devojku". Posle Mirjanine tragične pogibije 1976. godine i Spasojeva karijera je krenula silaznom linijom. Prešao je u Beograd, pevao u "Lionu", "Diližansi", na bogatim svadbama na periferiji. Mučio je muku sa polipima i sinusima, povukao se, ostao neženja - kaže Veroljub Dukić.

Od poroda je ostavio samo svoje pesme. Preminuo je na današnji dan, 15. septembra 2012.

(Goran Milošević)