Šest godina od smrti Jovice Petkovića: Smederevac koji je obogatio sevdah (PLEJLISTA)

"Razbolje se srce moje, jer ga mnogi jadi more,

Preporučujemo

što ga patnja više svija, pjesma mi je još milija.

Mislio sam svi su dani kao vihor prohujali,

sve je prošlo kao sijena, ostade mi uspomena.

Voljela me moja mila i ona me ostavila,

ne gledam joj lice bijelo, srce mi je oboljelo."

(Jovica Petković)

Ovo je jedna od najpevanijih pesama legendarnog harmonikaša i kompozitora Jovice Petkovića. Pesmu je pevački zakucala Nada Mamula, a u međuvremenu je toliko ušla u narod da se već smatra izvornom.

- Jovica je moja generacija, moj muzički otac, moj prvi kompozitor. Ja sam toliko vezana za Bosnu, sevdah i našu izvornu muziku, da na početku karijere nisam ni mislila da snimam neke novokomponovane pesme. A onda sam upoznala Jovicu - pričala je legendarna Nada Mamula, velikanka koja je prva snimila neke od Jovičininih najslušanijih pesama.

- Kada mi je pokazao "Razbole se srce moje", bila sam ubeđena da je to neka stara izvorna pesma koju je izbunario u arhivi radija. A onda je usledio još veći šok kada saznah da je rođeni Smederevac.

Jovica Petković je rođen 1927. godine u Smederevu. Otišao je lanac zemlje da bi došao do harmonike i svog prvog učitelja Drage Keca. Svirku je usavršavao u smederevskim i beogradskim kafanama, a nemirni duh je smirivao u ringu i na Sremskom frontu.

1955. godine Radio Sarajevo raspisuje konkurs za nove melodiie i muzičare, budućii da je njihovim službenicima i slušaocima dosadilo emitovanje pesama o slobodi, Titu i Bosni. Jovica je iz Smedereva krenuo u Sarajevo, ne sluteći da će u "šeheru" ostati 35 godina i da će zajedno sa Šerbom umetnički rukovoditi VNORTSA.

- Jovica je moj "tata". Gurnuo me u diskografiju i na "Ilidžu", odsvirao većinu mojih ploča. Takvu energiju u onako malom čoveku nisam sreo u životu. Verovao je u mene mnogo više nego što sam ja verovao u sebe. Od mene je stvarao novog Safeta, a od melodija drugih kompzitora pravio je teren za svoje improvizacije i nenadmašne foršpile - pričao je Slobodan Lalić, sarajevski gorostas, u radio izdanju Muzičke apoteke.

Svojim istančanim osećajem za lepo, pronalazio je talente širom Juge i pružao im šansu na velikoj sceni. Bora Dugić je prvi put zasvirao na pločama baš uz harmoniku i orkestar Jovice Petkovića. Jovičina harmonika ukrasila je opus Nade Mamule, Slobodana Lalića, Safeta Isovića, Zaima Imamovića, Azemine Grbić, Bebe Selimović, Nedeljka Bilkića, Zehre Deović, Zore Dubljević, Ahmeta Bajrića, Dueta Bosa Ovuka-Rade Bogićević...

Printskrin: Youtube/devovanje, Foto: Promo

- Jovica mi nije rod, ali je deo moje duše i mog najčuvanijeg trezora. Kad se razboleo i završio u staračkom domu u Beču, pazio sam ga kao najrođenijeg i onda kada su ga i rođeni zaboravili. I gradonačelnik Beča mu je dolazio u posetu, a pevači koje je podigao svojim pesmama sahraniše ga svojim zaboravom. Ostavio nam je baštinu, neke zajedničke ćilime, proširio sevdah širom sveta - kaže velikan sevdaha Ahmet Bajrić.

- Jovičine pesme su na ponos svih nas Bosanaca širom sveta. Tek kad smo zaratili u Jugi, shvatili smo šta smo imali i šta smo izgubili. Jugoslavija je umrla, a Jovica nikad neće umreti.

Uz Jovičina kola uživaju i oni koji ne znaju ni da sviraju ni da igraju. Ostavio nam je i pesme pune ljubavi, pesme koje bude ljubav: "Kada moja mladost prođe", "Razbole se srce moje", "Da sam ptica i da imam krila", "Smederevo grade od starina", "Jahao sam konje", "Proleće se budi i lista drveće", "Neka moja duša vene", "Sa Igmana pogledat je lepo", "Šeher grade, Banjaluko mila", "Bosno, zemljo moja mila", "Sve devojke iz mahale", "Opančići pleteni", "Romanijo, goro jelovita", "Jajce grade"...

Jovica Petković je bio mnogo više od virtuoza na harmonici. Bio je pisac i kompozitor nekih od najstarijih i najlepših pesama u duhu sevdaha, tvorac meraklijskih i virtuoznih kola, nenadmašan uzor i idol hiljada harmonikaša. Kada sam upitao maestra Dragana Stojkovića Bosanca da u jednoj reči okarakteriše Jovicu, rekao je: "Jovica nije virtuoz, on je nešto još više - virtauz!

Jovica Petković je preminuo na današnji dan, 14. septembra 2015. godine u Beču. Sahranjen je desetak dana kasnije u svom rodnom Smederevu.

(Goran Milošević)