Miroljub Brzaković Brzi o "Južnom vetru", autorskim pesmama: "Ja i moje pesme trajemo polako"

"Drugari me moji pitaju često, zašto sam tužan i tako setan,

Preporučujemo

zašto u očima krijem suze, zašto kao drugi nisam srećan.

Pevam samo tužne pesme, jer mi tuga srce dira,

uvek kada jednu pesmu harmonika moja svira.

Za ljubav sam jednu pisao rime i njoj sam dao proleća svoja,

jednu je pesmu pevala sa mnom, ali nikad nije bila moja.

Od ljubavi jedne ostade pesma i kad je sviram pevajte tiše,

a ja ću plakati jer moje je srce pevalo jednom i nikada više."

(Miroljub Brzaković Brzi)

Ovo je pesma sa prvog albuma Miroljuba Brzakovića Brzog iz 1984, urbana dvojčica koja je predodredila njegov muzički izraz. Od svog prvog albuma, i na svakom sledećem, Brzi je uglavnom sam svoj majstor.

- Još na mojoj prvoj ploči imao sam dve autorske pesme: "Romanela" i "Pevam samo tužne pesme". To su pesme sa snagom evergrina koje se malo sporije probijaju, ali ako se probiju onda dugo traju. Mislim da sam svih ovih 40-ak godina podelio sudbinu mojih pesama. Ja i moje pesme trajemo polako - kaže Miroljub Brzaković Brzi.

- Radio sam kao muzičar u Gradskoj kafani "Ineks" na Trgu republike. Sa mnom u bendu je bio i Momčilo Moša Jovanović, bubnjar "Južnog vetra". Ja sam već tada imao nekoliko napisanih i komponovanih pesama, pa sam hteo da uradim i demo snimke.

- Tada mi je Moša predložio da to snimim sa ekipom Mileta Basa. Snimio sam nekoliko Miletovih pesama, snimio sam i nekoliko mojih. Snimio sam i "Voli me, voli, Marina" (koju nisam objavio na ploči).

Diskografski prvenac Miroljuba Brzakovića Brzog snimljen je za produkciju Diskos, i to baš u godini formiranja legendarne petorke "Južnog vetra".

- Kad smo snimili materijal za ceo album, otišli smo u predstavništvo Diskosa na Slaviji kod čuvenog Ćoleta. Preslušao je samo dve pesme i rekao - radimo! Snimili smo osam pesama, a ja sam se za omot ploče uslikao sa markantnim i gustim brkovima. I taj omot sa moje prve ploče, i ti moji brkovi su deo mene, deo tadašnje mode.

- Imao sam sreću da počnem u zlatno doba jugoslovenske diskografije, kada se znalo - koliko ploča prodaš, toliko vrediš. Tada je njeno veličanstvo pesma bila u prvom planu, a samim tim su i odnosi na estradi bili sa mnogo više iskrenosti i poštovanja.

I najveći fanovi "Južnog vetra" zatečeni su saznanjem da je i Brzi bio u njihovom jatu. "Rastaše se zaljubljeni", "Udaje se ona", "Lastavica", "Moj život je tajna knjiga", "Ti si moja mašta", "Zar si stvarno takva", "Romanela", "Pevam samo tužne peeme" - osam pesama sa Brzovog prvenca sećaju na početak jednog narodnjačkog cunamija.

Foto: Promo

- Taj moj diskografski prvenac je izrazito narodnjačka ploča, sa nekoliko dvojčica koje baš i nisu moj specijalitet: "Rastaše se zaljubljeni" (za koju nisam ni znao da je desetak godina pre mene snimio moj kolega Marko Lukić sa Barajevcem), pa "Udaje se ona", pa ona moja "Pevam samo tužne pesme". Jednostavno, dvojke su tada bile u modi, pa i u "Južnom vetru".

Bez obzira što je sa "Južnim vetrom" snimio samo jedan album, Brzi je pun hvale za zvuk i stvaralaštvo Mileta Basa.

- I danas ima dosta oprečnih komentara o "Južnom vetru". A u svakom poslu rezultat je najvažnije merilo uspeha. Matematika je neumoljiva, tiraži su na Miletovoj strani. Mile Bas je jedan od najplodnijih autora narodne muzike svih vremena. Naravno, svaki autor ima i svetlih trenutaka kojima se ponosi, a ima i tamnih trenutaka koje svesno uradi zbog materijalne strane.

- Onima koji se bacaju drvljem i kamenjem na Mileta i "Ju-ve", ja samo postavim pitanje da li ste čuli za pesme "Sačuvaj tajnu ljubavi moja", "Kad bi znao kako čeznem", "Kude si pošla mori cveto", "Ne idi od mene"... Naravno, svi su čuli za te pesme, znaju i ko ih peva, a onda sa nevericom prihvataju da je kompozitor tih i stotina drugih evergrina Mile Bas.

Iako je 90-ih bio u samom vrhu popularnosti, Brzi je u 21. veku odabrao dobrovoljnu izolaciju od ovakve estrade.

- Ja sam autor skoro svih mojih snimljenih pesama, što mi je izgleda i hendikep u smislu pojavljivanja u medijima. Veliki mediji imaju svoje autore, a autori imaju svoje pevače. S druge strane, ja pevam svoje. To ima i lepih strana - nemam potrebe da jurim tekstopisce koji ne znaju ni slogove da izbroje. Ovako, radim samo za sebe i ponekog meni dragog. Najteže mi padne kad me kolege pitaju koliko košta moja pesma. Moj odgovor je - duša nema cenu.

(Goran Milošević)