Sve čari i sve muke jedne "Pastirice": "Bože, daj mi ovaj cvetak"

"Na obali reke male gde se boje dana gase,

Preporučujemo

pastirica kose plave u sutonu šetala se.

O, da li je vila rodi, ko joj zlatne kose dade,

hvala onoj cvetnoj stazi što je vodi kroz livade.

Sa planine lovac ide, lova nije ulovio,

pastiricu kada vide kao da se skamenio.

Gledao je lovac dugo, u zanosu šaputao,

Bože, daj mi ovaj cvetak, kad mi lova nisi dao."

(Ilija Spasojević - Rajko Ivanović)

"Pastirica" je jedna od najpevanijih i najlepših narodnih pesama svih vremena. To je ona prava - šumadijska lirska.

- "Pastirica" je snimljena 1975. godine kao festivalska pesma. Pevao sam je na Festivalu jugoslovenske narodne muzike u Parizu (festival zamišljen kao zimska "Ilidža" za naše radnike u inostranstvu) i nisam osvojio nikakvu nagradu. Doduše, Šaban nas je sve "potukao", osvojio je više glasova publike nego svi mi ostali zajedno. S druge strane, ja sam dobio takvu upalu zuba, da mi je pokojna Mira Bajraktarević nekoliko sati pre nastupa stavljala obloge i lek. Onako sav otečen i u bolovima izašao sam na binu, i tekst sam zaboravio - priča Rade Petrović, pevač koga je zasenila "Pastrica".

- Ništa bolje nisam prošao sa "Pastiricom" i kad se pojavila na ploči. Snimio sam je sa ansamblom Ace Stepića, otpevao sam je solidno, ali ne baš dikcijski perfektno. Ja sam znao da je to vrhunska pesma, ali desetak godina se skoro nigde nije čula.

"Pastirica" je vaskrsla tek 12 godina kasnije, kad je Rade presnimio na Jugodiskovom albumu iz 1987. uz ansambl Tomice Miljića.

- Kad sam predložio mom kompozitoru Radetu Vučkoviću da presnimim "Pastiricu", ljutito mi je odbrusio: "Šta će ti stara pesma na novom albumu?" Ubedio sam Vučkovića, Tomica Miljić je uradio nove foršpile, dao pesmi taj šumadijski drajf i zdravu dinamiku. Pošteno rečeno, i ja sam je otpevao malo "mrsnije". Prva verzija je bila baš onako "posna". Stavili smo je kao poslednju, a bila je jedini hit na tom albumu.

"Pastirica" je vodeća pesma u Radetovom opusu, pobedila je i takve megahitove kao što su "Kud se žuriš hej živote" i "Šumadijo, ko bi tebe ostavio". Nema narodnjačkog veselja bez "Pastirice", nema ni TV emisije bez "Pastirice", ali, na malim ekranima "Pastiricu" obično pevajju neki drugi pevači.

- Kad sam video da "Pastiricu" u "Šarenici" peva Nešo Lutovac, naljutio sam se. To bi bilo isto kao kad bih se ja pojavio da pevam nešto od Arsena Dedića. Da se razumemo, svako može da peva šta mu je drago, urednik emisije može da zove koga hoće, samo je pitanje ukusa i stila.

- Bio sam uporan, pa sam nekako od mojih kolega dobio broj telefona urednika "Šarenice", čisto da im javim da sam još živ i da još uvek pevam iz istih tonaliteta kao i pre 50 godina. Kad su me pozvali u emisiju, nisam pevao "Pastiricu" nego "Šumadijo, ko bi tebe ostavio". Usledio je još jedan šok. Žika Šarenica rutinski primeti: "Rade, lepo ste otpevali ovu pesmu Ere Ojdanića". Ja rekoh: "Nije to Erina pesma, nije ni moja, nego kompozitora Radeta Vučkovića. Samo, ja sam je snimio dvadeset godina pre Ere".

"Pastirica" je snimljena i kao trajni snimak za arhivu Radio Beograda, ali, opet bez Radeta Petrovića.

- Naravno, drago mi je da je "Pastirica" toliko onarođena, što je slušaju milioni i što 'lebom 'rani i moje kolege. Koliko znam, nekoliko mojih kolega je snimilo tu pesmu za arhivu sa Narodnim orkestrom, a mene opet zaobiđoše. Mnogima se "Pastiriica" čini laka, a uopšte nije jednostavna za pevanje. Samo je laka za slušanje.

(Telegraf.rs)