Tozovac o prvim kafanama, turnejama i pesmama: "Šta ti vredi što si pametan, ako ti niko ne veruje"

"Sviraj, sviraj harmoniko, mehu rujni, višnjo rana,

Preporučujemo

svako, svako srce razveseli, devojačko i momačko.

Samo meni ti ne sviraj divnu pesmu o ljubavi,

jer me, jer me moja mila draga zbog drugoga zaboravi.

Svake noći, svakog dana, sedim tužan u kafani,

sve zbog, sve zbog jedne žene majko što mi moje srce rani.

Sviraj, sviraj harmoniko, dušu moju razveseli,

ne daj, ne da mi mladost vene zbog ljubavi izgubljene."

(Tozovac - Jesenjin/Tozovac)

I kad mazne dva Jesenjinova stiha ("sviraj, sviraj, harmoniko, mehu rujni, višnjo rana"), učini to šmekerski, da se niko ne naljuti i da malo ko primeti. Ovo je Tozovčevo sećanje o počecima u beogradskim kafanama, o danima kad je bio harmonikaš koji lepo peva, o prvim snimljenim pesmičcima, skinuto sa trake kultne radio emisije Sabor Studija B, autora i voditelja Ace Kostića od pre 30 godina. Tada bejah početnik u toj magičnoj kutiji što se zove radio. Moje je bilo da upijam Acine i Tozine štosove, da izbunarim ploču u fonoteci i da pritisnem "rec".

- Odmah po dolasku u Beograd pročulo se za mene, postao sam jedan od najtraženijih harmonikaša u našem glavnom gradu. Dolazili su elitni muzičari tog doba da me slušaju. Tako je jedne večeri došao Milija Spasojević, tada veoma popularan u Jugoslaviji, i poveo me kao harmonikaša na prvu turneju. Putovalo se vozom, i to najčešće stojeći u hodniku - počeo je Toza svoju pripovest u mikrofon Sabora Studija B.

- Pevači koji su tada bili zvezde (neću da ih imenujem jer više nisu zvezde) ubijali su se od alkohola, ogovaranja, glupih šala i primitivnih štosova. Na toj turneji sam zaključio da mnogo više znam i vredim od njih. Ali, šta mi je to vredelo kad se ponovilo pravilo koje sam ukapirao još kao klinac. To pravilo sam pretvorio u životni moto: šta ti vredi što si pametan, ako ti niko ne veruje!

- Posle kratkog vremena završila se moja saradnja sa tadašnjim velikim umetnicima. Sa oduševljenjem sam se vratio u kafanu jer sam uvek voleo da prodajem pesmu a ne fol. Dolazi doba "Krsatal bara". Nikad neću oprostiti urbanistima što su srušili onako divan noćni klub da bi podigli prodavnicu odela i nameštaja. Beograd i onako ne pruža čoveku neku naročitu zabavu, još ako nam unište kafane...

- U tom "Kristal baru" ja sam upoznao zvezde evropskih kabarea i varijetea. Svirao sam sve živo, od Lista, Bramsa, Šopena do Krnjevca, Radojke i Save Jeremića. Tu sam upoznao i jednog pravog umetnika, inženjera i estradnog menadžera, kasnije i predsednika našeg udruženja, Mileta Bogdanovića. Mile je znao da napravi tezgu i tamo gde je bog rekao zbogom. Sa Miletom sam proputovao Jugoslaviju desetak puta. Uverio sam se da nema lepše zemlje na svetu, a da meni lepša zemlja i ne treba.

- Na jednom koncertu sa Draganom Tokovićem u Rijeci rešio sam da više ne sviram nego da nešto i otpevam. Pošto je bilo mnogo Bosanaca u Istri, udario sam po sevdahu. Publika je proključala, a kad se Bosanac oduševi, onda je to ono pravo.

- Da li zbog toga što me je publika svuda dobro prihvatala ili zbog moje prave vrednosti, uglavnom, Dragan Toković me nagovorio da snimim moju prvu ploču. Ali, to nije išlo nimalo glatko. Zezali su me u PGP-u skoro godinu dana, i na kraju sam snimio neke pesmičke koje je Cune odbio. Bio je to čist promašaj, neke idilične pesmice u dva tona.

- Stećom, na početku moje pevačke karijere mnogo mi je pomogao vrsni harmonikaš Duško Radetić, šef čuvenog seksteta. Sa njim sam snimio neke od mojih prvih hitova ("U Moravu cure zagazile", "Izvor voda izvirala", "Sviraj, sviraj harmoniko", "Ispod lipe kraj potoka", "Neću da se ženim"), i prestao da budem samo harmonikaš koji lepo peva. Postao sam i pevač koji lepo svira. Postao sam Tozovac.

- Nema kod mene ništa skriveno, nisam ja nikakva ukrštenica. Doduše, kad sam postao velika zvezda, počeo sam nešto i da krijem. Sve vredne stvari čuvam u šupi. Koji će lopov da se seti šupe, obično traže ispod dušeka ili u šifonjeru. Jedino sebe ne krijem od mog naroda. I kad omatorim i kad odrtavim voleću pesmu i moj narod.

(Telegraf.rs)