Kako je Mlađa Kosmajac punio šatre na šabačkom vašaru jednom pesmom iz doba Obrenovića

"Sinoć pade gusta tama i u tamu jedna dama,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj.

Meni reče ovo ženče, dođ doveče gazda Drenče,

cumba, cumba, cumba, cumba, cumba, cumba.

A ja jadan šta sam znajo, kod njega sam jotišajo,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj.

Al' na vrata nešto lošo, njen je muža s puta došo,

cumba, cumba, cumba, cumba, cumba, cumba.

A tad reče ono ženče - drž' pod krevet gazda Drenče,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj.

A ja jadan šta sam znajo, pod krevet sam jotišajo,

cumba, cumba, cumba, cumba, cumba, cumba.

Krevet nizak, zemlja tvrda, još sam tamo, 'amo mrda,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj.

Tuna sam se tako vijo, njen me muža primetijo,

cumba, cumba, cumba, cumba, cumba, cumba.

Mori ženo, ja bi rek'o da u sobi ima neko,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj.

Nije muže, to te vara, to je naša kera stara,

cumba, cumba, cumba, cumba, cumba, cumba.

A ja jadan šta sam znajo, ko kera sam ja zalajo,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj.

Mori ženo šta se mora, podaj motku za šarova,

cumba, cumba, cumba, cumba, cumba, cumba.

Pa me stane da me lupa, sam' se čuje bupa, bupa,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj.

Sve me ubi, sve me odra, ostaše mi leđa modra,

cumba, cumba, cumba, cumba, cumba, cumba.

Izneše me na vr' grada da me gleda sva parada,

juhaj, juhaj, digi, digi, daj, juhaj, digi, digi, daj." (narodna)

Eto, tako se završi švalerska "juhahaha" u Srbiji Obrenovića. Daroviti, a neznani pesnik spevao je pesmu sa narovoučenijem - pade tama, pade dama, a pade i švaler. Pesma se pevala i na zabavama trgovaca i oficira, kasnije je ušla u šatre i kafane, a pre dvadestak godina pesmu je snimio Raša Pavlović za arhivu Radio Beograda.

- Oduvek sam voleo staru narodnu poeziju. Jer, naše najlepše i najstarije pesme napisali su uglavnom neznani pesnici, nepismeni a produhovljeni. I ja sam u svom selu imao takve mudrace koji mi raspališe ljubav prema starini. Zapamtio sam, još kao dete, jednu mudroliju: "Umre onaj što je imao milione, umre i onaj što nije imao za pantalone" - kaže Raša Pavlović.

Pesmu " Sinoć pade gusta tama" proslavio je pod mnogim šatrama i legendarni Mladen Petrović Kosmajac, vlasnik najegzotičnijeg glasa u narodnoj muzici.

- Nimalo nije jednstavno napuniti šatru od hiljadu ljudi. To ne može i najbolji pevač, ako nema drugih kvaliteta. Ja sam odrastao bez roditelja, i još kao dete sam zavoleo druženja i narodna veselja. Kad sam počeo da pevam i sviram, a naročito kad sam počeo da snimam, pravio sam opasan posao na vašarima. Znalo se - gde ja pevam tu je šatra puna - kaže Mlađa Kosmajac.

- Pod vašarskim šatrama nije bitno samo pevanje. Mnogo je bitnije ono cirkuzansko u nama, ti gegovi i "žvaka" za publiku. Ako smo došli da razveselimo publiku, pa valjda i mi pevači trreba da budemo veseli. Zamislite čoveka koji je posle svađe sa ženom došao da se opusti, a ti se ukrutiš ko drvena Marija.

Raša Pavlović, Foto: Promo

Baš u vreme ekspanzije najlepše narodne muzike (70-ih i 80-ih godina prošlog veka), Šabački vašar je bio najveća berza narodne muzike pod otvorenim nebom.

- Na jednom šabačkom vašaru pevao sam pod šatrom sa Zoranom Jovanovićem, Svetom Pajićem i Momom Stanojevićem. U jednom momentu reče mi Sveta: "Kosmajac, pukli smo k'o bas. Pojačalo ne valja, nema naroda, a oko nas sve šatre pune".

- Ja preuzmem komandu, i krenem sa onom švalerskom "Sinoć pade gusta tama", ali tako da svi u ekipi prate ritam, da plešu sa instumentom i upadaju sa "cumba, cumba, cumba, cumba". Posle sat vremena, kad se kolege umore od "cumbanja", šartra je bila dupke puna.

(Goran Milošević)