98 godina od rođenja legendarne harmonikašice: Radojka Živković u pesmama Nedžada Salkovića

Na današnji dan, pre 98 godiina, rođena je Radojka Živković. O harmonikaškoj velikanki za Muzičku apoteku priča princ lakih nota Nedžad Salković.

Preporučujemo

- Sećanje na Radojku je istovremeno i sećanje na Tineta, jer njih dvoje su nezamislivi jedno bez drugog. Sećanje na Radojku je i sećanje na moje najberićetnije dane, na dane rahatluka i bonluka u Jugoslaviji, u kojoj se živelo najlepše, najlagodnije, najslobodnije i najopuštenije - ističe legendarni sevdalija.

Nedžadovo poznanstvo sa Radojkom, preko dopisnice i menadžera, izrodilo se u trajno prijateljstvo. Tako je ovaj raspevani Tuzlak svoju karijeru vezao za Radojku i Beograd.

- Bio sam zaposlen u "Elektrotuzli", a već sam počeo sa snimanjima i turnejama. Posle jednog koncerta, menadžer Hasko Haverlić mi je pokazao dopisnicu Radojke i Tineta Živkovića sledeće sadržine: "Pregovaraj sa Nedžadom Salkovićem. Zainteresovani smo da bude vodeći pevač u našoj ekipi". Posle neprosavane noći, otišao sam na probu Radojkinog i Tinetovog ansambla i bio primljen kao njihov vodeći pevač.

Muzički sastav Radojke i Tineta Živkovića apsolutno je obeležio Nedžadovu karijeru, i matematički i profesionalno i ljudski.

- Radojka i Tine su ne samo moje kolege na sceni nego i muzički roditelji. Pored njihova dva sina, Slobodana i Zorana, ja sam imao status njihovog trećeg deteta. Spavao sam i jeo u njihovoj kući kao u svojoj. A kad sam se oženio i dobio decu, Tine me je nagovorio da gradim novu kuću. Obezbedio mi je projektanta u pola cene, a kad sam ispraznio džepove, podigao je pare iz banke i pomogao mi oko uvođenja grejanja.

- Kad smo krenuli sa koncertima, verujte mi, trebalo mi je par godina da shvatim da ja to ne sanjam. Bila je to najlepša java u mojoj karijeri - s moje leve strane Radojka, a sa desne Tine.

Nedžad je pevao baš onako kako je Radojka svirala - umilno, pitko, odmereno, sa merom i merakom. Uz Radojku i Nedžada sve je potaman, ničeg suvišnog. Snimili su pedesetak pesama, što izvornih, što Radojkinih novokomponovanih u sevdalijskom ruhu: ""Kolika je Jahorina planina", "Evo ovu rumen ružu", "Srdo moja", "Od kako je Banjaluka postala", "Kad ja pođoh na Bembašu", "Snijeg pade drumi zapadoše", "Put putuje Latif-aga", "Čudila se aman ja", "Bol boluje mlado momče", "S one strane Plive", "Kiša pada, trava raste", "Na astalu gori svijeća", "Sećaš li se kad si lani", "Kona na bunaru", "Sretan i bez nje", "Voljeni grade moj", "Kujundžija besedio", "Smeđe su joj kose po plećima pale", "Bela zima proleću inati", "Gde sam poš'o, gde sam zaš'o"...

- Zahvaljujući Radojki i Tinetu postao sam solista "Beogradske estrade", koja je u komunističkom sistemu radila na evropskom i tržišnom nivou. To mogu da primetim iako sam mašinac, nisam ekonomista. Jednostavno, sa Radojkom i Tinetom i sa "Beogradskom estradom" mogli su da pevaju samo najbolji.

- Nikad neću zaboraviti te koncerte. Posle jednog nastupa u hotelskoj sali u Bačkoj Palanci, prilazi mi simpatičan čovek, sa vidnim hendikepom u hodu, traži autogram. Bio je to Bora Spužić Kvaka, koji je ubrzo postao pevač u našoj ekipi, zajedno sa Safetom, Tozom, Lepom, Bilkićem.

Nezamisliv je nastup Nedžada Salkovića bez Radojkinih pesama, nezamisliv je Nedžadov intervju bez sećanja na Radojku.

- Kad god dođem u Beograd, pre svega drugog obiđem grobove Radojke i Tineta. Žao mi je što ti velikani nisu ispoštovani od strane države Srbije. I umetnici mnogo manjeg kalibra dobili su kojekakve aleje, ulice, spomenike, a Radojka i Tine su muzičke ikone srpskog naroda.

- Iz poštovanja prema Radojki, posle svih ovih ratnih užasa, presnimio sam i njenu pesmu "Nek sećanju nema traga". Osetio sam obavezu da je snimim u njenom aranžmanu, pozvao sam je telefonom, pustio da je odsluša. Čuo sam njen jecaj i reči koje me snaže: "Nedžade, oduvek si bio onaj pravi".

(Telegraf.rs)