Oj Kruševcu, Lazarevo carstvo - od zabranjene pesme do opštenarodnog hita (PLEJLISTA)

"Nedaleko od reke Rasine i Jastrepca visoke planine,

Preporučujemo

kao bašta rascvetalih ruža, grad Kruševac svima ruke pruža.

U njemu je sablja Obilića, carska kula, spomen Jugovića,

Lazarica ponosita stara, što je srpskog pričestila cara.

Mili grade, bilo je to davno kad su Srbi izginuli slavno,

na Kosovu izgubiše glavu da bi srpsku sačuvali slavu.

Istorija pamtiće dok živi, a Srbin će tebi da se divi,

istorijsko ti si nam bogatstvo, Oj Kruševcu, Lazarevo carstvo."

(Mihajlo Milovanović Ciga - Ratomir Ivanovič Šanko)

Ovo je narodnjačka himna Kruševca, jedna od najlepših posveta kosovskim junacima. Pesma je slavljena i obožavana, zabranjivana i skidana sa programa, a opet, pobedila je i vreme i svoje izvođače, pa i svog pesnika - Ratomira Ivanovića Šanka.

- To mi je najdraža pesma, a donela mi je najveće probleme. Diskografske kuće u Srbiji odbile su da je objave, zbog čega sam morao da je snimim za Jugoton. Ali, ni Jugoton je nije prihvatio sa namerom da je promoviše, nego tek da je odrade u tiražu od 5000 - priča tekstopisac Ratomir Ivanović Šanko.

Prvu verziju ove pesme snimio je pre pola veka harmonikaš i kompoziitor Mihajlo Milovanović Ciga u duetu sa Dušanom Petrašinovićem. Original je prošao diskografski nezapaženo, a opet je ostao u narodu. Mnogi su mislili da je to izvorna pesma, pevala su u kafanama, na svadbama, vašarima.

Iako je skidana je sa radija i televizije, narod je osetio njenu snagu. Pesmu je snimilo desetak pevača za desetak diskografskih kuća: Jugoton, PGP, Jugodisk, RTV Ljubljana, Vojvodina-koncert, Srbijaton, Glas crkve...

- Više i ne znam ko je sve snimio "Oj Kruševcu, Lazarevo carstvo". Snimili je i u Čikagu i u Australiji, snimili je i šabački popovi za "Glas crkve". Popovi nisu ni znali da je to moja pesma, pa su je potpisali da je izvorna.

- Kad sam im pokazao potvrdu iz SOKOJ-a da je pesma moja, izvinjavali su se, molili da ih ne gonim sudski. Bogami, pošteno su mi isplatili sve honorare. Ispade da sam najveće pare izvukao od popova.

Šankovu legendarnu himnu Kruševca i posvetu kosovskim junacima snimali su duet Mihajlo Milovanović - Dušan Petrašinović, Nikola Urošević Gedža, Sneža Đurišić, Predrag Drezgić, Mića Stojanović, Nenad Stepanoviić Kićula, duet Vlada Mikić - Radomir Perčević, Saša Petrović, i to pod različitim nazivima ("Od Kruševca do Kosova", "Oj Kruševcu, Lazarevo carstvo", "Nedaleko od reke Rasine"). Pesma je naročito eksplodirala 1989, na šeststotu godišnjicu Kosovske bitke.

- Ipak, meni je kao autoru najdraža verzija Snežane Đurišić. Jako je lepa i verzija Predraga Drezgića sa Branimirom Đokićem za arhivu Radio Beograda.

Foto: Promo

Ponosan je Šanko na svoju najonarođeniju pesmu, koja je prošla trnovit put od tabu pesme do himne i opštenarodnog hita. Istovremeno je i razočaran paušalnim etiketama o šovinističkoj prirodi pesme.

- Od Kosovskog boja do mog rođenja prošlo je skoro 600 godina. Dovoljno vremena da bih imao svoj odnos prema našoj slavnoj istoriji. Napisao sam je najiskrenije, pevajući o srpskim junacima, ne vređajući nikog.

- Ako je moja pesma šovinistička, onda je šovinistička cela naša istorija. Onda je šovinistički i spomenik kosovskim junacima usred grada Kruševca - poručuje Ratomir Ivanović Šanko, pesnik "Lazarevog carstva".

(Goran Milošević)