Radijske priče sa Mirom Vasiljević: Đerdan je vredniji od svih mojih pesama, to je moja zaostavština

"Bolujem dragi, bolujem, srce je moje ranjeno,

Preporučujemo

još mi je teže u duši što nismo više zajedno.

Prolaze dani bez tebe, u bolu nemam radosti,

jedino osta sećanje na divne čase mladosti.

Zamišljam da smo u kolu, da su nam ruke spojene,

i tako dragi poželim da uvek budeš kraj mene.

Al' zalud teku nade sve, bolest je teška, preteška,

za tobom i za mladošću žaliću bolna doveka."

(Buca Jovanović - Vlada Grujić)

Ovo je jedna od 12 pesama Buce Jovanovića koje je Mira Vasiljević snimila na svojim prvim pločama. 90-ih godina prošlog veka i ja sam dobio lep zadatak od legendarne Mire Vasiljević - da joj snimim na kasetu sve što je snimila sa Bucom.

- Mogu dan i noć da se zabijem u sobu, zažmurim i slušam kako Buca svira. Iskreno, ja sam te pesme i zaboravila, ali, to kako Buca prebira po harmonici mogu da slušam i gladna i žedna - pričala je Mira Vasiljević u mojim radio emisijama.

- Malo je poznato da sam ja jedna od prvih pevačica Buce Jovanovića. Snimili smo tri ploče sa Bucinim tugovankama, bez neke reklame i velikih tiraža. Imala sam tu nesreću da mi je Buca davao probrane pesme, one bolje je, izgleda, davao Gvozdenu, Kvaki, Šabanu. Ipak, ako je trebalo da biram s kim da krenem u diskografske vode, boljeg od Buce u to vreme nije bilo. U stvari, Buca je odabrao mene, mladu i školvanu nastavnicu muzike.

U Bucinom pevačkom jatu i Mira Vasiljević je dobila svoje ime u diskografiji. Kod Buce je upoznala i neke nadolazeće pevačke zvezde.

- Kod Buce sam upoznala i jednog dečka koji je došao na audiciju. Htela sam da padnem u nesvest kad sam čula kako dete peva. Baš tih godina sam dobila poziv od Matice iseljenika da napravim turneju po Francuskoj sa ekipom naših najboljih pevača. Pitam Bucu da povedem i to dete na turneju, Buca m odobri. To dete je bio Šaban Šaulić. Planirala sam da mlađani Šaban otvara koncerte, ali nije bilo šanse, publika neće da ga pusti. Pomerala sam tako Šabana, da bih ga na kraju ostavljala za sam kraj, da zatvara koncerte.

- Mnogo godina kasnije, pitam Šabana da li se seća svoje prve inostrane turneje i da li zna ko ga je odveo. Šaban kaže: "Valjda Buca". Ja mu rekoh: "Buca te pustio, a ja sam te odvela". Eto, Šaban je sve ove godine ostao jedno veliko i neiskvareno dete. Obožavam mu i glas, i dikciju, i to prostodušno ponašanje. Onakav kakav je bio na početku, takav je i sada, i zato je najveći.

Mira Vasiljević (1934 - 2019) je zakoračila na estradu kao muzički obrazovan interpretator, nastavnik muzike.

- Čula sam slično pitanje i od znanih i neznanih: "Šta se uopšte bakćeš sa tim mikrofonom, pločama, snimanjima, kad imaš lep i siguran državni posao?" Pitanje je bilo razumljivo, naročito u vreme kad je državni posao bio svetnja, a radnik bio na prvom mestu društvene hijerarhije. Ali, ja sam volela muziku u svakom obliku, i onu koju sam učila u školi, a vremenom sam zavolela i ovu popularnu. Počela sam i sama da pišem i komonujem, mogla sam da kažem širem krugu ljudi nešto novo i lepo.

- To moje odricanje od državne službe nije išlo lako, to je bolna priča... Živeli smo tada, suprug i ja, u Mačvanskoj Mitrovici, gde sam bila nastavnik muzičkog. Naša ćerka se razbolela od bubrega, lekari su smatrali da joj klima ne odgovara, odnosno voda. Moj suprug i ja smo se spakovali i došli u Beograd, spasavajući dete... Imala sam nekoliko duetskh i solo ploča, počeli su da me zivkakaju na koncerte, festivale...Publika me sve lepše prihvatala, dete nam se oporavilo, sredili smo stan u Beogradu... I tako se pevanje zalaufalo, a nastavnička karijera završila.

Oprobala se Mira i kao kantautor, pevač svojih stihova i nota, promoter neke suptilne, damske estetike.

- Ja, jednostavno, ne mogu da pevam sve. Pesmu moram da doživim, da osetim, da mi ona nešto kaže i da ja njome nešto kažem, pa da je tek onda snimim i pevam. Važno je da pesma ima poruku. Eto, na primer, kad sam snimla "Sini mmunjo, udri grome", moju autorsku pesmu i pevačku ličnu kartu, dokazala sam i površnim kritičarima duboku poruku te pesme: brigu žene za svojim čovekom, koja se, jadna, "plaši da joj tako pijan ne zaluta".

Mirine pedagoške i organizacione sposobnosti došle su do punog izražaja u "Đerdanu", legendarnom vokalno-instumentalnom sastavu, stecištu muzikalnih i raspevanih devojka sa svih prostora bivše Juge i rasejanja.

- O pevačkom delu "Đerdana" zna se mnogo, o svim tim devojkama koje su prodefilovale i ostavile traga. Ja bih malo o instumentalnom delu "Đerdana". To su tri sestre Janković: Dragica, Radica i Slavica. One su rođene sestre, dve su bliznakinje, Dragica je starija od Radice samo pet minuta, i sve tri su izvanredni instrumentalisti. Snežana Spasić svira gitaru, a Dorjana Pirjavec, koja je došla iz Izole, svira organu.

- "Đerdan" je nešto što je vrednije i od mene i od svih mojih pesama. To je moja zaostavština, moja vera u mladost i lepotu. Svaka devojka koja je odabrala muziku kao životni poziv, kroz "Đerdan" je postala zvezda.

(Telegraf.rs)