Tako je pevao i pričao Aca Trandafilović: "Nemam zlatne ploče, al' zato imam zlatnu publiku"

"Zorice Zorule, najlepše devojče,

Preporučujemo

ne mogu da živim bez tebe, Zoki, Zorule.

Ne spremaj darove, ne spremaj dukate,

ti si mi bogatstvo najveće, Zoki, Zorule.

Prošla je godina, otkad si otišla,

vrati se da srce ne vene, Zoki, Zorule."

(Dragan Toković)

- "Zorice, Zorule" je svakako moja pevačka lična karata, moj prvenac i moj ponos. Danas je to uveliko onarođena pesma sjajnog pesnika i kompozitora Dragana Tokovića. Eto, pesma je ušla u narod kao izvorna, a nije prodata kao zlatna ploča. Ja, u stvari, nemam nijednu zlatnu ploču, ali imam zlatnu publiku - pričao je legendarni Aleksandar Aca Trandafllović (1930 - 1986).

- Naravno, izuzetnu popularnost donela mi je i pesma "Donesi vina krčmarice" i cela ta ploča zvana "vinski koktel" sa ansamblom "Urošević". Ubrzo je došla i druga nagrada na Beogradskom saboru sa pesmom "Nek' sećanju nema traga". Bio je to možda i jedini festival gde je druga nagrada u stvari bila prva, jer prva nikom nije dodeljena!

Aleksandar Aca Trandafilović, za prijjatelje Aca Tranda, rođen je u Kalni kod Zaječara.

- Moji koreni su "negde dole", neka mešavina Srbina, Grka, Rumuna, Bugarina. "Trandafil" na grčkom znači "hiljadu ruža", a i na rumunskom ima slično značenje. Moj otac je bio muzičar, svirao je gajde, frulu, "duduče, jedan veliki instument, veći od frule. Jako mi je žao što, kad sam postao pevač, nisam imao prilike da zapevam ocu. Jako rano je umro, sa sumnjom je gledao u pevače.

- Moja pevačka karijera počela je odmah posle oslobođenja, 1946. godine, u Nižoj industrijskoj školi u Zaječaru gde sam učio za stolara. Pevajući na školskoj priredbi, zapazio me direktor muzičke škole i ujedno predsednik kulturno-umetničkog društva u Zaječaru. Bio sam vredan omladinac, učesnik svih radnih akcija, skojevac...

- Završio sam zanat, dobio diplomu, postao sekretar Narodne tehnike. Pošto sam bio napredni omladinac, Gradski komitet me pošalje u Beograd, u školu za direktore i knjigovođe, odsek personalnih referenata. Završio sam i daktilografiju, postao daktilograf prve klase i personalac sa dve diplome.

- Bavio sam se jedriličarstvom, modelarstvom, padobranstvom u klubu "Krila Timoka". Od prvog skoka sam oslabio dve kile. Ja bih to svima preporučio kao recept za mršavljenje. Da, skakao sam i iz aviona i, kao što vidite, ostao živ. Padobranac jednom greši u životu.

Ovaj svestrani majstor i ljubitelj prirode doleteo je i na radio talase. Prvo na Radio Zaječar, pa na Radio Niš, pa na Radio Beograd.

- 1959. dolazim na Radio Beograd. I na radiju sam svaštario: bio tehnički sekretar, pa daktilograf, pa kartotekar zabavne muzike. Vodio sam i šalter za pozdrave, želje i čestitke slušalaca. Pet godina sam radio na tom šalteru i primao uplate.

- Sećam se, ljudi dođu na šalter, prepoznaju me kao pevača i kažu:. "Je l' može ona tvoia pesma?" Meni bilo neprijatno, pa sam ih odbijao. Druga neprijatnost je bila kad me kolege pitaju: "A kad ćemo mi da zapevamo?". Ili, recimo, dođe čovek i ne zna šta bi poželeo, ja mu otpevam nešto, a on se tresne po čellu i kaže: "To je ta!"

Foto: Promo

- I kad bih se ponovo rodio bio bih pevač. To je vesela profesija, puna susreta sa narodom, lepog druženja sa kolegama i publikom. Pevao sam mnogo više humanitarno, nego za pare, ispratio mnoge vojnike u kasarne, održao besplatnne koncerte za škole, fakultete, fabrike, staračke domove. Plakao sam zajedno sa bolesnom decom i starcima, smejao se do suza provalama svojih kolega.

- Kad smo se vraćali sa jednog koncerta i prošli pored nekog dalekovoda, jedna koleginica je pitala šta je to, a mi kažemo: "Dalekovod". A koleginica će: "Bože, mogla sam umreti, a ne bih znala da kroz ovoliko tanku žicu prolazi voda".

Ovaj svestrani umetnik, vrhunski kafanski i radio pevač, pevao je stare gradske pesme i romanse, sevdalinke, meksikanske, grčke, šumadijske, bez dana muzičke škole. Snimio je tridesetak singlova i dva albuma sa desetinama večitih pesama: "Donesi vina krčmarice", "Zorice, Zorule", "Još litar jedan", "Sinoć smo pili iz bokala", "Nek' sećanju nema traga", "Idem kući, a već zora", "Rule, Rulence", "Četir konja debela", "Šumadijo, šumovita", "Po gradini mesečina", Oj, Safete, Sajo, Sarajlijo", "Oprosti mi nano", "Milkina kuća na kraju"...

- Sviruckam gitaru, ali nemam nikakvo muzičko obrazovanje i smatram da je to veliki nedostatak i meni i mnogim pevačima. Da sam neka vlast ne bih dopustio nijednom pevaču da peva ako nema makar nižu muzičku školu.

- Ipak, i bez muzičke škole, pevao sam rame uz rame sa Vuletom Jevtićem, Cunetom, Miletom i ostalim radio pevačima. "Romanitar", "Stambol kapija", "Hotel Jugoslavija"...

Za svog kratkog veka (56 godina) ostavio je 40 godina staža u državnoj službi i 40 godina staža na estradi. Ostavio je i pesme koje nisu komercijalne, a večito žive.

(Goran Milošević)