Poslednji nastup Miće Stojanovića, jednog od prvih narodnjačkih kantautora
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
DervenD
Nek mu je laka zemlja,ali je jedan od onih ,uz Miju Krnjevca, Tomice Miljica,Novice Negovanovica,Zokija Pejkovica....koji su dali najvise "sumadijskom" stilu sviranju na harmonici.
JS
Divno podsećanje, predivan tekst. Svira lepi Mića, sa svojim prijateljima tamo negde. Zbija šale i vidi zadovoljne poštovaoce. Kakav je to čovek bio. A još u kombinaciji sa Nestorom. Dva nemirna, lepa muzičara, haraju bivšom zemljom. Melodije se ne zaboravljaju. Miće nasmejan i uvek spreman za šalu, uz pesmu i harmoniku. Kako je samo znao, da se namesti za fotografisanje. Majstor u svemu je bio definitivno. Ponosni su naslednici na njega sigurno. Uvek treba da ga pominju, da se ne zaboravi neko, ko je stvorio blago naše muzike.