Poslednji nastup Miće Stojanovića, jednog od prvih narodnjačkih kantautora

Na današnji dan, 13. jula 2020. godine, preminuo je Milutin Mića Stojanović, klasik narodne muzike, autor i izvođač desetina onarođenih pesama. Svojim pesmama i pripovestima obeležio je moje radio emisije, a svoj poslednji javni nastup imao je u video izdanju Muzičke apoteke na portalu Telegraf. rs. Ovo je sećanje na "Zlatoustog iz Bogdanja".

Preporučujemo

- Predanje kaže da je Jug-Bogdan kumovao nazivu moga sela. Upitao je svog kuma kako mu se zove selo, a on rekao Korita. Kakva Korita, ovo je bogom dana zemlja - i tako posta i osta moje Bogdanje kod Trstenika - ponosno je pripovedao Mića.

- Rođen sam u predratno vreme, ali sam dovoljno poodrastao da dobro zapamtim i Partizane, i Četnike i Nemce. Preživeli smo sve vojske, možda i zato što je moj otac bio dovoljno star, a ja i sestra nedovoljno odrasli da bi im smetali. Bili smo imućna porodica, imali smo svoju vodenicu i kaldrmu do kuće.

Muzikalnost je, kaže, povukao sa mamine strane, a poslovnost i veštinu prilagođavanja sa očeve.

- Moj rođeni ujak Vojislav Erac, guslar, Šumadinac, opevao je ubistvo kralja Aleksandra. To se dopalo i kralju Petru, pa je naredio osoblju da ga pronađu da mu svira na slavi. Kad je moj ujka ugledao neke okačene gusle na zidu kraljeve gostinske sobe, upitao ga kakve su i čije su. Saznao je da su to gusle od jednog pomilovanog osuđenika - kralj njemu milost, a on kralju gusle. Nisam se mnogo naslušao ujaka, ubrzo je streljan od strane Nemaca, a ja sam se brzo latio harmonike.

U Mićino zlatno kantautorsko doba nije svako mogao da snimi ploču. Diskografija je bila privilegija odabranih radio pevača.

- U vreme kad sam ja počinjao, Jugoton je bio jedini izdavač ploča u Jugoslaviji. Jugoton nije imao svoju komisiju, pa je zahtevao pismenu potvrdu od strane pevača da je prošao komisiju na radiju. Ja sam izvukao potvrdu da sam solista na harmonici Radio Novog Sada i tako sam počeo da pevam i snimam ono što sam komponujem i napišem.

- Bilo je i komičnih sutuacija sa treniranjem te radijske strogoće. Moj kolega Žoma Jovanović iz Jagodine snimi prelepu pesmu "Pod prozorom cvetala mi lala, dođe dragi pa me zagovara". Odnese je kod surovog urednika Đorđa Karaklajića na Radio Beograd. Đorđe je presluša i kaže: "Ne može, druže. Mi na radiju puštamo samo stare pesme". A Žoma mu veli: "Stavite je u fioku, pa kad ostari vi je puštajte".

Mića Stojanović, Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Polovinom prošlog veka Mića Stojanović je bio jedan od prvih kantautora nove narodne pesme i siva eminencija zagrebačkog Jugotona.

- Tamo su me prihvatili kao mladog i, da se ne lažemo, lepog harmonikaša, pevača, pesnika i kompozitora. Ubrzo sam postao i muzički producent i urednik svojih autorskih izdanja. Sećam se, slavni Nestor Gabrić snimao je ploču sa mojim pesmama, među kojima i onu večitu "Zarasle su staze moje". Dok je snimao drugu pesmu i stih "nabrala je buket cveća", muzički urednik Mirko Cajner, inače poreklom Nemac, zaustavlja snimanje i pita čija je reč "buket". Ja kažem - francuska. Cajner se iznenadi zašto sam u šumadijsku pesmu stavio francusku reč, pa mi predloži da izbacimo "buket" i ubacimo "kitu". Ja mu pojasnim da reč "kita" u šumadijskom žargonu ima nezgodno značenje, nešto kao "pimpek". Na kraju je moj urednik, ipak, odlučio da u pesmu ubacimo "kitu".

Mića Stojanović je majstor umetničke fotografije, jedan od najzaslužnijih što su ploče počele da se štampaju sa slikom pevača.

- Nestor Gabrić je moj prvi pevač koji se slikao na omotu sa svojom slikom, doduše na svim pločama sa jednom istom slikom. Bilo je to vreme kada su singlice počele da se štampaju sa četiri pesme, pa sam bio slobodan da predložim mom uredniku Mirku Cajneru da na omot Nestorove ploče stavimo njegovu sliku. "Ma, nemojte, prosim vas lijepo, pa to nije glumac pa de se gleda, to je pjevač, za kaj će mu slika" - bio je izričit Cajner. Ja ga nekako ubedim da probamo, da u isto vreme izbacimo seriju sa starim omotima, bez slike, sa omotom od nekih cvetića i nota, i sa slikom pevača. Jednostavno, kad su se pojavile ploče sa slikom pevača, niko više nije kupovao ploče bez slike.

Bio je uzor mnogim pevačima i harmonikašima. "Ja sam maštao da jednog dana postanem Mića Stojanović" - reče Milanče Radosavljević u Muzičkoj apoteci.

- Poredili su me sa slavnim holivudskim glumcima. Kad sam sa najnovijim "Mercedesom" ulazio u Glamoč, Kupres, Livno, Duvno, kolone ljudi u narodnim nošnjama, na zapregama i na magarcima, i samo čujem: "Maro, eno ga Mićo, u kolima, sad ga ja vidjela!"

- Pošto sam veoma često putovao u Zagreb, voleo sam da se vozim vozom. U kupeu sede dve lepe devojke, a ja stavljam kofer sa harmonikom iznad sedišta. Jedna kaže kako obožava harmoniku, a ja je izvadim pa kažem devojci da je malo povoli, pa kad se zadovolji da je vratim u kofer. Devojka me upita šta sam time hteo reći, a ja joj rekoh da je lepo voleti harmoniku, ali treba voleti harmonikaše.

Početkom 60-ih, u vreme svoje najveće popularnosti, Mića Stojanović osniva Festival harmonike u Sokobanji.

- I danas me pitaju moji zemljaci i ispisnici zašto Sokobanja, a ne Trstenik ili Kraljevo, Kruševac. U to vreme harmonika je bila potcenjena, petorazredni instrumnet, a harmonikaši smatrani nekim probisvetima. Zato sam se i opredelio za neko manje mesto, da ne pravim buku. Međutim, kad sam pustio oglas, javilo se stotine harmonikaša. Postavim ih u neku školu da vežbaju, a kad se pojavi Dragan Matić Žlić iz Bošnjana, ostali se razbeže. Ja počnem da ih jurim kao lisac po kokošinjcu i nakupim njih desetak. Među njima "na'vatam" i starog Kemiša, Dragišu Drenjakovića... Pobedi Dragi Matić Žilić (tad je imao četrdeset dve godine), ja mu predložim da sa mnom krene na turneje, a on veli da mora da pita tatu.

Mićine pesme snimale su najveće zvezde narodne i zabavne muzike: Novica Negovanović "Kome šumiš oj Moravo", "Okićena s malo para, harmoniko moja stara", Lepa Lukić "Zašto sruši bračni veo", "Kraj Morave ima lepih sela", Azemina Grbić "U ranama srce moje", "Devojačka tuga", Cune Gojković "Kaži dragoj, oj Moravo", Dušica Bilkić "Na starom bunaru", Rade Petrović "Za nju moja vrata otvorena stoje", Bora Drljača "Rastasmo se davno", Merima Njegomir "Oj mladosti zelena livado", Braća Bajić "Komšinice preko puta", Lola Novaković "Oprosti što te u prošlost vraćam", Nestor Gabrić "Šumadija moj je kraj", "Velja Popović "Zavetina"... Mićina najsnimanija i najonarođenija pesma svakako je "Zarasle su staze moje". Snimalo je dvadesetak izvođača: Nestor Gabrić, Safet Isović, Milan Babić, Sejo Pitić, Marinko Rokvić...

- Lepa Lukić je moje otkriće, počela sa mnom, još dok je bila anonimna. Sa mnom je išla na prve turneje, snimili smo duetsku pesmu "Zašto sruši bračni veo". I Lepa Lukić je lepa u mom prisustvu, moja lepota je prelazna.

- Na kraju krajeva, i oženio sam lepoticu, mis Jugoslavije Atinu Golubovu. Rodila mi ćerku Kameliju, dobio sam i unuku Laru, dva bisera iz moje školjke. Neke novine su pisale Atina se udala za Miću, a neki su pisali Mića oženio Atinu.

Radovao se Mića što gostuje u Muzičkoj apoteci, tugovao što ne vidi prave naslednike među novim tekstopiscima i kompozitorima.

- Nemam razloga da krijem: Muzička apoteka izdaje lekove samo na proverene recepte, samo prave narodne meleme koji su prošli rešeto vremena i naroda. I pesma ima leka - pa to je divna poruka Muzičke apoteke koja me toliko vezala za radio. Muzička apoteka harmonikašima prepisuje "Harmoniko moja", pijancima "Bio sam pijanac", a onima čije ovce nisu na broju "Milicu čobanicu".

- Ja sam u svoje vreme bio najmlađi pesnik i kompozitor, a Dragiša Nedović bio najstariji. Sad sam ja najstariji, al' ne vidim najmlađeg.

(Goran Milošević)