"Mečka" kao sudbina: Sećanje na "Burduša" (PLEJLISTA)
Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Boža zemunac
Gospodine Gorane bravo i hvala na još jednom izvanrednom tekstu i lepoj priči. Jovan Janićijević je bio glumčina. Imao sam čast da ga upoznam i odradim jedan koncert u " Partizanskom putu " u Beogradu. To je bila firma preko puta RTS-a.Tada me je pratila na harmonici velika i čuvena Radojka Živković. Pevao sam pesmu " Tamo daleko ". Sala je bila puna, da nije bilo slobodne stolice. Pre koncerta " Burduš " i ja smo za šankom popili par pića. Došao je red na njega da izađe na scenu.Otišao je, i tada je došla njegova supruga i pitala šankera, koliko je popio moj "Burduš ". On je rekao, ona je izvadila iz tašne pare i platila što smo nas dvojica popili. To se dogodilo par puta u toku večeri i posle koncerta. Majstore i veliki umetniče laka ti crna zemlja i neka te anđeli čuvaju.