"Mečka" kao sudbina: Sećanje na "Burduša" (PLEJLISTA)

"Jesen je tužna u mome kraju, kad zuto lišće odnosi sve,

Preporučujemo

jer nikog nema, i tebe nema, da vratiš ljubav i naše sne.

Odlazi, odlazi, moja draga voljena, moja Rajka ljubljena,

kada ti, kada ti, želiš sada limara.

Kako sam nekad grlio tebe, delio s tobom i noć i dan,

dadoh ti mladost i ljubav svoju, a sada tužan ostadoh sam.

Sve mogu da mi uzmu: i pare, i pos'o i ženu.

Al' dušu i pesmu ne mogu, to je moje!"

(Blagoje Košanin - obrada Žika Lazić)

- "Odlazi, odlazi" je prelepa pesma koja je podigla Tomu Zdravkovića i prešaltala ga u narodnjake na "Ilidži" 1969. Iste godine pesmu je pevao u seriji "Muzikanti" i snimio na Jugotonovoj ploči i glumac Jovan Janićijević Janaćko (1932 - 1992). Ovo je sećanje na maestralnog glumca koji je zbog uloge "Burduša" izgubio identitet iz lične karte.

Jovan Janićijević je obeležio svoje ime u mravinjaku ljudi ovog sveta tek kad je postao "Burduš", legendarni basadžija u seriji "Muzikanti". Taj "Burduš" je pobedio i "Lepog Caneta" i "Rajka Životića", pobedio je i samog Janaćka koji ga je maestralno tumačio, pobedio je i pravog "Burduša" koji je stvarno postojao.

- Ja sam tek od scenariste "Muzikanata" Živorada Žike Lazića saznao da su članovi "La Kampanele" - basadžija Burduš, harmonikaš Lepi Cane, violinista Rajko Životić - ljudi koji su stvarno postojali, živeli i umrli u Lugavčini. Da čudo bude veće, taj pravi Burduš se zvao isto kao i ja - Jovan Janićijević! - pričao je legendarni glumac u "Saboru" Studija B.

- Taj neobično dragi Ciga, vedrog duha i setnih očiju, što vuče "mečku" kao sudbinu, obeležio me za sva vremena. Ljudi me 20 godina oslovljavaju sa "Burduš", tako me zovu i moji najbliži. Zamislite, u pismima čitalaca u "Politici", jedan čitalac me hvali i poručuje: "Da znaš, dragi Burduš, da redovno igram LOTO samo zato da, ako dobijem glavnu premiju, tebi od tih para podignem spomenik".

Jovan Janićijević, Foto: Promo

"Burduš" je mnogo više od legendarnog lika iz legendarne serije. To je manir jednog "vakta i zemana", za koje smo mislili da je najlepše na svetu. Baš kada su "Muzikanti" pustošili ulice i njive, stavarala se možda i najlepša novokomponovana narodna muzika. Bilo je to vreme Buce, Šabana, Safeta, Bilkića, Lepe, Silvane, Kvake, Toze, Cuneta, Mehe, Nedžada...

- Naravno, zbog "Burduša" sam upoznao i zavoleo sve te vrhunske pevače, nastupao na njihovim koncertima, postao "estradni glumac". U pauzi između njihovih pesama govorio sam svoje uloge. Prolazio sam odlično, obišao sveta sa pevačima i više nego što bih sa glumcima. Dešavalo se da pevačima istekne ugovor, pa se vrate, a ja produžim gostovanje u toj zemlji.

- Ali, polako napuštam tu "estradnu glumu". Bilo mi lepo sa pevačima iz moje generacije, to su bili vrhunski umetnici, profesionalci. Danas je zavladala prava hiperinflacija pevača koji se razbacuju honorarima. Ispod časti mi je da podižem umetnički nivo na koncertu neke silikonske zvezde koja je prodala dva vola da bi snimila ploču. Ja da zabavljam publiku dok on popuši cigaru i presvuče košulju, a onda se vrati na binu i peva "Mala moja digni ambalažu da uteram džipa u garažu". Ne, hvala! Doduše, bilo je i suprotnih primera: bilo je pevača koje sam ja vodio da budu gosti u mom programu. Bilo je i onih koji su me molili da idu sa mnom.

U saradnji sa piscem i scenaristom Žikom Lazićem, Jovan Janićijević Janaćko snimio je tri singl ploče sa sedam pesama: "Burduševa ljubav", "Burduševa ispovest", "Burduš lutalica", "Burduš hoće rat", "Predstavljanje", "Balada o Burdušu", "Violino stara".

Poslušajte taj iskonski humor koji je Žika Lazić prepoznao u našem nepismenom seljaku i kafanskom muzikantu. Žika nije ni imao potrebe da izmišlja likove za svoje serije i knjige, imao ih je u svom komšiluku, u Lugavčini.

(Goran Milošević)