Cvetin Todorović, kompozitor prvog Kebinog hita: "Došlo je vreme da mi Keba podigne spomenik"

"Jedno srce zaljubljeno noćas tužnu pesmu piše,

Preporučujemo

prestala su milovanja, ni ljubavi nema više.

Nema sreće, otišla si i odnela sve,

postao sam drug samoće i sudbine zle.

Moje srce nije stena, moram da te odbolujem,

u noćima mojim dugim još uvek te očekujem.

Suzo bola ako moraš da nakvasiš moje lice,

nemoj dugo da me mučiš, hoću suze radosnice."

(Cvetin Todorović)

"Postao sam drug samoće" iz 1986. godine je prvi hit u karijeri Dragana Kojića Kebe. Pesmu je napisao i komponovao Cvetin Cvija Todorović, jedan od najplodnijih autora lepe narodne muzike, autentičan majstor tog divnog spoja šargije i harmonike.

- U jeku moje najplodnije kompozitorske karijere i saradnje sa Zoranom Starčevićem, moja supruga Milka je otišla na svetsku turneju, a moja grupa "Dar-mar" otišla nekim svojim putem. U jednom momentu Starčević mi kaže da uradimo nešto i za našeg zemljaka Dragana Kojića Kebu. Iskreno, Keba mi nije lež'o, onako kao čovek. Milka je bila u Australiji, a ja sam u svom stanu u Malom Zvorniku. Otvorila mi se tema samoće, ja napišem strofu i refren, ubrzo drugu i treću strofu, i pravac "Studio 13" - priča Cvetin Todorović, ekskluzivno za Muzičku apoteku.

- Planirao sam da Kebu objavim za sarajevske produkcije, ali Mija i Kneža iz Diskosa svrate kod mene da čuju imam li šta novo. Kad je Kneža čuo pesmu, uzeo je traku i rekao: "Ja ti ovo ne dam". Izađe pesma, proguramo je prvo na Radio Podrinju kod legendarnog Vlaste Mrkonjića, kasnije i na ostalim radio stanicama. Sa tog albuma ostala je i pesma "Otploviše brodovi Biljana". Da se ne lažemo - "Postao sam drug samoće" podigla je Kebu.

- Ovih dana sam poslao Kebi poruku: "Mislim da je došlo vreme da mi podigneš spomenik na sred Slavije. Ja ću da sredim u stranci da nam daju lokaciju, a ti se pobrini za finansije". Šalu na stranu, drago mi je što je Keba postao megazvezda, nije mi drago što udara na sve strane, menja stilove. Kao da se nepovratno udaljio od dvojke i prave narodne muzike.

Cvetin Todorović je rođen u Podrinju, u mestu Culine kod Malog Zvornika, baš tamo gde je Drina najšira i najinspirativnija, baš tamo gde se sudaraju carstva i muzički stilovi.

- Rođen sam na Cveti, 12. aprila 1952. godine, na veliki pravoslavni praznik. Kada su roditelji većali koje ime da mi daju, strari kum je na krštenju primetio: "On je sam sebi nadenuo ime, rodivši se na Cveti". Srećan sam i ponosan što sam se rodio na tako veliki praznik, i taj datum rođenja mi je mnogo značio. Prošao sam kroz ovaj burni estradni život, kao vrhunski skijaš koji od starta do cilja ne zakači ni jedan štap.

- Inače, moje Culine su 12 kilometara od hidrocentarale, gde je Drina najšira, sa mnogo nanizanih ostrvaca i kanlčića, sa dosta malih vikendica. To je raj i za oko i dušu, večita inspiracija umetnika i vojskovođa.

Trojica braće - Cvetin, Zoran i Veličko - formirali su grupu "Dar-mar", jednu od najtraženijih u Podrinju.

- Moj brat Veličko je svirao harmoniku i bio šef grupe, Zoran je svirao bubnjeve, a ja sam u početku svirao harmoniku, pa elektronsku harmoniku, kad još orgulja nije ni bilo. Naš otac Marko je svirao harmoniku, a od nas četvoro braće samo Petar ne svira. Petar je majstor, što okom vidi, to rukom stvara. Kad Petar napravi mašinu - ubaciš trupac, izađe čačkalica! Ja sam najstariji, tako da me otac i budio i uspavljivao sa harmonikom, othranio nas sa muzikom. I naša majka Stoja je doživela lepu starost uz muziku.

- Kad sam usavršio harmoniku kod oca i kod majstora Pante Despotovića, već sa 16 godina sam počeo da zarađujem i da izdžavam celu porodicu. Sve što izađe novo, ja sam skidao sa Radio Podrinja i Radio Šapca. Toliko smo bili traženi, da su ljudi pravili veselja onda kad smo mi slobodni. Dešavalo se da moj učitelj svira na jednom, a ja na drugom veselju, dođemo kući, izvadimo lovu i podelimo na ravne časti.

Prvu ploču snima 1978. za produkciju Diskos. Pored izvorne pesme "Što nam nema sa Drine vedrine", snima i svoju prvu kompoziciju "Dođi da se pozdravimo" koju je nekoliko godina kasnije snimila i Šemsa Suljaković sa "Južnim vetrom".

- S obzirom da sam ja baš sa Drine, desnim uhom sam slušao Beograd, a levim Sarajevo. U mene se ulivalo i jedno i drugo, i Srbija i Bosna, i harmonika i šargija. Voleo sam te ljude koji na tri žice sviraju fenomalno, sa tri, četiri harmonije.

- Upravo ti legendarni šargijaši su i svirali na mojim prvim albumima početkom 80-ih. Moja prva supruga Milka Todorović je snimila svoj prvi album "Bela maramica" baš sa legendarnom "Kalesijskom trojkom".

- Samo za suprugu Milku Todorović uradio sam desetak albuma. Sredinom 80-ih, za vreme saradnje sa Novicom Uroševićem, Milka Todorović je bila u top 10 pevačica narodne muzike. Semberija, Podrinje, cela Juga, Amerika, Australija... Bile su to godine kad nam je svet bio tesan.

Cvetin Todorović je jedan od najplodnijih kompozitora narodne muzike. Komponovao je preko hiljadu pesama, lansirao u orbitu mnoge anonimuse, stvorio desetine evergrina: "Postao sam drug samoće", "Otploviše brodovi Biljana" (Keba), "Čašo prokleta, glavo pijana" (Džej), "Dođi da se pozdravimo", "Bela maramica", "Voleli se, pa se i uzeli" (Milka Todorović), "Drugarice, moja jaranice", "Sviđaš mi se srećo moja", "Idi, idi, nene istaci" "Kad ti teško bude" (Nihad Kantić Šike), "Najlepše je živeti udvoje", "Momačko veče" (Janko Glišić), "Ej, sudbino dva te srca mole" (Dragan Šaulić)...

- Posle Milke Todorović, najviše sam radio za Dragana Šaulića, našeg Lozničanina. Uradio sam mu nekoliko albuma, komponovao sam mu pesmu "Čašo prokleta, glavo pijana", koju je snimilo nekoliko pevača. I Džej je snimio tu pesmu. Čuo je na nekom splavu, raspitao se čija je, a Futa je kod mene izdejstvovao odobrenje da je presnime.

- 1989. komponovao sam pesmu za Nihada Kantića "Kad ti teško bude". Kad je Nihad izašao na pozornicu festivala "Ilidža" i kad je zapevao, Lepa Lukić je istrčala iz "bekstejdza" da vidi ko to peva. Oduševila se žena i melodijom, i rasponom, i tekstom. Pesma nije dobila nagradu, sve je slušanija, a Šike je ostao vrhunski, a neizvikan pevač.

Cvetin Todorović je najzaslužniji za ulazak u diskografiju maestra Zorana Starčevića, jednog od najboljih gitarista na ovim prostorima.

- Posle mojih prvih izdanja, zauzeo sam dobru poziciju u Diskosu, imao sam ovlašćenje da dovodim nove pevače i svirače, dobar studio, reklamu, izdanja. Slučajno, na svetog Iliju, u Borini ispod šatora, svirao je Zoran Starčević. Znao sam da je u početku bio zabavnjak, ali je razbijao narodnjake. Odsvirao je i aranžirao dobar deo mojih pesama i albuma, a ja sam ga gurnuo na velika vrata, bio sam producent njegovih prvih autorskih kola.

I posle toliko izdanja i hitova, života posvećenog muzici, Cvetin Todorović se raduje svakoj dobroj pesmi. Skače do neba uz Milančetovu "Anđeliju", a onda se žestoko razočara "Zvezdama Granda" i rijalitizacijom muzike.

- Jutjub i internet su učinili svoje, a bogami i neke moje kolege. Mislim da je posrnuće prave narodne muzike počelo pojavom Lepe Brene i Saše Popovića. Mladim pevačicama u eri Lepe Brene je bitno samo da se skinu i da lepo izgledaju, a kako pevaju i šta pevaju više nije važno. Saša Popović je monopolizovao diskografsko-estadnu scenu, radi sa ovom decom po sistemu uzmi ili ostavi. Danas mašine prave pesmu, sve sa kompjutera, i sve glamurozno i grandiozno, a nigde nema duše, nema životne teme, nema poetičnog teksta, nema zdrave melodije. Sa tolikom reklamom koju Grandovi pevači imaju, sramota je koliko im malo pesama ostaje u narodu.

U jeku raspada bivše Juge, 1993. godine, Cvetin Todorović je otvorio svoju produkciju - "Superton".

- Sećam se, Baja Mali Knindža dolazi u Diskos da objavi svoje rodoljubive pesme. Ovi iz Diskosa u haosu, sve se raspada, ne zna se ko protiv koga ratuje, a Baja srbuje. Odlučio sam se za hrabar korak, krenuo sa Knindžom, Gedžom, Krajišnicima... Prve krajiške grupe počele su u mojoj produkciji, Baja Knindža je od '93. do 2000. objavio nekoliko albuma za "Superton".

(Telegraf.rs)