66. rođendan Dragana Pantića Smederevca: "Dvojka je odolela naletima treskavaca"

"Smederevo, grade od starina, lepo te je gradila Jerina,

Preporučujemo

sve su tvoje kule od kamena sagrađene u stara vremena.

Večno Dunav pokraj tebe šumi, srce moje milinama puni,

valovi te zapljuskuju stalno, otišo sam, bilo je to davno.

Pun si voća, pun si vinograda, ko u jesen kad lišće opada,

i stara me majka sad spominje, vrati nam se, vrati, mili sine.

Čeznem, venem, i u duši krijem, sve kroz suze što ih sada lijem,

kad se setim i srce mi peva, rodnog mesta, divnog Smedereva."

(Jovica Petković)

- Imao sam čast da mi Jovica Petković za života podari svoju autobiografsku pesmu, himnu našeg Smedereva. Sećam se, na snimanju je bio prisutan i legendarni Jovica u studiju kod Novice Nikolića Patala. Jovica je probao harmoniku u gluvoj sobi, a Patalo i ja smo slušali za miksetom. Dok je Jovica svirao nekoliko svojih kola i foršpila, Patalo je prokomentarisao: "Brate, kad ovako svira u sedamdeset šestoj, kako li je tek svirao u trideset šestoj" - priča Dragan Pantić Smederevac, klasik narodne muzike.

Sve, sve, ali dvojka! - to je Smederevčeva deviza otkad se latio pevanja. Batalio je diplomu trgovca ("tri razreda više škole") i već pola veka radi posao za koji nema diplomu, a ima božji dar i priznanje naroda i esnafa.

- Prvi javni nastup imao sam u mom rodnom Drugovcu, u drugom razredu osnovne škole. Pevao sam pesme "Ima jedna cura u sokaku mome" i "Volim majko siroticu". Prve pare sam zaradio kao ispomoć legendarmom Bori Spužiću Kvaki u rudnicima Kolubare. Velika je stvar kad ti Bata Kvale kaže: "Sine, bićeš veliki pevač". Prvu ploču sam snimio tek u trideset trećoj godini. Sačekao sam da sazrim i pevački i ljudski, da formiram i stil i ukus. Tako sam kao "debitant", nova nada PGP-a, nastupio 1988. na ilidžanskom festivalu sa pesmom "Teško nama bez nas dvoje".

Opevao je Dragan i svoje rodno selo Drugovac i svoje drevno i vinorodno Smederevo. Snimio je i desetine sentiša i šeretskih pesama sa posebnim osećajem za retko i lepo u našoj narodnjačkoj ćirilici: "Mrak, mrak, pomračina", "Moj živote, životiću", "Teško nama bez nas dvoje", "Ti si knjiga pisana za mene", "Gde ste sada prijatelji moji", "Može čovek da promaši ulicu i broj", "Repriza života", "Opa, pa, Neno, Neno", "Prodao sam mladost svoju", "Imam samo osam ari", "Sine, sine", Moravska idila", "Niko nema što Srbija ima", "Drina Srbe razdvajati neće"...

- Odoleo sam svim muzičkim trendovima: "Meksikancima", "Mediterancima", "Južnom vetru", "Turbo folku". Sećam se, kad je krenulo ludilo od "200 na sat", upitaše me neki saradnici: "Što ne snimiš i ti neke pesmice za klubove i diskoteke?" A ja baš tih godina zaređah moje ubitačne dvojke. Evo, ja preživeh sve te trendove, a znam neke zvezde koje umreše kao bedni podstanari.

Teško je naći pevača sa tako istančanim osećajem za hit i za zaboravljenu pesmu koja se može oživeti. Smederevac je apsolutni rekorder po broju presnimljenih pesama: "Kad bi mogle da se vrate mlade godine", "Kad su laste odletele", "Noć je tamna, a ja zakasnio", "Dođi u moju momačku sobu", "Nas trojicu majka ima", "Prsten mi vrati devojko", "Slobodane, mladi Šapčanije", "Pusti me da odem gde me misl nose", "Lepa Maro", "Dva dobra druga, dva prijatelja", "Daj mi majko drugi život", "Moj život je ruševina stara", "Pogađam se sa životom", "Nije život u čašama vina", "Kapetan potonulog broda", "Otišo si u svet zbog nje sine", "Lepa ženo, ne znam ti ni ime", "Prijatelj je pravi bogatstvo najveće", "Siroma sam, al' sam lep", "Karanfile, uspomeno stara", "Hrani oče bele golubove", "Želeo bih barem da te češće sanjam", "Ustani sine Jovane", "Dočekaj me sa ružama", "Smederevo, grade od starina"...

- Snimao sam pesme u duhu naše tradicionalne narodne muzike, naročito šumadijske dvojke. Mnoge sam pesme spasao od zaborava, udahnuo im novi život, uz maksimalo poštovanje i podršku autora tih pesama. Snimio sam stotine pesama trajne vrednosti, da se nova pokolenja ne stide šta sam im ostavio u amanet.

Snimio je Dragan i trajne snimke za arhivu Radio Beograda, dobio status istaknutog estradnog umetnika. Dobio je i sina Radomira, muzičkog naslednika.

- Moj sin nastavlja porodičnu tradiciju. Završio je muzičku školu, svira harmoniku, komponuje, aranžira, orkestrira. Moje je samo da pevam.

Upitah jednom Dragana kako to da nije smislio neki kreativniji nadimak i umetničko ime.

- Kreativnije bi bilo - Dragan Pantić Napoleon - al' to nisam ja. Ja sam Smederevac.

(Telegraf.rs)