Radijske priče sa Ljubišom Stojanovićem Luisom: Čovek rođen u znaku skitnice (PLEJLISTA)

"Ne kuni me, ne ruži me majko, ne pitaj me za sudbinu moju.

Preporučujemo

Sve što imam za nju dadoh majko, ne kuni me, ne ruži me majko.

Kud god pođem na nju mislim majko, svud me prati pregolema tuga.

Danju, noću, na nju mislim majko, ne kuni me, ne ruži me majko."

(narodna - obrada Luis)

Ovo je jedna od prvih i najuspešnijih kombinacija džeza i srpskog folklora, snimak sa Luisovog prvog albuma iz 1982. i čuvene Hit parade na kojoj je prvi put javno nastupio u galabijama. Petnaesetak godina kasnije, gostujući u mojoj radio emisiji, jedva dočekah da ga pitam kako je i zašto progurao tako neobičan imidž za ovo podneblje.

- Bilo je to početkom 80-ih na nagovor moga kuma. Pevajući u čuvenoj "Euridici", imao sam grdnih problema sa znojenjem i sa ventilacijom. Sama bina je uzdignuta prema plafonu, bilo vruće i zimi i leti, sve na meni kuva, i u pantalonama i u mojoj dugoj kosi.

- Da se ne bih nekoliko puta tokom svirke kupao, fenirao i presvlačio, na nagovor kuma sam se obrijao i prvi put video galabije koje mi je donela njegova majka iz Kaira. Nosio sam ih samo na sceni, nikad u kući - govorio je legendarni Luis.

Ljubiša Stojanović je rođen na današnji dan, 25. juna 1952. u Leskovcu. Od majke je nasledio muzikalnost, a od oca drskost i upornost.

- Muzikalan sam po "mamine linije". Moj ujak je voleo džez i kantri, svirao gitaru i usnu harmoniku, a majka, domaćica, pevala je po kući staru narodnu muziku. Iz tog spoja izgleda da je nastao ovaj moj stil. S druge strane, otac je hteo nešto sigurnije, navijao je da budem oficir. Uspeo je da mi izgura vojnu stipendiju, a ja ponavljam prvi razred gimnazije, i to iz muzičkog!?

- A onda se moj otac zainati pa me podrži da odem da polažem prijemni za Srednju muzičku u Nišu. Posle toga sam upisao i Muzičku akademiju kao neki normalan red stvari, upisao sam je, studirao i saksofon i solo pevanje, odustao, pa se opet vratio na studije u pedeset drugoj godini.

- Dešavalo se da me ispituje profesor koga znam sa svirke i koji nema pojma. Vrhunac je bio susret sa profesorom koji me oborio iz muzičkog. Rekao sam mu samo: "Dalje od mene, zbog takvih su mnogi talenti propali, a možeš i mene da zaraziš tom negativom".

Malo je umetnika čije ime staje u dva sloga. Ljubiša Stojanović je svom uobičajenom imenu i prezimenu dodao i ono umetničko - Luis. Nadimak je dobio još kao dečak zbog maestralne imitacije Luisa Armstronga. Dok su njegovi vršnjaci jurili loptu i devojke, Luis je jurio ploče legendarnog džezera. Kad je odrastao i promenio imidž, poredili su ga i sa Jul Brinerom.

- Ima nešto u toj mešavini muzike i filma. Kusturica me nagovarao da napravim i ozbiljniju karijeru, ali nisam hteo da preterujem. Znao sam da me angažuje kao nekog "Ali-babu", ne zbog mojih glumačkih kvaliteta, nego zbog imidža sa gulabijama.

Održao je desetine koncerata širom sveta, od Moskve i Lenjingrada preko Atine, Beča, Stokholma, Praga, Berlina i Minhena do Japana i Aljaske.

- U Rusiji sam održao sedamnaest koncerata, na svakom po tridesetak hiljada ljudi. Nastupao sam i na džez festivalu u Tunisu. Ja volim da skitam i bez razloga. Ja i na pijacu ne idem zbog krompira i paprika, nego zato što mi tako prija. Žena me pošalje na Kalenića pijacu, a ja sa sinom šetam oko Vukovog spomenika.

Foto: Promo

I za vreme bombardovanja Srbije 1999. godine Luis je nastupao na koncertima širom Evrope.

- Pravio sam antiratni koncert na trgu u Minhenu. Sklanjao sam sve izgrednike i nacionaliste svih vrsta sa bilo čijim fotografijama. Ja sam poslenik ljubavi i muzike, nisam dozvolio da me zloupotrebe da pevam u nečiju korist, nego samo protiv rata. Antiratni koncert sam održao i u Beču i u Berlinu, a nisam u Beogradu.

- Nisam dao da me političari zloupotrebe. Mislim da u Engleskoj postoji "Festival lažova" gde se običan svet takmiči u laganju. E, tu može svako da nastupa, jedino je političarima zabranjeno da učestvuju.

Luis je svetski putnik. Kaže da je više vremena proveo na točkovima nego na nogama.

- Ja sam još '78. prvi put krenuo u svet, a već od '82. počeo sam da živim u Nemačkoj, u međuvremenu sam dobio nemačko državljanstvo. Tada sam shvatio koliko je u Nemačkoj dosadno. Pročitao sam da su Germani vredni, a Balkanci lenji, samo što su Germani disciplinovani, a mi Balkanci nedisciplinovani. Mi mešamo disciplinu i rad. Ja sam vredan, a nisam disciplinovan čovek.

- Mislim da sam rođen pod srećnom zvezdom, nisam imao velike prohteve, a sve mi je nekako dolazilo samo. Radio sam zato što mi se tako hoće, a dobijao sam mnogo više nego što sam i sanjao.

Ljubiša Stojanović Luis, čovek rođen u znaku skitnice, poginuo je u saobraćajnoj nesreći, 31. jula 2011.

(Telegraf.rs)