Zlata Petrović u pesmama Hasana Dudića: "Dođi da mi ruke greješ"

"Kad zima dođe i padne sneg, pahulje bele prekriju breg,

Preporučujemo

i kad selom zavlada tama, pred kućom tebe čekaću sama.

Dođi da mi ruke greješ, dođi da se sa mnom smeješ,

u noćima dugim belim da sa tobom sreću delim.

Zimske su noći preduge sve, ne daj da sama ja sanjam sne,

biće mi hladno ljubavi moja ako me ljubav ne greje tvoja.

Požuri, dođi, čekam te ja, nek ljubav greje sad srca dva,

i ljjubi nežno, premilo moje, zimske su noći lepše u dvoje."

(Hasan Dudić - Miki Jovičić)

Ovo je prvi hit i lična karta Zlate Petrović, jedna od tridesetak pesama koje je za Zlatu komponovao Hasan Dudić.

- Dobro se sećam, poveo sam Zlatu na svoju veliku turneju. U Zagrebu, u "ledenoj dvorani", pred osam hiljada ljudi, obratio sam se oduševljenoj publici: "Draga publiko, kao kompozitor i pevač zbog koga ste došli večeras, imam veliku čast da vam predstavim buduću zvezdu naše narodne muzike". Pridružila mi se Zlata i nas dvoje smo zapevali "Došlo vreme izdaje me snaga", a potom za tu priliku specijalno pripremljenu pesmu "Dođi da mi ruke greješ" - priča Hasan Dudić.

- 1983. Zlata je snimila svoj prvenac sa osam mojih pesama i prodala u neverovatnih 380000 primeraka i proglašena je za najtiražnjjeg mladog pevača u bišoj Jugi. Ubrzo smo se i venčali, a kad smo dobili sina Mikija, osetio sam da sam dodirnuo nebo.

- Kad me pitaju kako sam upoznao Zlatu, obično kažem da je ona upoznala mene. Naš fatalni susret desio se na Veliku Gospojinu, 28. avgusta 1982. Bio sam na vašaru u Loznici, kao gost, nisam planirao da pevam, već da uživam za svoj groš. S drugarima sam razgledao šta se dešava pod šatorima, kad se ona odjednom pojavila ispred mene. Odmah je sevnula varnica, dopala mi se na prvi pogled. Reč po reč, i ispostavilo se da smo se upoznali pre sedam godina, kad je njoj bilo dvanaest.

- Tada smo, u Domu kulture u njenom Grabovcu kod Obrenovca, koncert imali Šaban Šaulić, Miroslav Ilić, Vera Matović i ja. Setio sam se da je sedela u prvom redu i nije skidala pogled sa mene.

"Vidi kako te gleda ona mala, bacila je oko na tebe", rekao mi je Šaban.

"Ma, idi, beži, vidiš da je dete", odbrusio sam.

"Ali, to dete će da poraste, nikad se ne zna", uporan je bio Šaban.

Ispostavilo se da je Zlata još kao devojčurak pevala sa svojim bratom Hasanovu pesmu "Prođe mladost i lepota" i ostale hitove sa početka karijere.

- Sve je to bila cena moje popularnosti. Pričala mi je Zlata da je pevala te moje prve pesmice kad god bi išla u prodavnicu. Bila je zaljubljeno derište, a ja zvezda u naletu. Sećam se samo da mi je moj brat Lolo, čuveni bubnjar koji je dugo svirao u Šabanovom ansamblu, rekao da obavezno dođem kod njega u Loznicu, da me upozna sa jednom devojkom koja peva kao Vida Pavlović. Kako sam u to vreme već radio sa Vidom, odbio sam ga uz komentar: "Imam već jednu Vidu, šta će mi druga".

Te 1982. godine Hasan Dudić je bio jedan od najpopularnijih i najtiražnijih pevača i kompozitora narodne muzike. Belo odelo, crna kožna kravata, naočare i afro frizura, oborile su s nogu raspevanu Zlatu.

- Sećam se, u jednom šatoru Zlata i njen harmonikaš, a u drugom Šerif Konjević, Jovica Petković, moj Lolo i neka opasna ekipa. Odmah sam primetio da je mala lukava: setila se i nalepila plakat legendarne Ljiljane Petrović, legende ciganske muzike, koja je tih godina ubijala sa onim hitom "Duško, Duško, ti si mi najdraži". Zlata je isekla Ljiljanino ime, nalepila svoje, iskoristila znak RTV Ljubljana sa Ljiljinih postera. Snalažljiva mala, nema šta, pomislio sam.

- Kad me je videla, Zlata mi je poletela u zagrljaj kao da se znamo sto godina, izljubila me, uzela ispod ruke. Nastavila je da peva i moram priznati nastup joj je bio odličan. Dok je pevala požalio mi se njen harmonikaš da gazda neće da ih plati. Pitao sam ga lepo zašto ih ne plati, a kad je počeo da vrda, uhvatio sam ga za glavu, prineo panju i sekirčetu na kome se seče pečenje. Bilo mi žao Zlate, uzeo sam mikrofon da se malo pohvalim. Znao sam da ću napraviti lom. Onda sam pozvao i Zlatu da mi se pridruži, zapevali smo u duetu, a iz susednih šatri počeše da dolaze gosti. Tako smo se nas dvoje primili - na pesmu i zabavu, i jedno na drugo, kako se kasnije ispostavilo.

Hasan Dudić je komponovao prva tri Zlatina albuma za sarajevske produkcije Diskoton i Sarajevodisk, sa tridesetak prelepih pesama: "Dođi da mi ruke greješ", "Daj mi bože malo snage", "Pamtiću sastanke naše", "Plavokosi", "Čarapanka", "Oj Ivane, lepotane", "Neću aga tvoja blaga", "Ljubi me još malo", "Ti si moje najdraže", "Tebe imam za dane sreće", "Kad bi hteo meni da se vratiš", "Seti se svega", "Srce će ga prepoznati", "Hej mali, ne diraj me", "Ne ljutim što odlaziš", "S tobom bih se milovala", "Ti si moja slatka tajna"...

- Velike pare od prodatih ploča nisam uplaćivao na račun, već sam ih dao za njenu reklamu. Ne žalim, voleo sam je, Zlata nikog ne mrzi, uvek je najgora bila za sebe i svoje bližnje. Bog joj je sve dao, ali đavo joj ne da. Treba biti pošten - Zlata je postala veliko ime i skup pevač zahvaljujući memi i mojim pesmama.

(Telegraf.rs)