Novica Negovanović o pesmama za svoje kolege: Safeta, Cuneta, Lepu, Boru, Gocu, Muharema...

"Jednom dođoh da upoznam Sarajevo grad,

Preporučujemo

tada bijah momak neženjen i mlad,

mislio sam da ostanem samo dan il' dva,

al' mi prođe u Saraj'vu mladost moja sva.

Ko se jednom napije vode sa Baš-čaršije,

nikad više iz Sarajeva taj otići ne umije.

Žeđ ljubavi česmu nađe u šeheru tom,

priđoh bliže zadrhta mi srce snagom svom,

Sarajka mi ponudi đugum vode pun,

zaboravih gde sam pošo kud me vodi drum.

Žeđ ljubavi planula je kao vatre plam,

za đugum sam morao burmu da joj dam,

oženih se mlađan, postah Sarajlija,

odakle je ljubav moja, odatle sam i ja."

(Novica Negovanović - Ruždija Krupa).

Ovu antologijsku pesmu, jednu od najlepših sevdalinki i pesama o Sarajevu svih vremena, komponovao je maestro Novica Negovanović. Doduše, Safetu je bila namenjena "Ti anđeo, a ja đavo", a ova je došla iz druge ruke, tek toliko da se Nole izvadi kod slavnog sevdalije.

- Ja sam Safetu pripremio pesmu "Ti anđeo, a ja đavo". Znao sam da je to zahtevna pesma, kao skrojena za njega. Safet se oduševio pesmom i rekao da mu je sačuvam, dok se ne vrati sa turneje. Čuvao sam je jedno tri meseca, a onda se i meni desi turneja, i to baš u Sarajevu sa Cunetom i mojim bratom Predragom.

- U Ilijašu kod Sarajeva zapalio sam celu salu, nekoliko puta sam je pevao na konceru. Tad je pala odluka da je snimim, a da se kod Safeta izvadim sa nekom drugom - priča Novica Negovanović, institucija narodne muzike.

- Ekspresno smo zakazali snimanje, i već sutradan na povratku u Beograd pravac "Studio pet". Čak smo angažovali gitaristu iz Pule, platili mu avion da mi svira na ploči. Posle par meseci sretne me Sajo i veli: "Nisi to treb'o činit". Ja mu obećam bolju pesmu od "anđela i đavola". Ta bolja je upravo "Ko se jednom napije vode sa Baš čaršije".

Pesme Novice Negovanovića snimilo je stotinak pevača iz bivše Juge: "Ko se jednom napije vode sa Baš-čaršije", "Ja sam čovek od meraka", "Doživeću sto godina" (Safet Isović), "Janičar" (Cune Gojković), "Ja ne mogu mila majko bez njega" (Goca Stojićević), "Sećaš li se našeg malog mesta" (Lepa Lukić), "Doći ću ti nezvan u svatove" (Radiša Urošević), "Izdajico srca mog" (Muharem Serbezovski), "Bolje da se sreli nismo", "Početak je ostao iza nas daleko" (Spasoje Dukić), "Budi moje blago", "Noćima je sanjam" (Bora Drljača), "Dođi sine, pa se ženi" (Zoran Kalezić), "Oprosti mi majko" (Savo Radusinović), "Niko ne zna kako mi je", "Ljubavi ostani" (Nedeljko Bilkić), "Dovidenja dragi moj", "Nikad neću tebi da se vratim" (Dušica Bilkić), "Imam druga ime mu je tuga", "Proklete da su puste daljine", "Šta je Mujo majci kaži" (Ahmet Bajrić), "Ništa nemam i sve imam" (Žika Nikolić), "Ja garav, a ti plava" (Paško Handanović), "Volim nemir oka tvoga" (Fikret Kujundžić), "Lako ti je pijanu zapevati" (Dobrivoje Topalović), "Došla si mi posle tol'ko leta", "Kaži srce nemoj kriti" (Sefadin Imeri)...

- Zapravo moje prvo pojavljivanje na ploči je i bilo 1967. godine kod kolege Spasoja Dukića. Tek što sam pobedio u Sokobanji za Prvu harmoniku Jugoslavije, Spasoje je insistirao da mu ja sviram na ploči čuvenu narodnu pesmu "Prolazi nam mladost sve leto za letom". Kasnije sam mu komponovao i "Bolje da se sreli nismo" i "Početak je ostao iza nas daleko".

- Eto, zadnjih nekoliko godina naglo vaskrsava pesma "Kamo naše puste sreće da se nikad sreli nismo". Komponovao sam je na stihove najvećeg bosanskog poete Safeta Kafedžića. Pesmu je presnimila i Lepa Lukić, sve se više sluša i kod mlađe publike, a je je sve više pevam sa pokajničkim tekstom "kamo naše puste sreće da okean prešli nismo".

- Otišao sam za Ameriku kad sam bio na vrhuncu pevačkom, stvaralačkom i organizacionom. Kad sam se vratio posle 15 godina iz Amerike, vidim da sam pogrešio što sam uopšte prelazio okean, pa se sve češće tešim uz ovu pesmu.

Foto: Promo, Pixabay

Neke Noletove pesme iz 70-ih i 80-ih godina žive svoju drugu mladost, doživljavaju naglu ekspanziju u 21. veku. Ko god je snimao sa Novicom nije se pokajao.

- Od mojih ženskih pesama naročito bih izdvojio pesmu "Ja ne mogu mila majko bez njega". Komponovao sam je 1979. za Gocu Stojićević, angažovao gudače i aranžera Dragana Kneževića da zvuči kao filharmonija. Više od dvadeset godina se nije čula, a danas je evergrin, himna zaljubljenih žena.

- Nikad nisam odvajao pesme za mene i za druge. Ne postoji pesma koju sam odradio. U svaku sam uneo sebe, i kompozitorski, i svirački i pevački. Sticajem okolnosti neke sam snimio ja, a neke sam dao mojim dragim kolegama. I te pesme koje su snimili drugi ja sam prvi otpevao.

Od svih pesama koje je komponovao za kolege naročito je ponosan na "Janičara". Noletova pesma postala je istorijska poema jednog naroda, svojom melodijskom, tekstualnom, aranžmanskom i interpretativnom širinom.

- "Janičara" je trebalo prvo ja da snimim, pa sam odbijen. Tadašnji urednik PGP-a Mića Đorđević je mislio da pesma nije podobna. Kasnije smo probali i sa Šabanom, ali bezuspešno. Hteo sam da odustanem, srećom prihvatiše Cuneta.

- Veliki Cune je insistirao da mu ja produciram, pa se nisam ustručavao na nekim visokim lagama i da upalim crveno svetlo, da ga zaustavim na tim njegovim otvorenim vokalima. Kad smo je snimili, svi smo porasli - i Cune, i ja, i muzičari.

- Na dodeli zlatnih ploča na svečarskom koncertu Jugodiska, Cune peva "Janičara", a Tozovac slušajući Cuneta glasno komentariše u mom prisustvu: "Nole, napravio si jednu istorijski potresnu pesmu". U stvari, hteo je da mi kaže da od pesme neće biti ništa, lepa pesma koja se neće slušati. Nisam mu ostao dužan, pa sam mu uzvratio, kao prijatelj prijatelju, kao Kraljevčanin Kraljevčaninu: "Pozdravio te Mile što ide Lajkovačkom prugom i puši duvan".

(Goran Milošević)