Novica Zdravković u radio izdanju Muzičke apoteke: "Imam hit, samo me mrzi da ga objavim"

"Naviko sam ja noćni život, danju spavam, a ludujem noću,

Preporučujemo

od mene je i bog digo ruke, baš me briga živim kako hoću.

Svi se čude što ovako živim, što već jednom život ne promenim,

a meni je baš ovako lepo, ja jedino noćni život cenim.

Pitaju me dokle ću ovako, zar mi nije dosadilo sve,

a meni je baš ovako lepo, mladost daje, starost ruši sve.

Svi se čude što ovako živim, što jedanput život ne promenim,

a meni je baš ovako lepo, baš me briga neću da se ženim.

Naviko sam ja na noćni život, danju spavam, a ludujem noću,

od mene je i bog digo ruke, baš me briga živim kako hoću."

(Novica Zdravković)

Ova pesma je totalno drukčija od drugih: svaka strofa počinje i završava refrenom. "Naviko sam ja na noćni život" iz 1986. godine promenila je višedecenijski šablon narodne pesme: (strofa + refren) X 3. Novica Zdravković je ovom pesmom konstruisao novu muzičku strukturu: (refren + strofa + refren) X 3. Ovo je mogao da napiše i komponuje samo neko ko je potpuno drukčiji od drugih - Tomin brat, Novica Nole Zdravković (1947-2021).

- "Naviko sam ja noćni život" je moja autobiografska pesma. Komponovao sam je još 1977, a tek deset godina kasnije snimio na ploči. Kad se Toma vratio iz Amerike, i on je rado pevao tu pesmu, pa publika nije ni znala da je to moja pesma, da sam je snimio na mojoj ploči. Tek kad je Toma otišao, publika je prihvatila i mene. Ja sam pevao, a publika je plakala, gledajući u meni Tomu - pričao je Nole 2012. godine u radio izdanju Muzičke apoteke na Fokus radiju.

Dugo sam pozivao Noleta da dođe u moju radio emisiju. "Ti znaš da ne mogu bez cigare ni pet minuta, a u studiju se ne puši" - pravdao je svoje odbijanje. Kad sam pristao i na kriške dima samo da dođe u emisiju, govorio je da ne bi želeo da izmaleriše, i ovako se Beograd čisti od narodnjačkih radio stanica. Tako je i bilo - dođe Nole, i posle mesec dana ugasiše radio Fokus. Srećom, sačuvah na traci ovu emisiju, moju prvu i poslednju sa Noletom Zdravkovićem.

- Za razliku od Tome ja sam rođen baš u Pečenjevcu, selu između Niša i Leskovca. Obično se hvale, znaš ono, "ja sam baš iz Beograda" ili iz nekog drugog većeg grada. Eto, ja sam baš iz Pečenjevca, a Toma je rođen u Aleksincu, gde je naš otac radio pre rata.

- Toma se rano otisnuo u svet, a ja ostao na selu sa braćom i sestrom. Dva pevača je mnogo za jednu kuću, a nekako i fizički nisam bio predodređen za seljaka, pa sam sa drugarima razmišljao da krenem za Nemačku.

Na putu za Nemačku svratio je Nole kod brata u Beograd. Svratio, i zauvek ostao.

- Toma me odveo u tek otvorenu kafanu "Tržnica" na Banovom Brdu, upoznao sa gazdom i rekao: "Evo, ostavljam ti Novicu!". Ja u čudu, niti sam tonski dobro stajao, ni ritmički, niti sam imao neki repertoar. Nekako sam izdržao par meseci u tom restoranu, a onda upoznajem Sinišu Matejića iz Ćićevca, bogomdanog harmonikaša, najboljeg Krnjevčevog učenika. Sa njim sam počeo da pevam u "Golfu". Otvarao sam i zatvarao desetine beogradskih kafana, dobio samopouzdanje i shvatio da na ovom belom svetu ima mesta i za Tomu i za mene. Naravno, Tomi veći, meni manji mikrofon.

- Na moju i Tominu sreću upoznali smo Dragana Tokovića, oca ovdašnjih kantautora, koji nam je prvi pokazao kako da pevamo ono što sami napišemo i komponujemo. Kasnije smo upoznali i zavoleli Kemala Montena i Zorana Kalezića, postali nerazdvojni. Kemo je govorio da je Tomin i moj treći brat.

I pre nego što je počeo da snima svoje ploče, Novica Zdravković je pisao i komponovao za Tomu. 1974. napisao je "Lele, lele, ciganko" i "Sutra se vraćam kući". Napisao je Novica za Tomu još nekoliko antologijskih: "Umoran sam od života", "Ispod palme na obali mora", "Plakala je, molila me".

- Mnogi nisu verovali da su to moje pesme. Jednostavno, veliki kantautori su često potpisivali svoje žene, ljubavnice, braću, sestre i ostale ukućane. Kod mene je bilo suprotno - ja sam potpisivao Tomu i na nekim mojim pesmama.

- Kad je Toma otišao za Ameriku, ja sam sredinom 70-ih snimio moju prvu ploču sa pesmama "Ne pevajte pesmu njenu" i "Seti me se, makar jednom". I kad sam počeo da snimam, ostao sam kafanski pevač, i to beogradski. Imao sam svoju publiku, ploče i mediji me nisu interesovali.

Novica je malo snimao: dva singla, dva LP-ija i nekoliko CD izdanja. Šira publika ga prepoznaje po pesmama "Splavovi", "Ambis mog života", "Ludnica". Samo strastveni diskofili i kolekcionari znaju da je Nole još 1989. snimio preteču pesme "Splavovi" i to pod nazivom "Ne budite mene".

- To sam snimio za produkciju "Suzi" iz Zagreba uoči početka rata u Jugi i objavio kao sporednu pesmu na albumu. Taj originalni refren glasi: "Nisam spavo dok je nisam prevario, sad ne spavam da je ne bih izgubio". Ta pesma i jeste nastala sa procvatom beogradskih splavova, a kad su splavovi doživeli ekspanziju, osetio sam momenat i presnimio je u modernom ruhu.

Koliko god bio muzikalan i ponosan na velikog brata, savršeno je bio svestan svog mesta na estradi. Uživao je u Tominoj senci, znajući koliko liči na brata.

- Poslednjih meseci Tominog života po ceo dan smo provodili zajedno. I u najtežim bolovima mislio je na mene i na moju karijeru, plašio se da ne dignem ruke od muzike. A došlo mi bilo da batalim pevanje. Terao me Toma da pevam, a to je bila poslednja stvar na koju sam mislio. Kad je Toma otišao, nisam mogao da se odbranim od poziva. I danas me pitaju kad će novi hit. Ja kažem imam ga, samo me mrzi da ga objavim.

(Telegraf.rs)