Toma Zdravković u nekom drugom fazonu: "Kari Šabanovi" (PLEJLISTA)

"Sećanje me lakom tugom ovi, veče pada i miriše lipa,

Preporučujemo

kroz sumrak se čula kolska škripa, s puta idu kari Šabanovi.

Zalud uho sad zvukove lovi, zalud oko daljinama pipa,

ne čuje se više kolska škripa, niti idu kari Šabanovi.

Mi u susret potrčimo k njima, a kari nas vrati srećne kući,

i tiho nam džadom truckajući o pređenim šapću drumovima.

Mili dani, moji sni nestali, kao da ste svi u jutro neko

na kare se kradom ukrcali i otišli od mene daleko."

(Toma Zdravković - Leso Ivanović)

Ovako je Toma Zdravković pre više od 40 godina ovekovečio stihove Aleksandra Lesa Ivanovića. I Zoran Kalezić je snimio ovu pesmu obogaćenu recitalom Žarka Lauševića.

- Sve je počelo tako što sam Tomi kupio knjige crnogorskih pesnika Lesa Ivanovića i Vita Nikolića i odneo mu kao poklon za rođendan. Pošto ga nisam našao kod kuće, knjige sam uručio njegovoj supruzi.

- A onda mi zvoni telefon u četiri ujutro, budi me Toma i pevuši pesmu "Kari Šabanovi". Toma je mogao da me probudi kad god hoće, jer sam bio rob njegovih strasti, poslušan kao dete - priča Zoran Kalezić.

- Toma je napisao muziku na predivne stihove Lesa Ivanovića, koji je opisao jednog čoveka koji tutnji Cetinjem sa konjićem koji vuče malu prikolicu i u njima drva ili malu decu.

- Kralj Nikola je, kažu, jedino tom Šabanu davao svoga unuka da ga šeta po cetinjskim parkovima. Ova pesma nas vraća u vreme kada se ugled sticao svojim radom i odnosom prema životu, a ne zvanjem. I kočijaš je mogao da stekne veliki ugled.

1973. godine snimio je Toma "Petlovi poje" i "Stojane sine", dve izvorne vranjanske pesme za tek otvorenu sarajevsku produkciju Diskoton. Diskotonu je trebao jedan legendarni pevač, a i Toma je hteo da pokaže da nije pobegao od svojih korena. Pokazao se Toma i u nežurećem izdanju, pravoj karasevdalijskoj pesmi uz maestralnu svirku Jovice Petkovića:

"Petlovi poje, džanum, Morava dzmni, pusti me zlato moje da idem.

Toj li su, džanum more, petlovi lžovi, legni kraj mene zlato moje, ne idi."

Foto: Promo

- Kad je Toma snimao u studiju te dve vranjanske pesme, polemisali smo šta znači reč "dzmni". Sećam se, pozvao je Stanišu Stošića i potvrdio nam da ta reč na starovranjanskom znači odjek, tako da se pojanje petlova odbija od Morave u zoru i odjekuje na neki poseban način, kao neka izmaglica - pričao je Blagoje Košanin, siva eminencija sarajevske produkcije, kompozitor prvog i poslednjeg Tominog hita.

1966. i 1967. snimio je Toma osam pesama Buce Jovanovića, svoje prve dve narodnjačke ploče i do u duetu sa Milinom Stefanović.

- Zamislite Tomu da peva tu čistu šumadijsku naivu: "Svako jutro kad zora zarudi sokolica svog sokola budi". Bio je to, pošteno rečeno, veliki promašaj. Toma je bio uporan da snimi sa Bucom, a Buca ga zvao "Španac" i najiskrenije odvraćao, znajući da to nije za njega - kaže Milijan Rafajlović, tekstopisac nekih od prvih Tominih narodnjačkih siročića.

1980. godine snimio je Toma "Mirjana" i Suze moje", dve autorske pesme uz tek osnovan ansambl Mileta Basa. Bilo je to jedno od prvih izdanja nadolazećeg zvuka "Južnog vetra".

- Mnogo nam je značilo to Tomino izdanje, Toma na vrhuncu, a mi na početku. Bile su to godine kad smo tražili pevače, a Toma mi je nesebično pomogao i kao zemljaku i svojom bolnom iskrenošću. Sećam se, kad smo snimili prvi album Sinana Sakića, bio je jedan od retkih koji mu je prorekao veliku karijeru: "Ovaj mali će sve nas da povalja" - priča legendarni Mile Bas.

(Goran Milošević)