Zoran Kalezić u pesmama Atanasija Savića: Tihi šapat tuge

"Sam u noći na obali reke, u talase što odnose sreću,

Preporučujemo

bacih cveće i prsten od zlata, nikad više ja voleti neću.

Smiri se, srce, smiri, šapući tugu tiše,

sami smo noćas, sami, ljubavi nema više.

Gradio sam od ljubavi naše za nas dvoje večno gnezdo sreće,

sve se sruši, samo osta rana, uspomena da se srce seća.

Nekada sam s tobom srećan bio i želeo da to večno traje,

ali me je život prevario jer u njemu sve brzo nestaje."

(Šaban Šaulić - Atanasije Savić)

"Smiri se, srce, smiri" je prva od desetak pesama Atanasija Savića koje je na svojim pločama snimio Zoran Kalezić.

- Ova pesma je istina mog života, posveta jednoj prohujaloj ljubavi. Zabavljao sam se sa jednom Banjalučankom koja je studirala stomatologiju. Pošto je imala strica u Beču koji nije imao dece, pozvala je i mene u carski grad, da živimo i nasledimo imanje njenog strica. Nisam prihvatio da živim u Beču, moja ljubav je otišla, a ja ostao da se ispovedim reci. Tako je pre pooa veka nastala pesma "Smiri se srce smiri" - priča legendarni tekstopisac Atanasije Taso Savić.

- Istine radi, prvu verziju pesme snimio je 1971. godine Slobodan Mulina na melodiju Žarka Pavlovića Valjevca. Pošteno rečeno, ta prva verzija skoro da se nije čula. Da bi pesma ušla u narod, naravno da je važan i tekst, ali i pevanje i melodija treba da se spoje u jednu fino upakovanu celinu.

Atanasije Savić je više od pola veka prisutan u jugoslovenskoj diskografiji. To ime od devet slova i pet slogova izgovara se sa velikim poštovanjem.

- Moje ime ima lep koren - Atanas - što u svetim knjigama znači besmrtan. Čim sam se latio pera, trudio sam se da to što napišem ima trajnu vrednost, da se ljudi prepoznaju u mojim stihovima. Nisam zaboravio nijedan svoj stih, a skoro sve što je snimljeno na moje stihove i danas se peva.

Od sredine 70-ih do sredine 80-ih Atanasije Savić je samo za Zorana Kalezića napisao desetak prelepih pesama: "Smiri se srce smiri", "Svako svome, ja nemam nikome", "Sto puteva i sto staza", "Srce moje, gde ćemo nas dvoje", "Nije važno s kim si sada", "Uspomenu čuvaj kao sliku majke", "Ljubav ima dva godišnja doba", "Gde se rodih tu mi srce osta", "Moj život je na mom licu".

- Legendarni Taso značajno je obeležio udarne godine moje pevačke karijere. Ja sam se uz poeziju porađao i oslobađao, napisao sam mnogo pesama koje sam snimio: "Zaboravi, zaboravi", "Vratiću se majko", "Stari druže prijatelju moj", "Željom moje srce gori", "Jednoj ženi koje nema više"... I Taso je pesnik tuge, idealan za moj glas i moje emocije. Tasini stihovi prožimaju moju dušu i prava su vodilja mojih lepih dana. Još da nam je krvi ciganske, slavuji bi ćutali - kaže Zoran Kalezić, idealni tumač Atanasijeve sete.

Ovih dana obeležio je Taso osamdeset sedmi rođendan. Tako rado i tako lako piše, a tako nerado priča o svojim snimljenim pesmama. Objavljuje zbirke ljubavne i misaone poezije, dirljive posvete Jesenjinu, Disu, Miljkoviću.

- Da bi jedna pesma ostala u narodu, naravno da je neophodan i vrhunski tekst, ali i sve ostalo mora da bude dobro. Jednu od mojih najlepših i najpevanijih pesama "Svirajte noćas samo za nju", nekoliko godina pre Tome Zdravkovića snimio je Ranko Stojanić Šoro na melodiju Časlava Đokovića. Pesma je snimljena, ali nije imala nikakav odjek. U Tominoj verziji pesmu je komponovao Aca Korać uz aranžman Zorana Skerla. Zato ta pesma i zviči tako šlagerski.

- Za žive pišem pesme, a za blaženopočivše pišem posvete:

"Leto je, Serjoža, a sneži u duši, jedino nas pesme još mogu da spoje,

dočitavam noćas pesmu o keruši, tražeć spas u bekstvu iz utrobe svoje.

Baš me čudi otkud takva sličnost, zbilja, da svetlimo stihom, izgnani u mraku, koračasmo srcem do sopstvenog cilja, al' ne prema vrhu, klizeći niz dlaku.

Ne znam šta bih mogo više da ti kažem, dragi moj Serjoža, svet je prepun zlobe, osta mi samo još sebe da lažem i da se rasprsnem iz ove teskobe."

(Telegraf.rs)