Kako je jedna gastarbajterska pesma uzburkala jugoslovensku estradu

"Zemljo moja, puna svega dosta, u tebi mi sve najdraže osta,

Preporučujemo

muž i deca i rodbina cela i svi drugi koje sam volela.

Jugo, Jugo, rodni zavičaju, ja za tobom večno ću da žalim,

još da mi je grumen rodne grude, da mi srce puno sreće bude.

Plačem, plačem, i srce me boli, daleko je sve što tamo volim,

imam para i sve je bogato, al' je Juga moje pravo zlato.

Moji dani tužni su i dugi dok se vratim mojoj dragoj Jugi.

Jugo moja, moj najdraži cvetu, najlepša si ti zemlja na svetu."

(Aca Stepić - Milenija Radovanović)

Ove patetične stihove napisala je gastarbajterka Milenija Radovanović i poslala redakciji "TV Revije" 1971. Milenija je zbog teškog života bila prinuđena da ode na rad u Nemačku kako bi izdržavala bolesnog muža i školovala dva sina. Iako pesma "Jugo, moja Jugo" nije imala neku umetničku vrednost, napisana je iskreno i čista srca. Zbog toga je "TV Revija" odlučila da raspiše konkurs za najbolju melodiju na Milenijine stihove i pevača koji bi snimio pesmu.

- Moja melodija je pobedila na tom konkursu, Silvana je snimila pesmu i objavila za Jugoton. Odrekli smo se autorskih i izvođačkih tantijema u korist porodice naše zemljakinje Milenije Radovanović. Pesma je doživela svoju svetsku premijeru 24. septembra 1971. u Kopenhagenu pred deset hiljada ljudi - priča za Muzičku apoteku legendarni kompozitor Aca Stepić, jedan od muzičkih otaca Silvane Armenulić.

- Kad su se začuli prvi tonovi "Juge", u publici je zavladala grobna tišina. Silvana je pevala, moj orkestar je svirao, a tišina je trajala, bez aplauza. I po završetku pesme ista slika - u prvom redu, na kraju sale, na balkonu, na stajanu, brišu suze i žene i muškarci. Dvorana je zanemela, pa podivljala. Posle koncerta reče mi jedan zemljak iz publike: "Ubi nas pesma, teška za slušanje".

"Jugo, moja Jugo" orilo se po gradovima Zapadne Evrope među našim gastarbajterima. Međutim, to kao da je nekome zasmetalo, pa je već posle mesec dana, navodno zbog šunda, pesma skinuta sa radija. Na koncertima po Nemačkoj u organizaciji RTV Sarajevo, muzički urednici zabraniše Silvani da peva "Jugu".

- Sećam se i obrazloženja: "To je pesma za jeftino navlačenje publike, bez ikakve umetničke vrednosti". U akciju protiv "Juge" uključila se i TV Beograd, koja je Silvani zabranila da ovu pesmu uvrsti u svoj šou program, pa je naknadno otkazano i snimanje celog programa. Prosto, pesma je skinuta zbog banalnog teksta - govorio je Bora Ilić, tadašnji urednik radio Beograda i predsednik komisije za preslušavanje pesama.

Skidanje "Juge" sa programa naljutilo je Silvanu, zbog čega je odbila učešće na čuvenom Ilidžanskom festivalu. U štampi se tim povodom oglasio i legendarni Safet Isović: "Pojedini pevači i nazovi pevači, među kojima je i Silvana Armenulić, pokušavaju da miniraju "Ilidžu". Niko ne može osporavati "Ilidžu", pogotovu ne pevači sumnjivih kvaliteta i kafanskih manira".

Sajine reči uzbunile su Silvanine obožavaoce, a i Silvana nije dugo čekala na odgovor: "Čudi me da jedan umetnik, bilo da se nalazi na usponu, ili na zahodu, kao što je slučaj sa Safetom, može nešto tako da kaže za kolege. Govorio je da se plašim konkurencije, smešno! Kakve konkurencije? Ako ne učestvuju Lepa, Nedeljko, Tozovac, Kvaka, Beba, Nada, Vasilija, Nedžad, s kim bih se ja takmičila? Ne mislite, valjda, da mi je Safet konkurencija?"

Tako je narodna muzika dobila svoju najurbaniju damu, pravu gerilku - Silvanu Armenulić. Žene su se klele u njen prefinjen ukus i garderobu; muškarci su je doživljavali kao boginju pred kojom nemaju šanse; muzikolozi su primetili da odavno nije bilo tako osećajnog i toplog glasa; kolege su dobile koleginicu koja se ne takmiči, već se ponaša kao uspešna žena i koja se ne stidi da to pokaže.

(Telegraf.rs)