Pevački uspesi legendarnog kompozitora: Tako je pevao Petar Tanasijević (PLEJLISTA)

"Jutros mi je ruža procvetala, ružu gledam pa sam zaplakala,

Preporučujemo

ružo moja, mladost sam ti dala, svojom sam te suzom zalivala.

Kolko sam te puta poljubila, još pupoljak mali dok si bila,

ispijala rosu s tvojih grana, mesto usne mojega dragana.

Drago moje otišo je davno, ja ga čekam već godinu ravno,

ružu gledam, na te mislim dragi, na te usne, na taj pogled blagi."

(Petar Tanasijević)

Ovo je pesma za sva vremena i za sve prostore, sevdalinka iz srca Šumadije! Peva se i kao uspavanka, pevaju je i zaljubljeni i ostavljeni, naručuju je i za poslednji ispraćaj. Ovu pesmu je pre više od 60 godina napisao i komponovao Petar Tanasijević, klasik narodne muzike i muzički otac Lepe Lukić.

- Imao sam sreću da rastem u Krnjevčevom komšiluku, pravom leglu vrhunskih svirača, pevača, pesnika. Okupljali smo se kod Krnjevca u dvorištu, na livadi. Slušali smo Miju i njegovog oca Acu, a tu je u blizini bio i Draga Kec, čuveni majstor na harmonici, često je dolazio i Obren Pjevović, Dragiša Nedović. Sva muzikalana Šumadija, od Topole pa do Požarevca, dolazila je kod čuvenih Krnjevaca da svira i peva, da uživa u muzici. U stvari, Krnjevčeva livada je i moja prva bina - govorio je Petar Tanasijević.

- Kod mene su skoro svi bili muziklani, i deda, i baba... Majka je pevala fenomenalno. Slušao sam ih kao klinac, pevušio uz njih, sve dok me deda Sima nije isprovocirao: "Ti, bre, pevaš samo staro! Daj nešto novo, imaš li neku svoju pesmicu?"

Petar Tanasijević je eksplodirao polovinom prošlog veka i kao pevač i kao kompozitor.

- Moj brat Dragan i ja smo pevali još u gimnaziji, u Palanci, u čuvenom "Abraševiću". Pevušili smo po okolnim selima, po raznim domovima kulture, vašarima, na igrankama oko crkve. Uživali smo u pesmi, a bilo je i para. Kad se pojaviše i prvi radio aparati, slušali smo Vuleta, Zaima, Nadu, Boru Janjića... Prijavili smo se na audiciju, prošli kod Carevca i postali solisti Radio Beograda.

- Nastupali smo kao duet u radio emisijama, sve uživo, bez traka i magnetofona. Bila je stroga selekcija, nije se tolerisala ni najmanja greška. Ako kiksneš, skinu te sa programa na nekoliko meseci. Brat i ja smo gurali nekako, mada je Carevac govorio da "malo zavrćemo".

Petar Tanasijević (1932 - 2016) je pevao i stvarao u vreme kad je Radio Beograd bio najviša mera lepog pevanja.

Foto: Promo

- Tad su na radio mogli samo oni koji se nisu iskvarili u kafani. Toma i Kvaka su harali u kafanama, ali na Radio Beograd nisu mogli ni da privire.

Pored trajnih radio snimaka, Petar Tanasijević je 60-ih godina prošlog veka snimio desetine singlova u duetu sa bratom Draganom, Silvanom Armenulić, Biserkom Mišić, Tomom Đorđevićem i Milicom Popović.

- Samo na Radio Beogradu je oko osamdeset mojih pesama koje su primljene kao trajni snimci. "Jutros mi je ruža procvetala", "Imam nano dva dilbera", "Da li znadeš sunce milo", "Svrati, svrati, devojko u moj vinograd", "U sokaku komšija mi jutros šljive bira", "Od izvora dva putića" - to su pesme koje se danas tretiraju kao da su izvorne, a ja sam ih komponovao. Kad sam ih stvarao, nisam očekivao da će toliko ostati.

- "Jutros mi je ruža procvetala" sam napisao 1959. Odnesem je na radio, a urednici me pitaju čija je to pesma. Kad sam rekao da je moja, očekivao sam pohvalu, a dobio odgovor: "Ima o ružama hiljadu pesama, samo nam fali još tvoja!" Eto, sad sa ponosom mogu da kažem da je moja "Ruža" postala narodna.

(Goran Milošević)