Pola veka brenda zvanog Gedža: "Ja sam jedan miran i dobar Srbin koji voli sve ljude"

"Ljubavi nema više, sreća je nestala sada,

Preporučujemo

tuga je ostala meni jer život dadoh toj ženi.

Besane noći, drhtave ruke i suze prolivene,

to mi je život pružio sada umesto ljubavi njene.

Nestade ljubav naša koja je trajala dugo,

srce je hladno ko stena, prokleta bila ta žena.

Nikoga nema više srcu da utehu pruži,

zbog duše neverne njene i lažnih reči te žene."

(Time Petrov - Vlada Grujić)

Rođen je na Svetog Nikolu i poneo njegovo slavno ime. Nadimak je dobio na fudbalu zbog grubog starta, i pre snimanja prvih ploča sa Bucom Jovanovićem.

- U stvari, ja nisam došao do Buce, Buca je došao do mene. Pevao sam te 1969. u hotelu "Vis" u Lazarevcu sa ekipom Žarka Pavlovića Valjevca, a Buca je došao da me sluša. Namerno sam otpevao turu Bucinih pesama, i na pauzi seo za njegov sto. Ubio me čovek prvom rečenicom: "Piši, 11. januara u tri sata snimanje". Valjevac se uplašio da me Buca ne preotme iz ekipe, pa mu reče: "Još je on mlad za snimanje ploče".

- I tako, početkom 1970. pojavi se moj prvenac "U mom selu najbolji sam momak, sve devojke zovu me na konak". Za omot ploče sam se slikao ispred Šumatovca i to pored moje nove limuzine "FIAT 850". Ploča je prodata u srebrnom tiražu, preko 50000, što je bio lep uspeh za jednog početnika.

- U to vreme časopis "Čik" je objavljivao naše adrese. Kad se pismo pošalje na adrasu Nikola Urošević, znalo je i da zaluta. A kad se napiše Gedža - Valjevo, stizalo je bez greške.

Zavoleo je veliki Buca i Gedžinu muzikalnost i Gedžinu prostodušnost. Svom sinu je dao ime Nikola, a Gedži je podario desetak ploča sa dvadesetak pesama, uglavnom sentiša. Ali, snimili su i jednu malo srpskiju od svih ostalih.

- Mnogo smo očekivali od pesme "Povedi kolo Miloje" koju sam 1977. snimio na "Hit paradi" u duetu sa Perom Grubićem. Zbog reči "i blagim danima" skinuta je sa radio stanica, i prodata je u smešno malom tiražu od 2000 primeraka. Kad sam je posle nekoliko godina na uvce otpevao Ivanu Stamboliću, i kad sam video kako se oduševio čovek, presnimio sam je, izbacio reč "blagim" i ubacio reč "drugim", i prodao u 70000.

Prihvatili su Gedžu i kolege i publika, jedino mu muzički urednici nisu bili naklonjeni.

- U ovom poslu je bitan i ukus naroda. Znam da nisam bio po ukusu muzičkih urednika, ali sam pevajući u kafani naučio da prepoznajem ukus publike. Tako sam 1969. osvojio i moju ženu, koja je sa društvom došla da sluša nekog Gedžu. Došla devojka kao avion, a ja joj pevam "Oči pune suza". Pitala je samo ko je ovaj i, kad je saznala da sam ja taj Gedža, samo je rekla: "Onda je u redu".

I pored imidža četničkog pevača, snimio je desetak singlova i desetak albuma za skoro sve najveće diskografske kuće u bivšoj Jugi. Bilo je tu i rodoljubivo-patriotskih ("Oj Srbijo, lepotice", "Hriste Bože, raspeti i sveti", "Gedžo, Srbine", "Kaži svima sele Srbi se vesele", "Čuvaj nam Bože Srbiju"), sentiša ("Sreo sam je u malom kafiću", "Slađana zbogom", "Ljubavi nema više", "Ne znaš ko ti cveće šalje", "Ko da je vreme stalo", "Ako sutra odem", "Zbog nje", "Zašto smo se u životu sreli"), veselo-šaljivih ("Dudovo burence", "U nešto se udarati mora)...

- Ako te narod prihvati, imaćeš posla. Značajan deo naroda prihvatio je moje četničke pesme, bio je to rekord svih vremena, preko milion i po primeraka. Kažu, Miroslav Ilić prodao "Pozdravi, je pozdravi" u 750000, a ja duplo više. Nikad se nisam gađao ciframa, ali imam čime da se gađam.

- Zbog tih četničkih pesama skidan sam sa programa najvećih televizija, optužen sam da sam ekstremista. A ja sam jedan miran i dobar Srbin koji voli sve ljude. Tu širinu bi trebalo da ima svaki čovek.

Za one koji ne znaju: Gedža je prva tri albuma početkom 80-ih snimio za "Sarajevodisk" i bio jedan od prvih pevača sarajevskog hitmejkera Nazifa Gljive.

- U Budvi sam upoznao Miću Radovanovića i orkestar "Mlade Sarajlije". Združili smo se, počeli da nastupamo zajedno. Malo nam bila bašta hotela, znali smo da se popenjemo na krov i da sviramo. Iz Budve smo produžili u Sarajevo, počeo sam da pevam u restoranu "Robne kuće", upoznao Nazifa Gljivu, snimio "Slađana zbogom" i "Sreo sam je u malom kafiću". Taj prvi album za "Sarajevodisk" sam prodao u 120000.

- Bio sam velika zvezda u Sarajevu 80-ih godina, bio rat za mene između "Diskotona" i "Sarajevodiska". Ipak, presudilo je to što je šef u "Sarajevodisku" bio muž Hanke Paldum.

Gedža je jedan od retkih legendarnih pevača koji nije žrtvovao brak i porodicu zarad karijere. I brak i karijera traju kod Gedže uporedo, više od pola veka.

- Mnogo sam škola platio i prošao u ovom poslu. Ponekad i pustim ovim mlađim da me zezaju, a onda ih sačekam na krivini. Zamislite, pozovu me da pevam doček srpske Nove godine i kažu da obavezno ponesem CD. Ja mislio nosim CD da bi orkestar mogao da skine pesme, kad tamo, popeše me na binu, i na plejbek. Bilo me sramota i sebe i publike.

- Svaka moja pesma snimljena je sa punim orkestrom - dve harmonike, nekoliko violina, saksofon, klarinet, čelo, bubnjevi. Danas je najlakše snimiti, danas i antisluhista može da se ispegla. Problem je što je tehnika ubila dušu.

- Ja sam stari kafanac, i najviše volim astalsko pevanje. Imaš glas i mikrofon pa se pokaži, a još lepše bez mikrofona. Pa još kad dodaš malo valjevske Madžarke iz dudovog bureta, eto ti pogona i na četiri noge. Kad malo dodam gas, mogu da iznesem šta god hoćeš, od meksičkih do četničkih.

(Telegraf.rs)