Sećanje na Đorđa Novkovića: "Svako može da sedne za klavir, ali ono najvažnije dolazi iznutra"

"Lepe su ovdje staze u cvijeću, tu sam se rodio ja,

Preporučujemo

sutra ću poći, čuvati sreću, čuvati rodni kraj.

Draga je ostala tu, a ja ću misliti na nju.

Kad u vojsku pođem ja, cijelo selo će znati,

svi će sa mnom pjevati a draga će da me prati.

Jesen je svoje otkrila boje, tiho i lijepo je sve,

mirno i sretno srce je moje, sretno zbog zemlje te."

(Đorđe Novković)

- Kad je naša sarajevska raja čula ovu pesmu u željama i čestitkama Radio Šapca, prozvaše nas "seljačkim rokerima". U stvari, svi su nas slušali, od radnika do akademika. To je Đorđevo umeće, imao je genijalan osećaj za masovne hitove, lako pamtljive i svima razumljive - govorio je najsimptičniji buca među pevačima, legendarni pevač grupe "Pro Arte" Vladimir Savčić Čobi.

- Svi mi u grupi "Pro Arte" imali smo i šmekeraja (ja naročito), i sluha, i muzikalnosti, i stila. Đorđe je uz sve to imao osećaja i za lovu. Bože, kad se samo setim od čega je sve pravio hitove od kojih je grmela i Juga i rasejanje: "Tike, tike, tačke", "Ko te ljubi dok sam ja na straži", "Barba iz Amerike", "Jedna mala plava", "Lola", "Bili smo deca mi"...

Đorđe Novković (1943 - 2007) je i matematički najveći hitmejker zabavne muzike na ovim prostorima. Šabačko poreklo, studiranje i sviranje u Sarajevu, sazrevanje u epicentru bivše Juge i bogomdana muzikalnost, stvorili su od Đorđa Novkovića kompozitora svih muzičkih žanrova i motiva: od diksilenda do Dalmatinske zagore, od "Starog Pjera" i "Don't ever cry" do "Ostala si uvijek ista" i "Zora je svanula", od "Srebrnih Krila" do Nedžada Salkovića i Severine.

- Kada mi je Đorđe Novković ponudio pesmu "Jesen u vrtu mom", mnogi u PGP-u su sumnjičavo vrteli glavom: "Ovaj rešio i narodnjacima da pokupi pare". Snimio sam je uz harmoniku Svetomira Šešića i soliste iz Narodnog orkestra. Đorđe je bio ubeđen da će bolje da prođe kod mene nego kod Lidije Percan, koja je desetak godina pre mene snimila tu pesmu. Tako je i bilo, osamdesetih je bila pravo osveženje u mom repertoaru, a i danas je jedna od mojih najslušanijih pesama - kaže princ lakih nota Nedžad Salković.

Komponovao je Đorđe za pop i rok sastave ("Pro Arte", "Srebrna Krila", "Indeksi", "Novi Fosili"), legendarne šlageraše (Mišo Kovač, Kemal Monteno, Tereza Kesovija, Ivica Šerfezi, Duško Lokin, Dragan Stojnić, Tomislav Ivčić, Đani Maršan, Alen Slavica, Dalibor Brun, Vjekoslav Jut), narodnjake (Nedžad Salković, Meho Puzić)... Brojke su neumoljive: 35 godina stvaralaštva, oko tri hiljade snimljenih pesama, stotinak miliona prodatih ploča.

- U moje vreme i sam nosač zvuka je bio senzacija. Šetali smo korzom sa singlicom u ruci, pa, kad nas neko pita šta nosimo, mi kažemo - moja nova ploča. U vreme pozitivne selekcije skoro svaka ploča je bila osuđena na uspeh. Danas nosač zvuka ne znači ama baš ništa, ali dobra pesma je uvek dobra pesma - govorio je Đorđe Novković u eri interneta.

Pored akademskog muzičkog obrazovanja imao je Đorđe i istančan osećaj za hit i ukus naroda. Imao je i sreće da stvara u doba kad "sve je bilo muzika".

- Obično se misli da je za inspiraciju dovoljno prolećno jutro, cvrkut ptica, neki potočić i u njemu devojka. Sve to ne znači ništa bez onog što nosiš u sebi. Svako može da sedne za klavir i da se posluži sa sedam nota, ali ono najvažnije dolazi iznutra - pričao je tvorac legendarnih hitova.

Uz velikog Đorđa Novkovića stasavala je i Marina Tucaković. Tako su nastale i neke antologijske: "Zora je svanula", "Došlo doba da se rastajemo" (Neda Ukraden), "Biće dana, a nas biti neće", "Ide, ide život" (Dragan Stojnić), "Malo mi je jedan život s tobom", "Svi pevaju, ja ne čujem" (Mišo Kovač).

Legendarni hitmejker preminuo je na Đurđevdan 2007. u Zagrebu.

Na plejlisti Muzičke apoteke je nekoliko narodnjačkih evergrina Đorđa Novkovića. Tu je i nekoliko Đorđevih zabavnjaka koji su bazirani na ovdašnjem folkoru i koji su bliži pravoj narodnoj muzici od modernog folka.

(Telegraf.rs)