Ko je estradni kum Mice Trofrtaljke? Andrija Bajić o pruzi i Tozi, o parodijama i kukumavkama

"Ja sam slatka, suknjica mi kratka,

Preporučujemo

svi mi kažu da sam trofrtaljka.

Svi se digli sa stollce, pa mi glede u nogice,

nosim suknju tri frtalja, drukčije ne valja.

Nije važno kako mene zovu,

važno mi je da mi daju lovu.

Suknja kratka, uska, molovana,

zbog mene je prepuna kafana.

Sve pevaljke nose trofrtaljke,

uzimaju dinare i marke."

(Andrija i Toma Bajić)

- Toma i ja smo estradni kumovi Mice Trofrtaljke, mi smo promovisali njen brend. Bila je to jedna vanserijska osoba, stvorena za drumske kafane. Tako jednostavna i prostodušna postala je veoma popularna, kasnije i filmska zvezda, otprilike u isto vreme kada i Braća Bajić.

- I danas se ne odričem ni Trofrtaljke ni naših parodija. Ako su te pesme imale milionsku slušanost i zlatne tiraže, ako je jednom dobrom delu naroda bilo veselo i zabavno uz nas, zašto bi se odricali sami sebe. Mica je unosila razbibrigu u muku radničku i težačku. Uostalom, zašto bi samo kukali - priča legendarni Andrija Bajić, VKV precizni mehaničar i portparol Braće Bajić.

- Poznajem sto zanata i imam dvesta alata, a kad pogledam koliko sam snimio pesama, nekako sve prevagne na stranu muzike.

Zadnja pošta Braće Bajić je Lajkovac, a gde je Lajkovac tu je i legendarna pruga koja uđe u pesmu i legendu.

- Lajkovčku prugu prisvajaju i Aranđelovčani i Čačani, jer se račvala na četiri strane - Sarajevo, Valjevo, Aranđelovac i Beograd. Tu pesmu sam naučio još kad sam bio dečko, pevao pa sam je zaboravio. Tek na nagovor mog prijatelja Živana Saramandića snimio sam je na ploči. Čim se zavrtela, zove me Tozovac: "Slušaj, burazeru, dobra ti ova pesma, bila bi još lepša ako je ja snimmim".

- Toza je to šmekerski uradio i, praktično, od dve pesme "Ide Mile" i "Suvo seno košeno" napravio jednu, a ovu drugu uzeo kao pripev. Naravno, zahvaljujući Tozinoj popularnisti i ova stara pesma je ušla u narod, bez obzira što ni taj Mile više ne ide prugom, kažu pregazio ga voz.

Proslavili su Bajići i Lajkovac i Šumadiju, i opanke i šajkaču, i to u doba kada je to bilo i društveno i muzički opasno i nepoželjno.

- Teško je naći naseljeno mesto u bivšoj Jugi u kome nismo pevali. Ispade da smo najmanje pevali u svom selu, možda dva-tri puta, i to samo humanitarno. U Hrvatskoj nas dočekivali predsednici opština, a u Šumadiji nekako hladno. Ništa čudno za naš mentalitet.

- Naše prve pesme odbili su urednici PGP-a, a oberučke prihvatili predstavnici Jugotona. Naše najsrpskije i najseljačkije pesme izdali smo u Zagrebu. I bez ekskluzivnog ugovora sarađivali smo petnaestak godina i dobili Zlatnu pticu za milion prodatih ploča. Danas na omotu nosača zvuka možeš da napišeš šta god hoćeš, a u vreme kad smo mi snimali nisi mogao da napišeš da je zlatan tiraž ako nije bio.

Printskrin: Youtube/Diskos Official

Bajići su nacionalna muzička institucija ovog naroda. Pevali su svuda i o svemu, ali uvek u najsrpskijem ruhu. Nažalost, i RTS se odricao Braće Bajić, kao i mnogi emiteri sa nacionalnim pokrivanjem.

- Svakako da je taj bojkot uticao na našu karijeru. Čim se popnemo gore i izbacimo neku pesmu koja zatalasa narod, spuštani smo dole, jednostavno nas sklone. Mi smo 12 godina bili pod sankcijama na RTS-u. Dešavalo se da me na ulici prepoznaju neki voditelji i novinari RTS-a, zatraže izjavu, ja nešto kažem, a onda me urednici izbrišu.

- Zakažemo gostovanje u emisiji o pokojnom Tomi Zdravkoviću, i onda nam otkažu dan uoči emisije. Najžalosnije je što ti urednici koji su nas skidali sa programa nisu bili ni rođeni kad smo mi počinjali da snimamo.

I u vreme kad se u novoj narodnoj pesmi najviše kukalo, Bajići su snimali najveselije pesme.

- Poznato je da su Srbi dobri ljubavnici, možda nam zato i rastanak teško padne. Nas dvojica nikako nismo pronalazili sebe u pesmama tipa "Kuku majko, ostavila me devojka". S druge strane, mi smo možda i preterivali u tim šalama i parodijama.

- Kad se pojaviše prvi čupavci, mi zapevasmo: "Aoj, curo, aoj zrela kruško, a kad priđem vidim da je muško". Kad se namnožiše činovnici u Titovo doba, mi zapevasmo: "Jaoj ljudi, ne možemo više, jedan radi, a petoro piše".

Pisali su Bajići te čuvene parodije i u doba Tita i u doba Slobe, ismejavali društvene anomalije i bahate pojedince. Ima i danas šta da se parodira, ali...

- I pesma hoće svoje vreme, pa i parodija. Da se razumemo, danas ima još više tema za ismejavanje i parodije. Nekad je to bilo slatko i izazovno, nije bilo medija, interneta, ove sveopšte halabuke. Danas svako može da izađe na ulicu, da viče protiv vlasti, da nagrđuje predsednika i premijera, da tviteriše svaki dan, da otvori svoj tv kanal na Jutjubu. Svako može da laje koliko mu volja, bez ikakvih sankcija i obaveze prema istini. Ovim današnjim ne treba parodija Braće Bajić, oni su parodija sami po sebi.

(Goran Milošević)