Janko Glišić, pola veka u diskografiji: "Moje pesme su pobedile i vreme i mene"

"Poranila majka stara, od radosti sana nema,

Preporučujemo

da probudi svoga sina, po devojku da se sprema.

Ustaj sine, zora rudi, sviće jutro najmilije,

na kapiji okićenoj svadbeni se venac vije.

Kad svatovi naši dođu, najsrećnija ja ću biti,

u svadbeno kolo tvoje majka će se uhvatiti.

Neka tvoja sestra sine ruzmarinom svate kiti,

dovodiš mi sine snahu, odmena će moja biti."

(Ilija Spasojević - Branislav Cvetinović Laki)

- To je moj prvenac, moja prva zlatna ploča, pesma koja me 'ranila lebom sve ove godine, pesma bez koje nema svadbenog veselja. Poručuju je i pevaju i znani i neznani, pevaju je i moje najpoznatije kolege, a ne znaju ko je snimio na ploči - priča Janko Glišić, pevač od zanata i trajanja.

- Pevao sam u hotelu "Vis" u Lazarevcu, zajedno sa Radetom Vučkovićem, Zoranom Kalezićem i Azeminom Grbić. Bile su to godine sevdaha, pa i u srcu Šumadije. Kad se zakuje "Mujo kuje konja po mjesecu" - nema dalje. Upravo sa tim repertoarom zapazio me čika Ilija Spasojević, jedan od rodonačelnika lipovičkog stila, i ponudio snimanje ploče. Sve je završeno za nekoliko dana, proba u Ikinoj kući, vežbanje kod mene u Šapcu i snimanje u čuvenoj "Petici". Otpevao sam je iskreno i početnički, i danas se nasmejem tom svom glasiću, pa imitiram samog sebe.

Janko je pevač sa pedigreom, pevač od repertoara i iskustva. Pogodio je i pesme i autore, jedino je omašio izdavača.

- Najveća tragedija za moju karijeru je to što sam snimao za Diskos. Poverovao sam pokojnom Ćoletu, legendarnom šefu Diskosovog predstavništva u Beogradu. Moj prvenac sa pesmom "Poranila majka stara" prodat je u zlatnom tiražu, bez ijedne reklame na radiju, tv i novinama. Bivalo je pevača koji su imali vrhunsku reklamu, a prodali sto puta manje od mene, pa svi upamte pevača i njegovo ime sa reklame i kad nema hit. Jednom prilikom mi reče šef Diskosa: "Zahvaljujući ovakvom hitu i tvom tiražu ja plaćam i ove što nisu prodavali".

Godinu dana posle uspeha sa prvencem, Janko Glišić snima večiti hit i pesmu svog života "Da li žališ što odlazim".

- Te godine sam pevao u hotelu "Grand" u Valjevu. Slušao me Milijan Rafajlović, ekonomista i direktor robne kuće, i pokazao desetine napisanih pesama. Nisam ni znao da čovek piše, počeh da prelistavam, i odmah se uhvatih za "Da li žališ što odlazim". Sednem u kola, i pravac kod mog kompozitora. Čim sam otvorio vrata čika Ikine kuće (Ilija je zet Buce Jovanovaća, živeli u istoj kući), zapevah, ubodoh i melodiju. Dok smo vežbali, pojavi se i Buca Jovanović, posluša pesmu i primeti u svom stilu: "I ova moja matora budala napravi pesmetinu".

- Te večeri u bašti "Granda" pevao sam je dvadeset puta, iako su je ljudi prvi put čuli. Ubrzo je ušla u sve kafane i na radio stanice. Samo zbog te pesme imao sam razloga da se bavim pevanjem. Sigurno će nadživeti i mene i sve moje, imaće po čemu da me pamte. Sve se tu potrefilo, i tekst i melodija i moje pevanje.

Janko je jedan od čuvenih šabačkih pevača iz tog zlatnog doba narodne muzike.

- Šabac je bio grad od sto kafana, ali ja sam ipak počeo u čuvenom "Abraševiću", igrao i pevao, takmičio se i pobeđivao za Prvi glas Šapca i Podrinja. Stigao sam i do Valjeva, upoznao i oženio jednu crnku od Lajkovca. Kad sam se napio te kolubarske vode, okumio sam se sa Draganom Đurićem "Ekserom" i njegovim orkestrom.

- Završi se korzo, i odmah nagrnemo u "Šaran", "Ribicu", "Kod Memeda". Odemo u kafanu s društvom i, kad nemamo para, ja otpevam turu pesama i eto džeparca, sto pun pića. Kod mene nije važilo - ne pijem dok radim. Živelo se lepo, dosta devojaka, dosta para, a o nekoj karijeri nisam ni razmišljao. Kad sam rekao ocu da sam snimio ploču, bilo mu krivo, hteo da legne pod autobus.

Jankovu diskografiju (desetak singlica i nekoliko albuma) obeležio je kompozitor Ilija Spasojević. Kasnije je snimao i sa Radojem Barajevcem, Miletom Basom, Hasanom Dudićem, Stevom Simeunovićem, Cvetinom Todorovićem, Zoranom Starčevićem, Mićom Nikolićem, Milenkom Božićem.

- Mnogi će se iznenaditi da sam ja jedan od prvih pevača Mileta Basa i "Južnog vetra". 1982. godine snimio sam sa Miletom jedan izrazito dvojkaški album pod nazivom "Stari jelek i tkanice". Dvojka je tada bila zakon, pa i za Mileta Basa. Sećam se, Mile je upoznao Šemsu u "Čačanki" i oduševio se kako peva "Jedna suza na tvom licu" i još neke pesme Radoja Barajevca. Dakle, i Šemsin prvi album za "Južni vetar" je bio izrazito dvojkaški.

- Zoran Starčević se prvi put pojavio sa svojim orkestrom na mom albumu "Najlepše je živeti udvoje". Ana Bekuta je tih godina živela u Šapcu, i praktično je počinjala sa nama, pevala je prateće vokale na albumu "Sviće zora".

Snimao je Janko i pesme u modernijem ruhu ("Život me kaznio", "Nosim ti crvene ruže", "Varoš"), grekose, baladice, orijentale. Ipak, profilisao se kao dvojkaš i sevdalija, traje zajedno sa svojim pesmama.

- Kad sam snimio "Sviće zora" zarati se u Hrvatskoj, a istog dana kad sam snimio album "Varoš" započelo je bombardovanje. Srećom, devedesetih godina prošlog veka u Beogradu je bilo mnogo dobrih narodnjačkih radio stanica, vrteo sam se na "Stokecu", "Bontonu", "Hitu", "Fokusu", naravno i na mom Radio Šapcu, tako da sam preko radija ušao u narod.

- Pesma mi je donela mnogo, a odnela tako malo. Preživele su mi čak i one pesme koje sam snimio u nevreme. Ja sam pevač zato što volim pesmu i zato što znam da pevam. Uz pesmu sam proputovao, pesma mi je donela najveću sreću, uz pesmu sam upoznao i ženu svog života, dobio naslednike, sačuvao lepe uspomene. A koliko je pesma odnela, to bolje znaju moja žena i sin.

(Telegraf.rs)