Brana Kostadinović, legendarni akustičar: Dobri narodnjaci uvek prolaze

"Tuguješ li noćas violino, i u menii tvoje žice bruje,

Preporučujemo

s tobom čujem njen glas, nežan, mio, ko da slušam iz gore slavuje.

Ajd po jednoj žici samo, gudalo nek tužno cvili,

nek je proklet ko rastavlja one što su srećni bili.

Pričaj meni o zorama rujnim, da probudiš one snove stare,

čini mi se da juče bilo, kad je ljubim usne se zažare.

Violino, ti si stara priča, kad se s tobom mladosti raduju,

neka bruje tvoje žice tanke i za srca što noćas tuguju."

(Mića Nikolić - Novica Kostić)

Ovo je tezgaroški jedna od najskupljih pesama iz opusa Brane Kostadinovića, šabačkog pevača i nadaleko čuvenog akustičara.

- Naježim se kad pomislim u kakvom sam muzikalnom okruženju rastao: Cicvarića potomci, "Stari zvuci", Šaban Šaulić, Brana Đokić, Ljuba Aličić, Hasan Dudić, Dragi Domić, Branka Stanarčić, Janko Glišić, Miško Pavić, Meho Eganović...

- Kad smo snimali pesmu "Tuguješ li violino", predložio sam mom prijatelju maestru Mići Nikoliću da provuče violinu, da zacvili gudalo. I danas se zaplačem kad se setim Mićinog odgovora: "Brano, brate, mene je violina othranila. Moj otac je bio violinista, ali ne mogu da joj smislim zvuk".

Počeo je Brana u zlatno doba narodnjačke ćirilice, kalio se u šabačkim kafanama i na seoskim igrankama, naučio hiljade pesama, i ušao u diskografiju sa velikim predznanjem.

- Moji muzički počeci vezani su za osnovnu školu, kada me nastavnik muzike odabrao da budem prvi glas u horu. Kao srednjoškolac počeh uz starijeg brata da navraćam u šabačke kafane, a bogu hvala bilo ih je stotinak u samom gradu i okolini. Uz brata sam se oslobodio, zavoleo narodnjake, latio se prvi put mikrofona u kafani "Hiljadu i jedna noć".

- U kafanu sam ušao sa znanjem od desetak narodnih pesama, da bih posle pet godina naučio preko pet hiljada. Bio sam vredan, hvatao sam pesme u letu. Kad ih čujem na Radio Šapcu i zapišem u svesku, pamtio sam gotovo fotografski. Posle kafane počeo sam da pevam i po igrankama koje su se najčešće održavale u seoskim domovima kulture. Bilo je to sjajno iskustvo, u svakom mestu drugi orkestar. Tako sam naučio da se prilagođavam orkestru, a ne samo orkestar meni.

Diskografski prvenac snima 1984. godine za produkciju Jugodisk, sa vodećom pesmom "Budi verna svom vojniku" u muzičkoj režiji Hasana Dudića.

- Počeo sam sa snimanjem ploča baš u vreme kada su singlice završile svoje, pa se prelazilo na velike ploče, tepsije, kako smo ih u žargonu zvali. Još pre vojske trebalo je da snimim dve pesme violiniste i kompozitora Veroljuba Jovanovića (čoveka koji je Šabana otkrio i odveo Buci). I danas se sećam tih pesma: "Komšilukom govore o meni" i "Kad zaborav tugu skrije". Ovu drugu je kasnije snimio legendarni Žika Marinković Šumac.

- Pošto mi je prošao voz za singlicu, ostalo mi da snimim album. Naravno, prvi izbor je bio moj zemljak Hasan Dudić, u to vreme jedan od najmodernijih kompozitora. Radili smo tezge po celoj Jugi, onako u triju, Hasan, Zlata i ja, uz orkestar Đorđa Đorđevića Piloša.

- Kad smo snimili album, ja odem na Novogodišnji vašar. Sve ječi od vriske i buke, mešaju se tonovi kao u cirkusu, a na štandu Jugodiska okićeni moji posteri i vrti se moja pesma. Zadržaše me na štandu da potpisujem album i kasetu, pet dana potpisivah moj prvenac, i malo-pomalo prodadosmo preko pedeset hiljada. Od mog prvenca mogao sam da kupim nekoliko "Jugića".

Malo je poznato da je Brana Kostadinović, uz Radoslava Rodića Rokija, prvi narodnjački projekat autorskog tandema Futa i Marina.

- Ja sam, u stvari, i navukao Futu na narodnjake baš na Šabačkom vašaru. Bio je vrhunski gitarista, osetio je i taj narodnjački teren, dao mu svoj impuls. Iz tog druženja rodila se ideja da snimimo album. Moju drugu ploču uradio sam sa Futom i Marinom i objavio sa Sarajevodisk 1987. Marina se sa mnom prešaltala i na klasične dvojke, pa mi je između ostalih napisala i jednu šaljivu: "Zabrinut sam, zabrinut, žene prave greške, da l' joj kasni autobus ili ide peške".

Snimio je Brana pet studijskih albuma sa najvećim autorima i instrumentalistima. Snimio je i desetine modernih pesama za 21. vek, snimio je i "Poleteo beli golub", jednu od poslednjih pesama legendarnog Žiće Kojića.

- Na tu pesmu sam posebno ponosan. Poznato je da je Žića Kojić komponovao isključivo za sebe i svoj duet sa Latifom Havkićem. Svidelo se Žići kako pevam astalski, zavoleo me i napisao mi pesme. Zbog tog astalskog pevanja i akustike, žrtvovao sam karijeru, a mnogi su me prozvali sevdalijom i poverovali da sam Bosanac.

- Da budem iskren, sa ove istorijske distance odbio bih većinu svojih snimljenih pesama. Prosto, bio sam početnik, nisam bio u situaciji da biram. Kad samo uporedim kako pevam uživo i kako zvučim sa ploča, bude mi krivo. Skoro na svakoj ploči druga boja i druga intonacija. Ja sam možda jedini pevač koji kudi svoju diskografiju.

Zadnjih godina Brana Kostadinović je zaštitno lice i šef akustičnog orkestra "Hepi" televizije. Pet godina je sa svojom ekipom svake nedelje u "Parovima" pevao čistu akustiku.

- U mojoj mladosti Šabac je bio grad od sto kafana, a sad je spao na moju i još nekoliko. Samo ugostiteljsko preduzeće "Sava" imalo je tridesetak kafana. Ja sam četvrt veka vlasnik kafane "Estrada", koja je poznata po čistoj akustici i domaćoj hrani. Prvih par godina nisam ni imao muziku, hteo sam malo da se odmorim od mikrofona i zvučnika. A onda mi sin za jednu godinu dovede tamburaše iz Deronja. Svirali su kod mene deset godina, svi ozidali kuće od svirki. Posle tamburaša, formirao sam svoju ekipu - harmoniku, bas, gitaru i pevače.

- Zbog te akustike pozvaše me i u "Parove". Upitah ih da li su normalni, ja sam ozbiljan čovek. E, kad su mi rekli da ne treba da se ludiram, nego samo da pevam, i to čistu akustiku, prihvatio sam. Iskreno, nikad ne bih prihvatio da odem sam. Radio sam sa mojom ekipom punih pet godina, svake nedelje po pet sati. Nametnuli smo repertoar i nekim kasnijim emisijama, pokazali da je dobra narodna muzika pristupačna svim generacijama.

(Telegraf.rs)