Milena Plavšić u ritmu dvojke: Lepota koja se neguje i glas kome se veruje

"Sutra majko odlazim od tebe, na rastanku nemoj suze liti,

Preporučujemo

jer u domu u koji me pratiš ja se nadam da ću srećna biti.

Poželi nam majko sreću, tvoju radost neka vide svi,

poželi nam majko mila da živimo srećno mi.

Sve sam tebi mogla reći majko, ja od tebe ništa nisam krila,

na rastanku oprosti mi majko ako sam te nekad naljutila.

Sutra moji svati kada dođu, tužna srca ja ću s njima poći,

tvoju ćemo pesmu zapevati, zbogom majko opet ću ti doći."

(Milena Plavšić)

- "Poželi nam majko sreću" je moja prva kantautorska pesma, pesma koju sam otpevala, napisala i komponovala 1983. Posvetila sam je mojoj majci, za kojom ću da žalim dok sam živa. Otpevala sam je i dušom i glasom, snimila sam je dvaput, sa Acom Stepićem i sa Draganom Stojkovićem Bosancem - priča Milena Plavšić.

- Bila sam ekskluzivac Jugotona i pevač Ace Stepića. Ja sam i pre ove pesme pisala stihove za pesme koje mi je komponovao moj muzički otac Aca Stepić. Sarađivali smo petnaestak godina, i za sve te pesme nikad mi nije tražio protivuslugu. Uz Acinu dozvolu i umetnički blagoslov polagano sam se osamostaljivala i postajala kantautor.

Ova retko muzikalna Banjalučanka zapevala je i pre polaska u školu. Upijala je narodnjake, sevdalinke naročito, i pevanje Zore Dubljević.

- Sa šest godina sam pošla u školu. Učiteljica predaje, a ja stavim ruke u nedra i nešto pevam, a u stvari mumlam od stida. Učiteljica me istera napolje, a ja dođem ispred vrata pa pustim glas i pevam kroz ključaonicu "Cvati ružo moja". Tako sam ubedila učiteljicu koliko volim pesmu, pa postadoh vodeća pevačica na školskim priredbama.

- Pevala sam sve što čujem od narodne muzike, doduše, u to vreme nije ni bilo loših pesama. Mnogo sam pesama znala i pre nego što sam se latila mikrofona. Ubrzo sam počela i sam da pišem, da stare pesme pevam na svoj način, pa i ne primetih kad postadoh sam svoj majstor.

- I za komponovanje treba talenat, kao i za pevanje. Ja sam od prve ploče, kada sam imala 15 godina, pisala i snimala svoje stihove. I ti moji prvi pesmičci imaju neku zaokruženu priču. Danas smo svedoci, čak i kod profesionalnih tekstopisaca, nabacanih stihova, tek toliko da se rimuje. U prvoj strofi se peva o proleću, u drugoj o majci, a u trećoj o inostranstvu. Bez obzira na desetine mojih autorskih pesama, ja sam pre svega pevačica, a kao kompozitor komponujem uglavnom za sebe.

Milena je na svom prvom festivalu u "Sokobanji" 1971, kao devojčurak od 15 godina, ponela titulu "Mis festivala". Sličan uspeh zabeležila je i na "Ilidži" 1977, kada je proglašena i za najboljeg debitanta i lepoticu festivala.

- Koliko god mi te nagrade prijale kao devojčurku, plašila sam se medijskih zloupotreba. I tada se sumnjalo u nameštaljke, a još kad je žensko čeljade u pitanju, novinarskoj mašti nije bilo kraja - em lepa, em lepo peva - mnogo je za jednu osobu. A ja sam prvenstveno želela da se dopadnem svojim pevanjem, da me publika sluša, peva sa mnom i aplaudira mi zbog pevanja. Bilo je mnogo kolega i koleginica koji se nisu mogli pohvaliti nekom lepotom, bilo je i hendikepiranih, a napravili su velike karijere. Mogao si imati nos od Beograda do Kragujevca, ako si znao da pevaš imao si posla. Ako nisi znao da pevaš, mogao si da budeš Merlin Monro publika te izviždi.

- Naravno, ja ne krijem telesnu lepotu, ali je ne ističem u prvi plan. Na svim mojim singlicama sam zakopčana do grla. Tek kasnije, na ponekom LP-iju, naterao me legendarni Munja da se malo otkopčam. Danas me pitaju novinari i koleginice da li naduvam usta i grudi. Pa, nisam ih duvala kad sam imala dvadeset, a da ih duvam u šezdeset. Ista usta, iste grudi, ista kilaža - na mojih metar i sedmdeset imam šezdeset pet kila. Na privatnim nastupima izađem i sa dekolteom, ali sa merom. Kad je dekolte u pitanju, uzor su mi Silvana i Beba. Ako se otkriješ gore, mnogo je da se otkriješ i dole.

Pamti Milena i velike turneje i velike pohvale svojih starijih kolega. Pamti i pobede na velikim festivalima.

- Mnogi moji hitovi nastali su na velikim festivalima: "Čašu mi tugom nalijte" na "Mesamu" '85, "Pisma ću tvoja čuvati" na "Vogošći" '86. Bili su to festivali pod pokroviteljstvom države, sa takmičarskim duhom i neizvesnošću. Danas su festivali stvar jednog čoveka, gazde, koji pozove poznatog pevača da mu svojim prisustvom digne nivo, a zauzvrat mu dodeli prvu nagradu i neku nagradu za životno delo u vidu nekog jeftinog pekara i diplome.

- Posle svega mogu da se ponosim da sam imala i svoju diskografsku kuću, legendarni Jugoton u kome sam provela skoro 20 godina i objavila isto toliko nosača zvuka. Imala sam i svog muzičkog oca Acu Stepića, jednog od najboljih i najčestitijih ljudi u ovom poslu. Imala sam i pohvalu legendarnog Himza Polovine, koja mi i danas odzvanja u ušima: "Milena, pevaj te setne pesme, tvom se glasu veruje".

(Telegraf.rs)