Miodrag Ž. Ilić, ekskluzivno za Muzičku apoteku: Nikom nisam ponudio pesmu, a snimio sam preko 4000

30

"Put putuje moj jaran, putujem i ja,

Preporučujemo

oba nas je zanela ašik žena ta.

Moj jarane, jarane, jarani smo mi,

ne daj, ne daj, jednoj ženi da nas zavadi.

Ja ću reći ženi toj, a kaži i ti,

neka sama odluči kom će pripasti.

Ljubio je sutra ja, il' ljubio ti,

neće moći jarane da nas zavadi."

(Bora Višnjički - Miodrag Ž. Ilić)

- Ovu pesmu sam napisao u jednom cugu, u kafani, u gomili veseloj i bučnoj. Na moje stihove pesmu je komponovao Radoje Mitrović Barajevac i prvi snimio Slobodan Trifunov 1978. godine. Četiri godine kasnije, pesmu je u sasvim drugom ruhu komponovao Bora Višnjički, a snimio Halid Muslimović. To je samo jedan od hiljada dokaza koliko je pevač važan da bi pesma postala hit - priča diskografskoestradni mag i legendarni tekstopisac Miodrag Ž. Ilić.

- Hit se dogodi il' ne dogodi. Pesma je magla, a hit je zbir mnogo faktora: stihova, melodije, aranžmana, pevanja, sreće, trenutka.

Ovaj multitalentovani Šapčanin (ekonomista, marketinški stručnjak, poeta, matematičar, šahista) je dete mnogih ulica i kafana, svedok i stvaralac istorije jugoslovenske diskografije.

- U diskografiju sam ušao iz Sarajeva, koje je pre pola veka bilo jugoslovenski i svetski grad. U "šeheru" sam studirao, tako da sam i ja jedan od "sarajevske škole" 70-ih.

- Jedan od razloga zašto je Sarajevo važilo za najveći muzički centar u bivšoj Jugi je i taj što je jedino Muzička akademija u Sarajevu dozvoljavala studentima da mogu da zarađuju od sviranja. Tako su u Sarajevo pohrlili i Bata Kovač, Đoka Novković, Sloba Kovačević, Blagoje Košanin, Mijat Božović...

Miodrag Ž. Ilić je jedan od prvih autora sarajevske produkcije Diskoton, zajedno sa Damjanom Babićem, sivom eminencijom ilidžanskog festivala.

- Posle vojske sam došao u Beograd, na poziv ljudi iz Diskosa. Došao sam sredinom 70-ih, baš u vreme prelaznog roka, kada je Predrag Vuković Vukas prešao u PGP. Diskosu su nedostajali autori, koji bi svojom kreativom privukli i pevače.

- Prvi pik Diskosa bio je Radoje Mitrović Barajevac, koji je tek formirao svoj orkestrar i ekipu pevača oko Lipovice i Ibarske magistrale (Era Ojdanić, Ljuba Nedeljković, Žika Šumac, Branka Stanarčić, Kosmajac, Toma Medoševac, Brole, Milena Petrović, Marica Lačnjevac, Duet Stevanović...). Usledio je lov na talente po kafanama i hotelima širom bivše Juge.

- Trebalo bi mi nekoliko dana samo da nabrojim sve kafane u kojima smo pronalazili talente. Pomenuću samo one izabrane: Mitar Mirić iz kafane "Kod Teče" u Jarku, Ljuba Aličić iz "Kićuline čarde" na putu Šabac - Valjevo, Šemsa Suljaković iz "Barake", Sinan Sakić iz Lozničke mahale, Branka Stanarčić iz "Zelenog venca", "Nataša Vladetić iz hotela "Sloboda".

Miodrag Ž. Ilić je jedan od retkih tekstopisaca koji se oprobao i u narodnoj i zabavnoj muzici, prepevima, obradama izvornih pesama, filmskoj muzici, od Šabana i Safeta preko šargijaša do Cece i Marije Šerifović.

- Bile su to godine kada je i sirotinja bila veliki pokretač. Pevali su i svirali uglavnom siromašni ljudi, talentovani a siromašni. I ti sarajevski studenti, sadašnji veliki kompozitori, nisu imali ni za kafu u "Galeriji". Zato su i napravili takva dela. I Bregović je kao klinac svirao do šest ujutru, i Aca Lukas godinama nije znao kad je dan kad je noć.

Foto: Promo

- U novije vreme prisustvujemo i potpuno drugom soju muzičara. Naime, sve je više bogatih a netalentovanih. To se vidi, to se oseća, i to nije dobro. Nije dobro ni za muziku, ni za takve "muzičare".

I posle pola veka diskografskoestradnog staža, Miodrag Ž. Ilić je izuzetno tražen i od starne novih pevača i kompozitora. Stihove Miodraga Ž. Ilića komponovalo je stotinak kompozitora, a snimilo više od trista pevača! Jednostavno, u pitanju je legenda čije se umetničko ime izgovara jednim slovom. Dovoljno je reći - Ž!

- Ja kao autor izuzetno poštujem pevački i svirački hleb. Svirati ljudima suprotnih ćudi, navika, običaja, društvenog statusa, vraški je težak posao i veliki životni fakultet. S druge strane, ja sam studirao, spremao ispite uz muziku. Mnoge hitove sam napisao u kafani, uz muziku sa razglasa.

- U Sarajevu sam se potpisivao kao Miodrag Ilić Šapčanin. Kad sam pisao stihove za šargijaše, potpisivao sam se pod pseudonimom Ilija Perić. A kad sam prešao u Beograd, da bi se napravila razlika između mene i Mileta Basa, ja postadoh Ž, a Mile M.

Midrag Ž. Ilić je i matematički jedan od rekordera po broju snimljenih pesama (preko četiri hiljade).

- Snimio sam mnogo, a nikad u životu nisam nudio svoje stihove kao neku robu na pijaci. I pesma je rezultat druženja, atmosfere, saradnje i dogovora. Ako se ne spoje energije i razmišljanja, tu ne pomaže i najveća pijaca. Jednostavno, ne prihvatam da učestvujem na estradnom buvljaku, iako sam po struci ekonomista.

- Napisao sam mnogo sentiša, ali bez crnjaka i mračnih poenti. Odrastao sam na kaubojskim i partizanskim filmovima. Mnogo pucnjave i vatre, a na kraju niko ne ubi Batu Živojinovića i Garija Kupera. Kao što se u filmu ne ubija glavni glumac, tako ni u najelegičnijoj pesmi ne treba ubijati nadu u život. Čovek je mukino dete, ali stvoreno da prevaziđe svaku muku. I u pesmi pobeđuje pozitiva.

(Goran Milošević)