Sećanje na Duška Jakšića: Da li je sa romantikom lipsala i romansa?
"Moj život je nesrećan bio, a mladost sva tužna i zla,
u srcu sam gorčinu krio, za tobom sam čeznuo ja.
Al, jednoga dana te spazih, kad sunce svoj izmeni sjaj,
još malo u sumraku gazim, a tad mi je sinuo raj.
Samo tvoje plave oči preda mnom sjaje,
samo njih u tihoj noći svud vidim ja,
u majskom cveću, u brezama snevam,
ja slutim da sve ću kad vidim tvoja oka dva.
Sve prolazi, bol i tuga, sad u samoći,
gledam tvoje plave oči u noći toj.
Nijednoj još nisam to reko, da ljubavni tišti me jad,
na tebe sam strplivo čeko i ti si se javila tad.
Tu pesmu za tebe ja pevam, jer ti si mi sav život moj,
u snovima tebe ja snevam, u javi mi sja pogled tvoj."
(Miodrag Todorović Krnjevac)
Ovo je pravi kabaretski šlager, bogomdana pesma za Duška Jakšića (1927 - 2009), barda šlagera i romanse. Pesmu su pevali i snimali mnogi, a malo je poznato da je pesmu komponovao otac narodnjačke ćirlice Mija Todorović Krnjevac.
- Ovu pesmu sam zavoleo još na prvim igrankama u oslobođenom Beogradu. Pevao sam je, misleći da je prepev nekog svetskog šlagera. A onda, na snimanju jedne od brojnih emisija "Veselo veče", upoznah Miju Krnjevca. Novokomponovana narodna muzika bila je tada u povoju, ali je rađena u duhu izvorne muzike - pričao je Duško Jakšić u mojim radio emisijama.
- Krnjevčeve pesme su bile baš u tom tradicionalnom ruhu, osećao sam da su naše, domaće. Snimao sam u Radio Beogradu i u "Pozorištu u kući" i mnogo ćiriličnije pesme, a ovu Mijinu snimih 1972. godine uz aranžman tada nadolazećeg Borisa Bizetića.
Tokom duge i uspešne karijere Duška Jakšića ne zna se šta je prevagnulo: pevanje ili gluma. S namerom se otisnuo u glumce, a u muzičke vode zaplovio sasvim slučajno.
- Ja sam i preživeo sasvim slučajno, pošto sam kao sedamnaestogodišnjak gurnut na Sremski front. Hteo sam pošto-poto da budem glumac, ali kako se u Beogradu još nije otvorila Pozorišna akademija, od 1946. do 1948. pohađao sam solo pevanje. Za to vreme moj stariji brat Đura Jakšić - kasnije čuveni dirigent - već se uveliko bavio muzikom, studirao u Češkoj.
- Dok smo se ja i brat bavili teorijom i praksom muzike, stiže mi tetka iz Slavonije i lakonski primećuje: "Eh, šta prokleti rat učini od čoveka". Tetkino zapažanje samo je ubrzalo moj naum da upišem Pozorišnu akademiju. Diplomirao sam u klasi profesora Bojana Stupice, dobio angažman u Novom Sadu, zaigrao Marića u "Pokojniku", dr Milera u "Dubokom plavom moru", Pehelja u Zilahovim "Pajacima".
Duško Jakšić je živeo svoj san na daskama koje život znače. Ali, drukčije je bilo na javi, u posleratnom Novom Sadu.
- Bili su to dani oskudice. Zbog male plate u pozorištu počeo sam da pevam narodne pesme na Radio Novom Sadu, ne baš uspešno. 1954. prelazim u Beogradsko dramsko pozorište, uveren da sam definitivno raskrstio sa pevanjem. Ali, nešto mi se nije dalo da pobegnem od muzike.
- 1955. odlazim sa novinarom Bogdanom Dečermićem u klub "Borbe". Bilo neko drugarsko veče, svirao sekstet Duška Radetića. Na vrhuncu zabave zamoliše me da se latim mikrofona. Otpevah "Noćas nisu sjale zvezdice na nebu", pesma je stizala pesmu, i tako sve do jutra. Pred zoru, Duško Radetić predloži da odemo u radio i napravimo snimak. Posle neprospavane noći, onako bunovan, s nogu, snimih pesmu, ne sluteći da je to snimak za moju prvu ploču. Ubrzo sam upoznao kompozitora i dirigenta Žarka Petrovića koji mi ponudi pesmu "Sve moje jeseni su tužne". Više nije bilo dileme - i da sam hteo, nisam mogao da pobegnem od muzike.
Tako je Beograd dobio svog idealnog reprezenta u glumi i u muzici - visokog, elegantnog, šarmantnog, obrazovanog - sa markantnim glasom koji je ženski svet dovodio u ekstazu.
1958. krenulo je vreme festivala. Na "Opatiji" je pevao desetak godina zaredom, na "Beogradskom proleću" je nizao nagrade. Počeo je i sam da piše i komponuje. Sa svojom "Julijanom" osvaja tri glavne nagrade na "Opatiji", a sa "Čergama" na "Proleću" osvaja celu Jugu.
- Bile su to godine kada sam dobijao ogromne količine pesama i pisama iz svih krajeva sveta. U tim pismima bilo je hiljada bračnih ponuda, ali i hiljada divnih melodija i tekstova. Jedan takav tekst poslao mi je Ljubodrag Despotović iz Foče. Odmah sam obećao čoveku da ću komponovati pesmu na njegov tekst. Tako su nastale "Čerge".
- Sličan uspeh sam postigao i sa tekstovima Đorđa Marjanovića "Beograde, Beograde" i "Otišla si sa lastama". Ohrabrio sam se i sam da pišem, napisah i snimih "Mariniku". Zadrmao sam Jugu i pomislio da je moj Beograd, sa prvim minićima i vespama, rame uz rame sa Parizom i Londonom.
I kad je zakoračio u pozne godine zračio je optimizmom i gospodstvom. Pod naletom "dvesta na sat" kulture povukao se sa scene sa gorkim osećanjem poraza lepe muzike.
- Prisustvujemo nepravednom i skoro potpunom potiskivanju pravih muzičkih vrednosti. Romansa i gradska pesma je bila obavezan repertoar i u Skadarliji i u najzadimljenijoj krčmi. Romansa je danas proterana i iz Beograda. I moj Beograd, kome sam ispevao himnu, prihvata neku instant i jeftinu muziku. Tzv. novokomponovana muzika počistila je i pravu narodnu i pravu zabavnu muziku. Zavladao je trend kič najnižeg ukusa, i što se tiče teksta i što se tiče muzike. A šta tek reći o pevačima? Orijentalno iživljavanje i trileranje ubijaju nacionalni muzički identitet. Zato i nema pevača sa stilom i harizmom, većina se kuva u istom loncu, a rezultat je neki bućkuriš bez mirisa i ukusa.
(Telegraf.rs)
Video: Ovom pesmom je Željko otvorio svoj koncert
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Bakica
Divan tekst. Bio je dobar glumac, još bolji pevač sa divnim glasom, bilo je milina slušati ga. Gospodin čovek. Šta bi, tek danas, rekao o poplavi novokomponovane muzike i gomile folkera koji slično pevaju a većina " pevačica" liče jedna na drugu i jednako dobro vrište. I dalje ima dobre muzike i dobrih izvodjaca ali sve manje jer su ovi drugi toliko nametljivi.
Podelite komentar