Upoznajte Dragoljuba Šunderića, prvog Tozinog kompozitora, poslušajte prve Tozine pesmičke

"Olistala šuma, zgusnuo se hlad, tu su dve devojke, kraj njih momak mlad.

Preporučujemo

Jabuke u cvetu i laste u letu pozdravljaju mladost veselu.

Ne bi sunce sjalo da je možda znalo da druga devojka nema svoga momka.

Zamirisa cveće, rascveto se gaj, na usnama pesme došao je maj.

Devojka bez momka sad je nevesela jer joj jesen dragog odnela.

Momka više nema i pesmu ne peva, on se oženio, tužnu ostavio.

Laste male kažu videle su sve, ne tuguj devojko najlepši si cvet,

nemoj da se ljutiš i oko da mutiš, zavolećeš drugog dragana.

Nije još devojka ostala bez momka, nećeš ni ti zlato ostat neudato."

(Dragoljub Šunderić)

Ovo je Tozovčev prvenac iz 1965. Te godine je otišao Carevac, a pojavio se Tozovac.

- Ja sam u to vreme bio Cunetov kompozitor, budući da se znamo i pre muzike, još iz gimnazijskih dana. Pripremio sam četiri pesme za Cuneta, ali Cune otputovao za Ameriku pa ostao malo duže. Producent PGP-a mi predloži da umesto Cuneta pesme snimi jedan naočiti mladić iz Kraljeva koji lepo svira harmoniku - priča Dragoljub Dragan Šunderić, jedan od vodećih autora narodne muzike u drugoj polovini 20. veka.

- Nit sam ja poznavao Tozovca, nit je Tozovac poznavao mene. Ni kriv ni dužan, snimio je četiri moje pesme za svoju prvu ploču. Te pesme su zvučale kao trajni radio snimci, uz orkestar Žarka Milanovića. Carevac je već bio na odlasku, pa se Narodni orkestar malo otvorio i prema novim pevačima. Pesme se nisu čule, Tozovac je postao ime tek sa svojim pesmama.

Dragoljub Šunderić je komponovao četiri pesme na Tozovčevoj prvoj ploči: "Olistala šuma", "Kad povedem kolo moje", "Jesen stigla u naša sela", "Oči su ti tugom prelivene". Te pesme su u Carevčevom ruhu, sve je poravno, kao pod konac, u dva-tri tona. Imaju sve, osim Tozinog šmekeraja.

Pokazalo se da Tozovac nije ni za kakve standarde, makar bili i Carevčevi. Toza je najbolji kad peva ono što je sam sebi napisao, komponovao, aranžirao i odsvirao.

- Žarkov orkestar sam više cenio nego Carevčev. Carevac je u to doba bio strah i trepet, politički komesar narodne muzike na Radio Beogradu. Nijedan pevač nije smeo da napravi triler, svi su pevali poravno i po njegovom ukusu, samo izvorne pesme i po svaku cenu. Moj prijatelj Dragoljub Lazarević, jedan od najboljih radio pevača, uspeo je pored Carevca da snimi i jednu moju pesmu tako što ga je ubedio da je čuo od svoje baba Jule.

- Inače, ja sam odrastao sam u selu Desine, nedaleko od Carevca. Kad sam mu pomenuo Milančeta i Blagoja, Rome od kojih je učio violinu, rekao mi je da to nigde ne pominjem.

Dragoljub Šunderić je Šumadinac, i genima i muzičkim izrazom. U mladosti je svirao harmoniku, a kad je ostao bez ruke, batalio je sviranje i posvetio se komponovanju i pisanju.

- Deda mi je bio profesor matematike, otac i majka učitelji, sestra nastavnik hemije i fizike, a ja nastavnik književnosti. Došao sam u Mirijevo 1938, kao dete od osam godina. Učio sam Šestu mušku gimnaziju, pešačio svaki dan po nekoliko kilometara. Mirijevo moje mladosti bilo je selo od dve hiljade duša, a danas je grad sa sedam autobuskih linija.

Foto: Promo

Dragoljub Šunderić je jedan od prvih pesnika i kompozitora narodne muzike posle Drugog svetskog rata.

- Od početka sam za sve svoje pesme radio kompletno i melodiju i tekst. Tako je nastala i moja najpevanija pesma "Imao sam curu malu". Namenio sam je Nestoru Gabriću, u to vreme najpopularnijem pevaču narodne muzike.

- Ali, trebalo je da čekam godinu dana, pa sam požurio i dao pesmu mom komšiji Mirijevcu Aci Daniloviću. Kasnije su moju najpevaniju pesmu snimali duet Radulović-Jovanović, Radiša Urošević, Raša Pavlović, Miljko Vitezović, Mića Teofilović...

- Muzika mi je bila i san i java, i hobi i profesija. Majka mi je Kragujevčanka, otac Zlatiborac. Slušao sam nedeljom u osam na Radio Beogradu nastup okteta Mije Krnjevca. Spletom okolnosti jednu od mojih prvih ploča snimio je orkestar Mije Krnjevca. Zamislite takvog genija, koji izbaci svoju pesmu, da bi na ploču stavio moju. Kad sam bio niko, upijao sam one koji su bili neko.

U Šunderićevim pesmama nema emotivnih ekstrema, ljubavnih zapleta. Svoje gospodstvo i umerenost preneo je na tekst i melodiju: "Ova noć" (Miroslav Ilić), "Samo zlato uz zlato se slaže" (Marinko Rokvić), "Dođi, nikad nije kasno" (Sneža Đurišić), "Sirotica" (Milan Babić), "Okreni se Šumadinče" (Anica Jocić), "Imao sam curu malu sa očima plavim" (Aca Danilović), "Ja sam cura vedra" (Anđelka Govedarović), "Oj živote, nepravičan ti si" (Zaim Fazlić)...

- Čuvao sam slušaoce svojih pesama od sečenja vena. Neka vena vene, a arterija neka daje život. Moje pesme su odraz mog vremena, kada se živelo sporije, otmenije, gospodskije. Svaka pesma je inspiracija jednog trenutka.

Kao istaknuti pesnik i kompozitor bio je član stručnog žirija na legendarnom Ilidžanskom festivalu i na Beogradskom saboru. Bio je prvi tekstopisac hitmejkera Dragana Aleksandrića.

- Ilidža je, barem u početku, bila velika maskarada. Tu se uglavnom delile nagrade između sarajevskih autora i pevača, pa kad se posvađaju, onda pobedi i neko iz Srbije. Sećam se jedne takve prilike kad je pobedila Vera Ivković sa pesmom "Melem". Posle toga me nikad više nisu zvali u žiri.

- Ja sam napisao tekst pesme "Ova noć ima čudnu moć, skini sve, u ovoj noći sve se sme". Dragan je prilikom komponovanja izmenio reči, a ostavio samo naslov.

- Imao sam ideju da napravim dijalog između majke i ćerke. Ćerka kaže: "Šta se nano sa mnom zbiva, u grudima silno lupa". Majka kaže: "To te kćeri ljubav zove, srce lupa zbog mangupa". Aleksandrić je u saradnji sa Radom Babić od ovog teksta napravio hit "Mala soba, tri sa tri".

Dragoljub Šunderić je zagazio u desetu deceniju života. Živi od ljubavi svojih bližnjih, upija sve što je lepo, prkosi starosti.

- Ne mirim se sa penzionerskim danima. Osećam se kao lopov i kao ubica: kradem bogu dane i ubijam vreme.

(Goran Milošević)