Upoznajte neznanca što peva "Neznanku": Radijske priče sa Radišom Markovićem

"Volim majko jednu ženu, niko ne zna tajnu tu,

Preporučujemo

ja nijednu drugu neću, srce želi samo nju.

Lepa je ko san, ime joj ne znam,

ne mogu bez nje, bez neznanke te.

Zanele me oči njene, opio me divan glas,

sa srca se uzdah javi kad joj vidim vitki stas.

Nisam znao šta je ljubav sve dok nisam sreo nju,

sve što imam ja bih dao za neznanku lepu tu."

(Milutin Popović Zahar)

- "Majmune, napravio sam ti hit" - reče mi Zahar 1981. Pokazao mi "Neznanku", a meni se više svidela "Čija li si sada". Trebalo je vremena da se "Neznanka" zavrti, bila je moderna pesma za to doba, a pokazalo se da je moderna u svako doba. Vreme je pokazalo da je Zahar bio u pravu - pričao je neznanac što peva "Neznanku" u mikrofon Muzičke apoteke.

- Kad je šira publika počela da sluša i neke druge pesme iz mog opusa, neki pomisliše da sam Šapčanin, neki da sam Vlah, mada ima u meni nečeg đetićkog. Dva pretka, Todor i Marko, pustili su lozu, ja sam produžetak ovog Marka, pa postadosmo Markovići.

Frizurom i stasom zasenio je i najveće rokere, a glasom je podsećao na teške narodnjake.

- Rođen sam u Petrovcu na Mlavi, sviruckao gitaru, pevao zabavnjake na igrankama. Kad dođem kući posle ponoći, otac zaspao, a majka čeka sina jedinca. Ležala mi je duga kosa, davala je nešto lepo mom licu, prosijavala moje oči. Ja sam još u Petrovcu ličio na Mika Džegera, a kad dođoh u Beograd učlanih se u KUD "Branko Cvetković", počeh da slušam "Ajde Kato, ajde Zlato", "Divan je kićeni Srem", i prešaltah se u narodnjake.

- Pevao sam 1973. godine u jednom restoranu, a Zahar svratio sa Gocom Lazarević. Čuo moj glas, a nije me video, pa pomislio da peva Tozovac. Oduševio se kako pevam, odmah mi ponudio da snimim ploču, i posle 15 dana pojavio se moj prvenac. Prvih nekoliko ploča snimio sam za Studio B, kasnije sam snimao i za Jugoton.

Uporedo sa snimanjem ploča (deset singlova i tri albuma) pevao je u najelitnijim kafanama i hotelima.

- Pevao sam punih deset godina, od '70. do '80, u Domu ratnog vazduhoplovstva u Zemunu. Letnja bašta, petsto mesta, dođe hiljadu ljudi, pa po dvoje sedi na stolici. Slično je bilo i u hotelu "Šumadija" na Banovom Brdu, puno kao oko. Bilo je to doba programske muzike, tura narodnih, tura zabavnih pesama.

Snimio je dva megahita, desetine pesama sa snagom evergrina, a imao samo jednog kompozitora.

- Zahar je moj jedini kompozitor, a ja njegov kum na venčanju. Dao mi je lepe pesme, nudio mi je i još lepše, ali ja sam odbijao. Odbio sam i da napustim posao u Jugoslovenskom rečnom brodarstvu i da se profesionalno posvetim muzici i estradi. U stvari, meni je muzika bila i ostala hobi. Šta li bih tek postigao da sam bio profesionalac?

- Ja sam kriv što su mi pesme poznate, a ja ostao nepoznat. I pevači slabijeg glasa napravili bi mnogo veću karijeru sa ovakvim pesmama. Ja sam prvi snimio pesmu "Živela Jugoslavija", i to baš kad je Tito umro. Ali, niko to nije puštao sve dok je Brena nije snimila. Ponosan sam što sam pevač bivše Juge. Kad odem u Split ili Brač, bilo mi kao u mom Petrovcu.

Iako naizgled nezainteresovan za medije i estradu, Radiša prati muzička dešavanja, savršeno svestan svojih kvaliteta i nedostataka.

- U muzici se zna ko gde pripada i koliko ko vredi. Ja smem i najvećim zvezdama da izađem na crtu, znaju to i moje kolege. Mnogi su presnimavali moje pesme, al' ne vredi, ja sam ih uneo i narod. Možda su i bolje otpevali od mene, ali ja sam original. "Neznanka" je u rangu sa "Pijem da je zaboravim", "Krčma u planini", "Nisam te se nagledao", "Šta će mi život", "Jedna reka u mom kraju", "Jesen u mom sokaku", "Nije život jedna žena", "Mali Mrav"...

- Meni je najdraža pesma "Čija li si sada", to je za mene bolja pesma i od "Neznanke", mislim da sam je lepše otpevao. Uvek je pevam sa posebnom emocijom. I moja žena se zaljubila u mene zbog te pesme, kaže: "Sve na tebi veselo, a pesma ti tužna".

(Telegraf.rs)