Ispovest jednog antistresoludologa: Radijske priče sa Gocom Stojićević

Ima nekih pesama i ima nekih pevača koje slušate samo zato što su popularni. Retki su oni koje slušate zato što ih iskreno volite. Da je Kvaka na mom mestu, zapevušio bi Goci Stojićević: "Ljubav je tvoje ime, i tako sam te zvao, voleo te samo nije onaj ko nije znao".

Preporučujemo

- Jednom prilikom mi Radojka Živković reče: "Goco ti se sama voliš". Nije mi trebalo mnogo razmišljanja da shvatim šta je htela da kaže. Ja verujem da me ljudi vole, ne znam šta je mržnja, ne poznajem osećanje mržnje - priča Goca Stojićević.

Estrada je carstvo sujete. Kada bi se rukovodili time šta kolega priča o kolegi, teško da bi se održalo i jedno estradno prijateljstvo.

- Družim se sa ljudima koji nemaju izraženu sujetu, ne daj bože zlobu ili mržnju. Ne odvajam prijatelje na estradne i one druge, ili jesi ili nisi.

Goca je sigurno najmlađi solista u istoriji Radio Beograda: sa 15 godina je počela da snima i ploče i trajne snimke.

- Rano sam počela i da pevam i da pišem. U prvom razredu osnovne napisah: "Pinki je hrabar bio pa je narod zadivio. Heroja Pinkija voli zemlja cela jer je učinio mnogo hrabrih dela". Prvu audiciju sam polagala u dvanaestoj godini pred legendarnim Miroslavom Matušićem. Sećam se tog formulara na kome sam popunjavala tri pesme koje ću da pevam: "Sviće, sviće rujna zora" (Bilkićev novi hit), "Gde si dušo, gde si rano" (izvorna) i "Ciganka" (ritmična pesma Dragoslave Genčić). Posle prve strofe "Gde si dušo, gde si rano" zaustalja me Matušić i kaže: "Ova će da pobedi".

- Posle pobede na "Homoljskim motivima" položila sam audiciju na Radio Beogradu. Došla sam pred komisiju i nisam mogla da beknem, a zašto sam promukla ne znam ni dan-danas. Pustili su me a da nisam otvorila usta, prepoznali me sa "Homoljskih motiva". Naravno, čim sam deblokirala glas počela sam da pevam i da snimam.

Pobeđivala je Goca i kasnije, a danas prisustvuje pobedi svojih pesama i svog avangardnog ukusa.

- Čim sam dogurala dotle da pevam Titu, znala sam da nešto vredim. Titu nije mogao da peva svako, Tito je znao šta je dobra muzika. "Ja ne mogu mila majko bez njega" isplivala je u prvi plan u 21. veku, a snimila sam je 1979.

- Te godine smo pevali Titu na njegovom čuvenom "Galebu". Za vreme krstarenja Dragan Knežević mi ponudi pesmu Novice Negovanovića za koju je uradio aranžman sa gudačima i štrajh violinama. Nisam ni htela da je snimim, jer sam imala dečka sa kojim sam baš tih dana raskinula. Em sam patila, em treba da pevam "Ja ne mogu mila majko bez njega".

Još jedna Gocina pesma doživljava pravi gejzir u 21. veku - "Te sam noći prevarila sebe".

- To je Zaharova pesma koju sam snimila pre 40 godina sa ansamblom Radojke Živković. Desetine mojih kolega, vrsnih muzičara, insistirali su da je presnimim u novom aranžmanu. Koliko sam puta čula: "Nemoj Radojku, mnogo je mlaka i monotona". Nisam htela ni da čujem, nisam presnimila nijednu svoju pesmu. Ko će danas da ponovi svirku Novice Negovanovića, Radojke Živković, Branimira Đokića, Caleta Mitrovića... Pa nećemo valjda i Mocarta u "rke-koke" fazonu?!

Jedna od Gocinih večitih pesama je "Zagrli me i oprosti". To nije hit na prvu, a postade ženski sentiš 21. veka.

- Snimila sam je baš kad je "Južni vetrar" bio u nemilosti tada vodećih medija, a ja sam bila jedan od prvih pevača Mileta Basa. Bila je šesta na albumu, a prva je povukla od svih mojih "povampirenih". Bila je avangardna i te 1983. kad je snimljena, a moderna je i danas.

- Nijednu pesmu nisam snimila u jurnjavi za hitom, birala sam samo ono što prija mom ukusu. Nisam pravila nečasne kompromise i skandale, iako znam da bez sive ekonomije nema ni bele ekonomije.

I dok su Gocine kolege jurile novinare, menadžere, tezge, stiliste, popularnost, hitove, Goca je radila na svom obrazovanju. Završila je Veterinarski fakultet i mnoge škole lepog pevanja. Peva na mnogim jezicima kao na maternjem.

- Najviše mi prija pevanje iz stojećeg položaja, zbog disanja i dijafragme. Naravno, za uže društvo zapevam i sedeći. Pevala sam i iz ležećeg položaja, naročito kad sam uspavljivala decu.

- Ja nemam vlaške krvi, ali sam bukvalno naturalizovana Vlajna. Rođena sam u Beogradu, ali sam detinjstvo provela u vlaškom kraju - Kučajni, Neresnici, Blagojevom Kamenu - gde je moja majka službovala kao učiteljica. Rasla sam uz Vlaščiće, a uz tetku Kosu, službenicu u školi i njene ćerke, ja naučih vlaški kao svoj maternji.

U prošlom veku se naslušah: Goca ima lepe pesme i lepo peva. U prevodu: nema tu para. Ali, vreme i kvalitet učiniše svoje, Gocine pesme preplaviše kafane, diskoteke, splavove, od Gocinih pesama lepo žive i njene koleginice.

- Iako nisam počinjala karijeru u kafani, završavam je u kafani, u mom antistresološkom muzikoterapeutskom odeljenju, u klubu "LM" na Medakoviću. To nije kafana tipa "čaše lomim ruke mi prljave", to je restoran gde se poštuje geslo "prema svecu i tropar". I moje goste i ekipu sa kojom pevam i sviram smatram svojom familijom. Tako ih oslovljavam i doživljavam, a sigurna sam da je i obrnuto.

- Kroz moju drugu kuću prodefilovali su i još uvek defiluju: Nena Vukadinović evergrinolog, Peđa Ilić samsvojorkestrolog, Izvorinka Milošević cicomacolog, Jasna Đokić moćnoglasolog, Sale Haos pevo-đusko-smeho-zezo-ludolog, Goca Stojićević domaćinolog.

(Telegraf.rs)