Saki Ćosović ekskluzivno za Muzičku apoteku: Pevač prodornog glasa i fajter oštrog jezika

"Ako kreneš sejo moja ovih dana rodnoj grudi,

Preporučujemo

Prijepolju pokraj Lima, ja te molim hrabra budi.

Na ognjištu kuće stare ništa nije kao prije,

nema naših roditelja da zagrle najmilije.

Osta samo Misir Mali, Oštra Stijena pod planinom,

tu se majka u suzama rastala sa svojim sinom.

Svaka suza tvoja majko ko najteža rana boli,

halali mi zbog rastanka, halali mi sin te moli.

U proljeće sred behara, isprati me majka stara,

idi sine, srećan budi, pa se vrati rodnoj grudi.

Radio po svijetu bijelom, patio za rodnim selom,

sad mi jadna duša žali oca, majku, Misir Mali.

Kolijevko ipod Lise, svi u tebi rodili se,

moja braća, sestre i ja, uspomeno najmilija.

Brodarevo, varoš mala, u srcu si mom ostala,

zato nama svima fali pokraj Lima Misir Mali."

(Saki Ćosović - Radan Šušanj)

- Ovo je istina o meni, o mojoj pokojnoj majci, o mom rodnom kraju. To je moj dug prema majci koja me zadojila muzikom, pevala je božanstveno, a ja upijao. Onda je stigao i prvi radio, neki mali lampaš. Uključimo Radio Šabac i po ceo dan Šaban, Lepa, Safet, Novica, Nedeljko, Milanče... Nismo znali kad je dan, kad je noć, ugasimo svetlo, legnemo da spavamo, a radio svira - priča Saki Ćosović.

- Rođen sam u Oštroj Stijeni pod Lisom planinom, kod Brodareva u opštini Prijepolje. Bilo nam je sve potaman: ima krša, al' ne mnogo, ima snega, al' ne mnogo, ima kiše, al' ne mnogo, bilo je i tuge, al' ne mnogo. To je moja kolevka koja me naučila i pesmi i dobroti. Prela, sijela, posela, igranke, mobe, ljudi rade najteže poslove, a pevaju. Majka me pošalje po vodu, uzmem onaj bakrač i pevam "Sela Hajra kraj bunara veze jorgan od behara".

Svoj prvi susret sa mikrofonom i publikom imao je u svojoj sobi, uz ujaka Mustafu Bukvića.

- Ni vrhunski pevači nisu smeli da zapevaju pored mog ujaka. Moj ujak i ja u sredini, a oko nas pedeset duša. Tako sam probio tremu i naučio još kao klinac šta je to scenski nastup i šta je pravi sevdah. Dolaskom u Beograd polagao sam audcije u kulturno-umetničkim društvima baš sa pesmama koje sam pevao sa ujakom ("Čudila se aman ja", "Snijeg pade na behar na voće").

Saki je "s namerom došao u veliki grad", ne sluteći da će postati jedan od pionira i udarnih pevača na beogradskim splavovima.

- Iz mog kraja su vršnjaci uglavnom odlazili u Sarajevo, a ja se uputih u moj glavni grad. Otac mi reče: "Sine, ima hleba i ovde za sve, ali ako hoćeš da ideš dalje, idi sam". Upisah srednju građevinsku, upisah i sebe i trojicu rođaka, završih za rukovaoca građevinskih mašina. Trenirao sam boks i ostale plmenite veštine, vikendom se kalio u kafani "Plitvice" u Zemunu, radio u "Mostogradnji". Vremenom sam postao glavni pevač u "Plitvicama", imao svakovečernje nastupe. A onda me 1987. godine spustiše na reku, na Adu, na splav. Nisam ni znao da se peva u čamcu.

- Zatekoh Kaleta Dijamanta, Zokija Živčanog i ekipu, nekoliko stolova, prigušena svetla, srču do kolena i goste na odlasku uz legendarne orijentale. Gazda Žarko Šarić me natera da nešto otpevam, meni neprijatno da se pokazujem pred kolegama, pa grunuh "Malenim sokokom" i povratih goste. Ja zacarih na "Balkani", a Aca Vuksanović (kasnije Lukas) na "Ljubavnoj priči". Pevao sam za najurbanije face i žestoke momke, davao sam sve od sebe, a oni meni i mojoj ekipi i poslednje pare. Nikad ne kažem da sam nekom uzeo pare, sve što sam zaradio dobio sam od srca. A onda, isti ti koji me najviše darivaše jednog dana razvališe splav. Nikad više nisam zapevao na splavu, ali ko zna zašto je to dobro.

Dugo je pripreman Sakijev diskografski prvenac. 1993. godine, baš kad su prestale da se štampaju ploče, Saki snima svoju prvu kasetu, u tridesetoj godini kao već prekaljen pevač.

- Moj prijatelj i zemljak Šeki Turković je kumovao mom prvencu. Povezao me sa hitmejkerom Predragom Negovanovićem, dobio sam dobre pesme i snimio uz Šekijeve prateće vokale. Čekao sam godinu dana da izdam za PGP, pa još godini dana za Diskos, i na kraju izdah kasetu za Jugodisk. Moj prvi diskografski "projekat" trajao je tri godine - počeo sam devedesete, a završio devedeset treće.

- U vreme turbo folka i "Dvesta na sat" jedan sedmoosminski sentiš "Ne kuni me lepa ženo" i jedna pesma Šerifovog stila "Krijem da te volim" obeležile su moj početak. Tri godine kasnije snimam još dva ubitačna hita "Stari kaput" i "Molim te reko". Kakav je to trenutak bio i kakava ekipa - studio 13 Radio Beograda, kompozitor Predrag Negovanović, aranžer Zoran Vlajić, producent Zoran Rambosek, tonac Zoran Ivković. Kad smo završili snimanje, moj kompozitor upita Šekija: "Gde si, bre, ovog krio dosad?"

Saki Ćosović je započeo diskografsku karijeru u nevreme za muziku: gramofonske ploče su ućutale, a topovi zagrmeli. Kad je kutija šibica vredela pet milijardi inflatornih dinara, Sakijeve kolege su odvajale čitavo malo bogatstvo makar i za piratsko izdanje njegove kasete iz '93. i CD-a iz '96. U vreme kad nije bilo Jutjuba, Sakijevo izdanje je bilo jedno od najtraženijih na ovom području, a Sakijevi hitovi počeše da se presnimavaju.

- Poznat sam po prodornom glasu i oštrom jeziku, što je loša kombinacija, pre svega za mene. S jedne strane sam počastvovan i privilegovan što mi je Nedeljko Bilkić presnimio pesmu "Krijem da te volim". To je moj uzor, čovek koji teče mojim venama. S druge strane, krivo mi što me kompozitor nije pitao, čisto kolegijalno. Naravno, kompozitor može svoje delo da da kome hoće, može i desetorici pevača.

- I ja sam devedesetih godina mogao da presnimim boga-oca, nudili mi velika sponzorstva za neke pesme u mom izvođenju, a ja nikada nisam niti ću da presnimim hit od mog kolege. Ja snimam pesme meni dragih autora, koji znaju moju životnu priču, moju istinu života. Zato sam i okupio u svoje jato vrhunske pesnike: Muniba Alića, Radmilu Mudrinić, Milenka Jakšića, Miru Bukovčić Trišić...

Sa porodicom se skrasio u Frankfurtu, prati i upija svaku lepu pesmu, kao nekad u dolini Lima. Saki ne snima mnogo i ne snima često, ali to što snimi ostaje dugo. Ima Saki i najnovijih pesama sa snagom evergrina: "Lutalica", "Bivša moja", "Misir Mali"...

- Dotakao sam visine koje ni sanjao nisam, a danas mi najlepše sa mojom porodicom. Oženio sam Šejlu, ženu koja mi je bila i ostala kao sestra, dobio sina i kćer. Ostaće nešto i iza mene - deca, unučad, pesme, prijatelji, pa i ovaj mali trag u Muzičkoj apoteci.

(Telegraf.rs)