Mira Vasiljević, preteča etno pevanja: "U svakom gradu imam poneko dete koje je pevalo u Đerdanu"

"Godine su prolazile, mladost moja s njima ode,

Preporučujemo

ljubavi su dolazile kao kapi bistre vode.

Kad bih htela tebi da se vratim, iza sebe nemam puta,

šta da tražim tamo gde je jednom divna ljubav prekinuta.

Godine su prolazile ne štedeći svoje dane,

radosti su odlazile kao snegom zavejane.

Godine su prolazile, sede kose sve je više,

i meni su ostavile jedno vreme što se briše."

(Petar Tanasijević - Sveta Vuković)

Ovom pesmom je Mira Vasiljević produžila vek i sebi i svojim "Đerdankama". Stihovi Svete poete pretočeni su u sedmoosminsku posvetu mladosti, u evergrin koji prihvataju i oni koji ne vole narodnjake.

Mira Vasiljević je izuzetno pismena dama, pedagog i u "Đerdanu", pedagog i po diplomi. Osnovnu školu je završila u rodnom Ripnju, gimnaziju, srednju muzičku skolu i akademiju u Beogradu.

- Moja muzikalnost je sa očeve strane. Imala sam deset godina kada sam ostala bez oca, koji je bio izuzetan pevač, svirao usnu harmoniku, a mene vodio na zanatlijske zabave. Iz te prevelike tuge za ocem rodila se i prevelika želja da i meni muzika postane život - pričala je Mira Vasiljević u mojim radio emisijama.

- Moj optimizam je sa majčine strane. Moja majka je za mene heroj, veći od boraca u ratu. U takvoj sirotinji, bez čoveka i stana, uspela je da nas iškoluje, da nas izvede na put. Pevala sam i kad sam pomogala mami na njivi, pevala sam i kad sam služila kod gazde, pevala sam i mokrih nogu na putu do škole. Pevala sam i na audiciji pred Carevcem, pevala sam i pred Bucom Jovanovićem, pevala sam na 40-ak mojih pločama, pevala sam sa mojim "Đerdankama", pevaću dok sam živa.

1973. godina je prekretnica u Mirinom životu. Na festivalu Beogradski sabor osvaja prvu nagradu stručnog žirija sa pesmom Pere Tanasijevića "Zri, zri, tamnjanika", izdaje svoju prvu LP ploču sa narodnim zapisima Ljubinka Miljkovića i postaje preteča etno pevanja. "Aj ja sam šećer, a moj dika grožde" je jedini izvorni zapis koji je postao hit.

- Zbog muzike sam batalila posao nastavnika i posvetila se estradi, dogurala do statusa istaknutog estradnog umetnika. A onda su mi dosadili i ti silni koncerti i putovanja. Bila sam perfekcionista - dođem prva, odem poslednja. Muškarci su kratili vreme i kafanom i kockom i fudbalom, a ja sam vezla goblene i čitala knjige.

- Na harmonikaškom festivalu u Sokobanji upoznam dve devojke koje "rasturaju" harmoniku. Bile su to sestre Janković sa kojima sam formirala pravi orkestar, "Kvartet sestara Janković". Izjadam se mojim prijateljicama Anđi Govedarović i Veri Ivković, koje sa oduševljenjem prihvatiše moju ideju o formiranju ženskog ansambla. Setih se i Goce Lazarević, koja me oduševila kao debitant na Beogradskom saboru. Sviračkom kvartetu pridodadoh i ovaj pevački kvartet i, to je, zapravo, prva postava "Đerdana". Legendarni režiser Jovan Ristić oberučke prihvati moju ideju, angažuje kostimografa Miru Čohadžić i koreografa Grbića, i krenemo sa uvežbavanjem višeglasnog pevanja.

Tako je nastao ženski vokalno-instrumentalni ansambl "Đerdan". Ovo poetično ime ponela je grupa devojaka okupljenih oko Mire Vasiljević da neguje i izvodi tradicionalni muzički folklor i novu muziku u izvornom narodnom ruhu.

- Formirala sam ansambl sposoban za celovečernju predstavu: da peva, igra, vodi konferansu. Uparadimo se za koncert, sve u narodnoj nošnji, čak je i traka na šeširu bila na istom mestu kod svih devojka. Kad nas je pogledao moj suprug, samo je rekao: "Jao, pa vi ste tako lepe, vi ste pravi đerdan".

- Moje ispisnice, Vera i Anđa, postaše udate žene, stigoše i deca. Meni sine ideja da okupljam mlade "Đerdanke", talentovane devojke koje su prošle audiciju na radio stanicama. Tako su kroz "Đerdan" prodefilovale: Goca Stojićević, Snežana Đurišić, Snežana Đerdan, Izvorinka Milošević, Beba Tošić, Slavica Momaković, Desa Vuković, Alma Alta, Dragica Nestorović, Nataša Popović...

Bio je to pravi jugoslovenski ansambl, sa vešto utkanim igračkim narodnim motivima, čime se dobio novi kvalitet u prezentaciji ovdašnjeg folklora. Na desetak singlova i pet albuma snimile su stotinak izvornih, gradskih i novokomponovanih pesama: "Oj, Jelo, Jelena", "Cojle, Manojle", "Kolenike, vreteno", "Bosioče moj zeleni", "Koje li je doba noći", "Čuješ seko", "Obraše se vinogradi", "Sagradiću šajku", "Lepe li su nano", "Dunje ranke", "Makedonsko devojče", "Moj dilbere", "Sejdefu majka buđaše", "Žubor voda žuborila", "Moj dragane", "Godine su prolazile", "Nikome te ne dam", "Baka i unuk"...

- Ja u stvari imam dve porodice, ovu moju biološku i ovj moju "đerdansku". U svakom gradu imam poneko dete koje je pevalo u "Đerdanu" i u čiju kuću ulazim kao da je moja. Svaka devojka, koja je odabrala muziku kao svoj životni poziv, kroz "Đerdan" je postala zvezda.

Legendarna Mira "Đerdanka" preminula je na današnji dan, 23. marta 2019.

(Telegraf.rs)