Andrija i Toma, kompozitor i poeta: Onarođene pesme Braće Bajić (PLEJLISTA)

"Od kako je jutra i svanuća i izvora kraj moje kapije,

Preporučujemo

nije bilo lepšega mladića od Jovana mojega komšije.

Oj Jovane, Jovo, more, ne bacaj mi pogled na prozore,

od tebe me čuva mati, dokle li ću tako izdržati.

Kad pevuši jutru kraj volova, ja se pravim kao da ne hajem,

kad uveče ide iz dolova po pesmi ga momačkoj poznajem.

Pesmom Jova sa mnom razgovara, svaka pesma nosi moje ime,

pooludeće što me ne da nana, a i ja ću zajedno sa njime."

(Andrija i Toma Bajić)

"Oj Jovane, Jovo, more" je jedna od desetina pesama Braće Bajić koje su snimali drugi pevači.

- Mi smo mnogo snimali, pa smo i zaboravili šta smo sve snimali i ko je sve snimao naše pesme. Pre tridesetak godina, gostujući u emisiji na Bonton radiju, Goran Milošević nam izbunari pesmu "Oj, Jovane, Jovo, more", pusti sa gramofona i pita nas ko peva, ko svira i ko je kompozitor.

- Odmah smo prepoznali da svira Buca Jovanović, pomislili smo da je Buca i kompozitor pesme, a pevačicu ne prepoznasmo. Tek kad smo videli omot i naš potpis ispod pesme, setili smo se da je Toma napisao tekst, a ja istog dana muziku - kaže Andrija Bajić.

- Pesmu je pevala Jerina Jović na Hit paradi '78. uz orkestar Buce Jovanovića. Sećam se, Buci se svidela pesma i rekao je da će se dugo slušati u narodu. Pesmu je posle Jerine snimila i Mala Cana, otpevala odlično i produžila joj vek.

I pre nego što su postali najpopularniji narodnjački duet, Andrija i Toma su komponovali pesme za neke druge duete i pevače.

- Toma i ja smo godinama svirali frulice, bili članovi kuturno-umetničkih društava "Đoka Pavlović" i "Gradimir". Mi smo od detinjstva sviruckali i pevušili neke pesmice, ne znajući da u stvari komponujemo, stvaramo melodije. Toma je voleo da piše stihove, a ja sam voleo da ispevavam te stihove. I tako je nastala prva naša snimljena pesma "Duni vetre s Bukulje planine" koju su pevale u duetu Živka Milošević i Jelena Aleksić.

- U Đoki Pavloviću upoznajemo Mileta Uroševića, vrsnog harmonikaša i šefa orkestra koji je početkom 60-ih napravio svetski hit sa "Maršom na Drinu". Mile nas je podržao i pomogao oko zaštite autorstva.

- Naše prve pesme snimali su dueti: Milošević-Aleksić, Blagojević-Lazarević, Radulović-Jovanović... Izađe ploča, krupnim slovima piše ime i prezime pevača i nazivi pesama, a sitnim slovima, često i inicijalima, piše naše ime i prezime. Pesma postane popularna, pevač takođe, a za nas niko ne zna. Predložio sam mom bratu Tomi da ozvaničimo duet i da snimamo to što smo komponovali.

Foto: Promo

Najviše pesama Braće Bajić snimio je duet Milošević-Aleksić: "Nad izvorom", "Rujna zora ne sviće", "Oj meseče, stan', polako", "Na livadi bele ruže", "Nisam više dete", "Večeras mi kapija zaškripala mala", "Biće tako kako cura kaže", "Kolubaro sestro Šumadije", "Duni vetre s Bukulje planine", "Prosilo me stotinu momaka". Ipak, najonarođenija pesma Braće Bajić svakako je "Nad izvorom vrba se nadnela", prava himna slobodne ljubavi.

- Ova pesma je podigla Silvanu Armenulić. Silvana je i pre "Vrbe" snimila destak ploča sa raznim autorima. Pevala je sevdalinke, izvornu muziku, grčke pesme. Sve joj je bog dao, falio joj je samo hit. To je prvi Silvanin narodnjački hit i naša najpoznatija autorska pesma.

Bajići su 1966. napisali i jednu od svojih najslušanijih pesama "Ja sam momče sa sela". Pesmu je prvi snimio Aleksandar Stefanović u duetu sa Ljubišom Krstićem i Kanarincem.

Krajem 60-ih, na vrhuncu popularnosti najizvornijeg i najsrpskijeg dueta, Andrijinu u Tominu pesmu "Došlo vreme i doći će" smimaju okoreli zabavnjaci, kvartet 4M (četiri muškarca) uz pratnju Zagrebačke filharmonije pod upravom Miljenka Prohaske.

Andrijinu i Tominu pesmu "Oj Dinaro hajdučka dolamo" rado pevaju i snimaju Krajišnici širom sveta, brojne grupe i ansambli na čuvenim krajiškim poselima.

Sve što su Bajići stvarali sto posto je izvorno i ćirilično, sa malom razlikom između pesama i kola. Skoro svako delo Braće Bajić može da se igra, naročito "Kolubarski vez", jedno od najigranijih kola u našem rodu.

- "Kolubarski vez", naše najpoznatije kolo, nastalo je spontano i neprimetno, uz posao i svirku. Mi nismo seli za klavir, uzeli papir i olvku, pa nešto napisali i komponovali. Uostalom, nismo tada ni znali note, prosto, kroz svirku nam izađe kolo i melodija. "Kolubarski vez" je naš ponos, kolo za svadbe, kulturno-umetnička društva, radio stanice, špice, najave, odjave. To je kolo od tri tona, kao povetarac.

(Goran Milošević)