Sentiš dvojčice stižu iz Mionice: Života Jovanović, spoj Ciganije i Šumadije, violine i harmonike

"Ja sam majko momak pravi, devojaka imam dosta,

Preporučujemo

kad sam s jednom drugu gledam, al' nijednoj srce ne dam.

Varalica ja sam, varalica biću,

ali jednu curu majko kunem ti se oženiću.

Kada jednoj pođem kradom, s prozora me druga zove,

do prozora njena svratim, poljubim je pa se vratim.

Sve me cure iz mog sela varalicom sada zovu,

varaću ih do jeseni pa ću onda da se ženim."

(Veroljub Jovanović)

- "Varalica" je moj prvi hit iz 1975. godine. Zavrtela se na svim narodnjačkim radio stanicama, dogurala do srebrnog tiraža. Doduše, i ja sam se potrudio da je ispratim, i pevanjem i "stajlingom" - priča Života Jovanović Zoki, okoreli dvojkaš i pevač unikat.

- Pošto je tema pesme momačko-švalerska, na omotu sam se slikao sa brkovima, tankim i dugačkim. Od brkova sam napravio i leptir mašnu ispod nosa. I kasnije sam nosio brkove, stavljao ih na omote svih mojih ploča, a onda sam ih obrijao kad je stigao moj unuk Nikola.

Ovaj vrhunski pevač zauzimao je značajno mesto u mojim radio emisijama. Priznajem, prijala mi najava: "Života Jovanović - Zoki!" Redak nadimak za jednog Životu.

- Rođen sam u Toliću kod Mionice, 14. marta 1952. Od 1970. živim u Mionici, baš kod spomenika vojvodi Živojinu Mišiću. Moj deda je ratovao za Srbiju, u rovu palio sveću za Svetog Nikolu, svirao violinu, imao svoj kvartet, svirao vašare i igranke, a ja sam sviruckao gitaru i bas gitaru. Propevao sam još u osnovnoj školi, a onda sam po preporuci nastavnika zapevao i u emisiji "Selo veselo" Radio Beograda.

- Kad sam počeo da snimam, predložiše mi kraće i popularnije ime. Rekoše mi da je Zoki popularnije ime od Živote. U ličnoj karti osta Života, a na pločama dodadoše i Zoki.

Života Jovanović Zoki - to je spoj Šumadije i Ciganije, harmonike i violine, emocije i muzikalnosti.

- Pevao sam vašare, naročito u Šapcu, Obrenovcu i Loznici. Nikad neću zaboraviti tu scenu: Mala Gospojina, Šabački vašar, nebesa se otvorila, blato do kolena, a Jovica Petković se u čizmama probija do šatre.

- I Zlata Petrović ima razloga da pamti vašare. Bila je mala i vatrena Cigančica kad je počela sa mnom i sa mojom ekipom. Povedosmo je na vašar u Loznici, primeti je Hasan Dudić i odvede sa sobom.

Diskografija Živote Jovanovića Zokija obuhvata pet singlova i jedan album, 16 pesama Veroljuba Jovanovića i Radoja Mitrovića Barajevca: "Kaži druže, kaži", "Ne dirajte nesrećnog čoveka", "Poslednji korak ljubavi naše", "Nevernice idi", "Varalica", "Zadnje milovanje", "Ti me čekaj, ja ću doći", "Takav ti je život draga", "Merak mi je", "Idi sada, idi", "Danas cveće cveta, a sutra uvene", "Ej da mi je ko što nije", "Mala moja", "Verenički dani", "Mi se danas rastajemo", "Želeo sam ženu prijatelja".

- "Poslednji korak ljubavi naše" je moja najtraženija pesma, moja lična karta. Snimio sam je 1978, baš kad se Barajevac oženio Brankom Stanarčić. Vežbali smo je, Barajevac je snimio pesmu sa Brankom, a meni dao kasetu da slušam Branku i da je naučim. Vežbao sam je tri dana, a četvrti dan odemo u studio i snimimo iz cuga,"na tri, četiri".

- Mnogo para sam uzeo na ovoj pesmi, i ja i moje kolege. Čuo sam da je pesmu presnimio i Šeki Turković. Ja se ne ljutim, to je moj drug, zajedno smo snimali kod Barajevca. Ako treba da se vadi sa mojom pesmom od pre pola veka, nek' se vadi!

Života Jovanović Zoki, ponosni potomak muzikalne loze mioničkih Roma, uživa u blagodetima porodične sreće, u kući punoj unučadi i praunučadi, svirača i pevača.

- Nagovaraju me prijatelji da sve te pesme sa mojih starih ploča presnimim sa mojom ekipom "Crni biseri". Da se razumemo: ja ih danas uživo pevam bolje nego pre pola veka na pločama, ali nema nikoga da odsvira na tom nivou kao Barajevac i Veroljub Jovanović. To su moji prvi i jedini kompozitori, bolji mi nisu ni trebali.

(Telegraf.rs/ Goran Miloševič)