Branka Stanarčić (1953-2017) i deset izvornih bisera: "Pesmama sam se čuvala od estradnog prljanja"

"Bulbul mi poje zora mi rudi, a moga dragog nema.

Preporučujemo

Da li boluje il' ašikuje, il' drugu dragu miluje.

Eno ga dragi u đul bašti, pod ružicom mi spije.

Da l' da ga budim il' da ga ljubim, il' pesmu da mu pojem."

(narodna - obrada Radoje Mitrović Barajevac)

Ovo je biser narodne muzike, pesma koja je pobedila vekove. Snimali je mnogi, pa i "ženski Šaban" Branka Stanarčić na Diskosovom albumu iz 1978.

- Moj kolega Mustafa Ezić je prvi koji je primetio da pevam kao Šaban. Sećam se, Šaban je u svojoj kući uvežbavao neke svoje prve kompozicije na stihove Miće Bajraktarevića i majora Novice Kostića, letačke zvezde. Mustafa je uvežbavao "Tamo kod najdaljih brda", a Šaban "Jedina žena bila si za me". Meni se dopala ova druga pesma, počnem da je pevam, a Šaban će ti meni: "Mala, pa ti stvarno pevaš kao i ja". Zakazao je studio, snimili smo pesmu "Jedini čovek bio si za me", koja je i danas moja lična karta - pričala je Branka Stanarčić u mikrofon Muzičke apoteke.

- Šaban je moj uzor, volela sam i Danicu Obrenić. Znam Šabana još iz dečačkih dana, i tad je bio genije. Skoro svi pevači tokom godina promene boju i visinu, a Šaban je uvek isti, najbolji. Komponovao mi je prve dve singlice, a trebalo je da snimimo i jednu duetsku. Kad smo probali u studiju, urednik PGP-a Mića Đorđević reče: "Nema šanse, ovo kao da pevaju dva muškarca iste boje glasa".

Branka Stanarčić je zavolela muziku na pravom mestu i od pravih znalaca. U Srednjoj ekonomskoj školi u Šapcu postaje član KUD-a "Abrašević" i čuvenog hora "66 devojaka".

- Imala sam izuzetnu podršku mojih profesora Vlade Krastavčevića, Miće Pantelića i Živojina Jevtića. Zahvaljujući njima, na "Raspevanoj jeseni" Radio Šapca upoznala sam Radoja Mitrovića Barajevca. Priznajem, odmah sam se zaljubila. Bio je "retka zverka", izuzetan dasa, iako je bio pijan kao čep na našem prvom susretu.

- Probao me na Zaimovoj pesmi "Konja vodim peške hodim". Onako pijan, samo je procedio kroz zube: "Mala, pa ti kidaš kao Šaban". Bila je to moja prva audicija kod budućeg supruga. Ubrzo smo se venčali, dobili sina, a od 1977. snimala sam samo sa Barajevcem. Otac mi nikad nije oprostio udaju za Barajevca, čoveka koji je bio godište moje majke. S druge strane, Barajevac se ponašao kao moj drugi otac.

Zaista, Barajevac je čuvao Branku od estradnog prljanja, zabranjivao nastupe u kafanama, na svadbama i vašarima. Barajevac je od Branke napravio radio pevača, pevača za trajne snimke.

Branka Stanarčić, Foto: Promo

- Ja sam možda otpevala samo jedan vašar, i to sa Vidom i Šabanom, nekoliko teferiča u Bosni i nekoliko koncerata. I pored desetina hitova i zlatnih ploča, ipak mi najdraži album sa starim narodnim biserima. Ja sam možda i prvi pevač koji je snimio album samo sa izvornim pesmama. Barajevac je imao jedinstven izraz, što kažu muzičari specifičnu "kabinu". Dovoljno je da pritisne harmoniku i da ga prepoznaš.

- Ja sam, s druge strane, bila pevač koji je voleo te široke i teške pesme. Nekako mi novokomponovane, koliko god bile vrhunske, nisu na tom nivou. I moje prezime Stanarčić ima svoj izvor, potiče iz Hercegovine. Otac mi je pričao o svojoj prababi koja je bila jedna od monahinja, a njihovo sestrinstvo se zvalo "stanarice". I kasnije, kad bi mi se neki muškarac udvarao, pozivala sam se na moje davne "stanarice".

Teško je naći pevača koji je na svom prvom albumu snimio ovakve narodne bisere: "Moj zumbule", "Sini, sini, sjaj meseče", "Bulbul mi poje", "Karanfil se na put sprema", "Moj behare", "Stade se cveće rosom kititi", "Devojka sokolu zulum učinila", "Pšeničice sitno seme", "Ej, kad sam sinoć pošla iz dućana", "Kišo tiho padaj".

- Barajevac je došao u studio sa Brankom da snima nekog drugog pevača. To snimanje je otkazano, a Barajevac kaže: "Ajde da mi iskoristimo Branku". Tu na licu mesta, u studiju u Košutnjaku, napravi izbor od desetak izvornih pesama, na brzinu proba sa Brankom, i od četiri popodne do osam uveče gotova cela ploča. Barajevac je bio veliki majstor koji je sa malim sastavom (dve harmonike, violina, gitara i frula) snimio pesme koje zvuče kao trajni snimci. Divim se i Brankinom pevanju i Barajevčevom izboru i sviranju izvornih pesama. Barajevac je bio neviđeno dobar čovek, veliki majstor i rasprodat stvaralac, a Branka pevačina za uživanje. Bio je to jedan od najboljih albuma koje sam snimio - kaže legendarni tonski snimatelj Aca Radojičić.

I pored šabanovskog glasa i vanvremenskih hitova, ostala je van domašaja medija i estrade. Jedva je nagovorih da dođe u moju radio emisiju pre desetak godina. Možda i najveći kompliment dade joj jedan slušalac: "Branka, kad slušam tvoje pesme, ja se sit isplačem".

(Goran Milošević)