Mića Urošević Vidinac i njegov orkestar: Spoj emocije i raznovrsnih motiva (PLEJLISTA)

"Tuđino, što me otuđi, da mi život bez rodbine ovde prolazi.

Preporučujemo

Srce moje sa mnom plače jer ja ovde nemam svoga,

sudbina je tako htela da ja odem iz svog doma.

Svake noći sanjam selo, svoju dragu, malog sina,

najsrećniji ja bih bio da sam kući i sa njima.

Da sam galeb da preletim preko mora, okeana,

da u zoru vidim dragu, rodno selo kako spava."

(Mića Urošević Vidinac - Rade Vučković)

- "Tuđino, što me otuđi" nastala je u Čikagu za vreme turneje sa mojim orkestrom. Svirali smo našim gastarbajterima i emigrantima. U jednom momentu ustaje jedan zemljak sa Zlatibora i veli: "Joj kad bih mog'o da dođem u Mačkate, da uzmem grumen zemlje iz moje avlije, pa nek odmah umrem.

- Pri povratku za Beograd, setio sam se ovog zemljaka i u avionu počeo da komponujem pesmu na temu tuđine - kaže Mića Urošević Vidinac.

- Pamtim scenu još iz mojih mladalačkih dana: žena se preudala, odvela i dete kod drugog muža u drugu kuću, a babe vele "otuđila dete". Svirajući u Herceg Novom, vidim Ivu Andrića kako kopa vinograd ispred svoje vikendice. Okuražim se, svratim kod Ive, iznesem dilemu u vezi moje pesme: što me zarobi ili što me otuđi. Veliki pisac sa oduševljenjem aminova izraz koji sam čuo od mojih baba, i tako nasta pesma "Tuđino, što me otuđi".

U narodnoj muzici ima desetine Uroševića, o Mićama i da ne pričam, ali samo jedan Vidinac.

- Umetničko ime Vidinac dobio sam po babi Vidi. Moji su iz Donje Trepče kod Čačka. Otac mi je svirao violinu, stričevi bas i harmoniku. Znali su ih kao oni Vidini, pa ih prozvaše Vidinci. Kasnije su ispevali pesmu "Vidin ja, Vidin ti, sva trojica Vidinci".

Mićinim venama žubori Morava i pesma umornih ratara i pastira. Mićini muzički vidici daleko su širi od dvojke i Šumadije.

- Rano sam počeo i ceo život učio od boljih od mene. Dosta sam učio od Makedonaca, savladao nepravilne ritmove, a po dolasku u Beograd se i notno opismenjavao kod privatnih profesora. Kratko sam učio i kod Mije Krnjevca, našeg tate, koji nam je svima dao parče 'leba. Bez Mije bi i dalje svirali trorednu harmoniku i neke polke.

Svojim aranžmanima i svirkama vinuo je u orbitu: Radeta Vučkovića, Marinka Rokvića, Milana Babića, Srećka Jovovića, Raku Nikolića, ponajviše Savetu Jovanović, svoju suprugu.

- Sedeći u Šumatovcu i tražeći pevača za moju ekipu, saznadoh za Radeta Vučkovića, koji je tada po Beogradu počeo da pevuši šlagere, kancone i Arsenove hitove, a svirao gitaru i orgulje. Bio lep, naočit i načitan dečko, upoznasmo se, i odmah ga povedoh na prvu svirku u Aranđelovac. Usledile su i naše zlatne ploče i večiti hitovi "Tako je plakala Isidora", "Viki, Viki, Violeta", "Nikog namam osim stare violine", "Srećne godine".

- Samo za Savetu Jovanović komponovao sam ili odsvirao stotinak pesama: "Hej mladosti ne žuri se", "Dođi brate da dočekaš svate", "Nasmeši se majci sine", "Udajem se, ne traži me više", "Dođi u moju luku", "Sedam dana ljubila se nisam"...

Printskrin: Youtube/ Diskos Official

- Naročito se ponosim albumom sa izvornim pesmama koje zvuče kao trajni radio snimci: "Odakle si sele", "Na livadi čuva Mara", "Opadaj lišće", "Što grad Smederevo", "Tekla reka Lepenica"... Saveta je fenomenalno pevala grčke i španske pesme. Sećam se scene kad su Španci u jednom restoranu klekli pred Savetu, u neverici da tako dobro peva na španskom.

- Marinka Rokvića sam otkrio za vreme koncerta u Petrovcu. Nestalo struje, pa smo čekali dvadesetak sati. Onako u mraku, prilazi mi jedan lep mladić, predstavi se i kaže da bi voleo da ga probamo. Pružih mu šansu, a ubrzo mu snimih prvenac sa pesmom "Kažite mi dobri ljudi".

Mića Urošević Vidinac je svestrani muzičar: harmonikaš, kompozitor, menadžer i šef orkestra koji je pratio i narodnjake i zabavnjake.

- Godinama sam sarađivao sa Beogradskom estradom i čuvenim direktorom Muminom. U mojoj ekipi su bili Saveta Jovanović, Dobrivoje Topalović, Zoran Kalezić, Miroslav Ilić, Braća Bajić, Burduš. Bilo je to vreme kada su potkazivači bili u modi, Šaban Šaulić bio na vrhuncu, a nama slabo išao posao.

- Dobrivoje Topalović, glavni humorista u ekipi, primeti: nas šestoro pevamo za šezdeset ljudi, više ima na autobuskoj stanici u Žarkovu. Hajde da odemo u policiju i prijavimo Šabana da je psovao majku Titu. Naravno, bila je to samo šala, a bogami bilo je i pravih podmetanja.

Već 40 godina živi u Australiji, ponosan na pokojnu suprugu Savetu i muzikalne naslednike.

- U Australiji se običaji bolje čuvaju nego u Srbiji, naročito u crkvenim portama. Moj sin je ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao najbrži bubnjar na svetu. Možda sam i ja za Ginisa: lako prepešačim od Čačka do Beograda.

(Goran Milošević)