Azemina Grbić emotivnija varijanta Nade Mamule: Sevdalinka je svaka pesma koja zatreperi dušu

"Gledala sam kolo na sred Sarajeva, igra kolo mog jarana nema,

Preporučujemo

sve se tanka srma s zlatom izmešala, srma momci, a zlato devojke.

Niz kaldrmu klepeću nanule, na fiskije pronose testije,

a niz tame šapću usne same, moj jarane što ne mariš za me.

Mislila je srma da se pozlaćuje, svakojaka nije htela zlata,

a ja bih te srmo na grudi stavila, i sa tobom svijetom ponosila.

Razišlo se kolo nasred Sarajeva, ja sam sama mog jarana nema,

dođi željo pusta, ljubav me opija, pozanću te kad škripne kapija."

(Predrag Vuković Vukas)

"Niz kaldrmu klepeću nanule" napisao je i komponovao Predrag Vuković Vukas, a 1974. godine snimila Azemina Grbić uz ansambl Bokija Miloševića. Pesma nije hit, a ušla je u antologiju sevdaha. Jednu od najlepših pesama o Sarajevu napisao je jedan Čačanin - Predrag Vuković Vukas.

- Ova pesma je po svemu sevdalinka: i tekstom, i mojim pevanjem, i melodijom, i slikama koje stvara u slušaocu. Uvrštena je u baštinu sevdaha, primljena na Radio Sarajevo kao jedna od najlepših novokomponovanih sevdalinki. Pesmu je pohvalio i Duško Radović rekavši da je književno remek-delo - kaže Azemina Grbić, diva sevdaha.

- Kad sam dobila melodiju i tekst od Vukasa, ni ja nisam znala šta su fiskije. Uzeh leksikon i pronađoh da su to izvori. To je ljubavna pesma o usamljenoj devojci koja gleda kolo dok se drugi vesele, a u sebi tuguje očekujući svoju ljubav.

Azemina Mina Grbić je rođena Bosanka, a više od pola veka i ponosna Beograđanka.

- Rođna sam u Derventi, prestonici šargije. Otac mi je bio ugostitelj, tako da su moje prve igračke bile šoljice, džezvice, flašice, čokanji. Ubrzo sam i sama ušla u kafane i hotele.

- Moj ukus je formirao radio, naročito Radio Sarajevo. Kad idu emisije narodne muzike, skupe se komšije iz moje mahale i slušaju Zaima, Safeta .Tako sam i ja iz te meni čudne kutije zvane radio zavolela Nadu Mamulu. Pevala sam po kući, u avliji, bašti, al' me bilo sramota da zapevam pred ocem. Znalo se, čim zaškripi kapija, ja zaćutim.

Pevala je Azemina na sokacima i teferičima, plašila se oca, a dopadala ašik momcima. Posle propalog braka sa jednim harmonikašem, dolazi u Vrnjačku Banju da peva po tamošnjim kafanama.

- Skidala sam sve što je tada bilo popularno. Pevala sam sve od Nade Mamule, koju sam imitirala još kao klinka. Pevala sam i muške pesme, pa i one najteže, Safetove.

- Pevajući u Vrnjačkoj Banji, upoznadoh i Bucu Jovanovića, kompozitorskog maga i lovca na talente. Probao me na Zaimovim pesmama, pružio ruku i pozvao u Beograd da snimimo ploču. 1970. godine pojavio se moj diskografski prvenac sa vodećom pesmom "Ne kaži mi zbogom ni danas ni sutra".

Narodna muzika je početkom 70-ih dobila glas za opuštanje i uživanje, blažu i emotivniju varijantu Nade Mamule.

- Moj otac je bio kafanski čovek, vrhunski ugostitelj. Dolaskom u Beograd počela sam da pevam u "Skadarliji" kao zamena za Divnu Kostić. Kažu da sam prodrmala uobičajeni repertoar u čuvejoj kafani, počela sam i dobro da zarađujem.

Foto: Promo

- Iskreno, meni bilo važno samo da pevam, a videla sam čim uzmem mikrofon - eto para. Počele sam i ploče da štancujem - petnaestak godina, svake godine makar po jednu, bilo je tu i zlatnih i srebrnih.

Azemina je istinski pevački gigant. Tokom poluvekovne karijere radila je sa najvećim majstorima: Bucom Jovanovićem, Novicom Negovanovićem, Jovicom Petkovićem, Draganom Aleksandrićem, Docom Ivankovićem, Ilijom Spasojevićem, Radojem Mitrovićem Barajevcem, Ljubišom Pavkovićem, Mirkom Kodićem, Zdravkom Đuranovićem, Mićom Stojanovićem.

- Azemina je moja sestra po pesmi. Svojim pevanjem produžila je vek mojim pesmama "U ranama srce moje" i "Devojačka tuga". Azeminu sam upoznao mnogo rano, još u njenoj Derventi. Bilo je to doba muzike i romantike, kada je moj menadžer nosio ulaznice od kuće do kuće.

- Azemina je dolazila da me sluša sa svojim ukućanima. Kasnije sam u Domu armije u Tuzli upoznao jednog simpatičnog harmonikaša, koji mi onako stidljivo reče: "Ja sam Riki, bivši muž Azemine Grbć. Da li viđaš Azeminu?" - pričao je gospodin Mića Stojanović, proslavljeni pesnik i kompozitor.

Uporedo sa modernim sentišima snimala je i nove i stare sevdalinke: "Ne kaži mi zbogom ni danas ni sutra", "Tužna priča", "Volim te i ako ne smem", "Nek te kletve moje stignu", "Varo si me dugo, varo", "Veruj mojoj ljubavi", "Želela bih ćerku ili sina", "Što se gubi ono što se ljubi", "Nije svaka žena ista", "Žao mi je", "Tugo, tugo", "Niz kaldrmu klepeću nanule", "Kada moja mladost prođe", "Neka moja duša vene", "Sanjala sam noćas oči tvoje", "Mene moja zaklinjala majka", "Vihor ružu niz polje teraše", "Kraj tanana šadrvana", "Nigde zore ni bijela dana", "Sini jarko sa istoka sunce", "Kolo igra kod komšije"...

- Mi Bosanci smo ponosni na naše sevdalinke. Živeći u Srbiji više od pola veka, mogu da kažem da je sevdalinka i "Stani, stani Ibar vodo", i "Da znaeš mori mome", i "Mito bekrijo", i "Prolazi jesen, na pragu je zima".

- Sevdalinka je svaka pesma koja ima širinu, koja zatreperi dušu, što stvara sliku i zatvorenim očima. Ne može pesma od jedne sklepane rime koja se ponovi petnaest puta da razgali dušu.

Kada je pre 30 godina prvi put gostovala u mojoj radio emisiji, nekoliko slušalaca mi zahvali na sličan način: "Hvala što ste nam iz Bosne doveli ovakvu pevačicu". I narodnjačke zvezde od ugleda i karijere behu zatečene saznanjem da Azemina više od pola veka živi u centru Beograda.

- Verujm u Boga i u promisao. Svakom sudbina odredi kojim će putem, a ako na tom putu ne iskoristi šanse, onda skreće. Mogu da kažem da sam iskoristila Božje darove i da će i posle mene biti ostati pesme po kojima će me pamtiti.

- Prisustvujemo sveopštoj vulgarizaciji pesama i razgolićavanju estrade. Mlade koleginice posle nastupa ne pitaju kako sam pevala, nego kako sam izgledala. Ja kad pevam ne dajem publici mikrofon, niti publika igra uz moje pesme. Ja sam najsrećnija kad me slušaju zatvorenih očiju.

(Goran Milošević)