Novica Negovanović o vaskrslim pesmama, genetici i naslednicima: Sa pesmom ću ja živeti (PLEJLISTA)

"Kad umoran budem pao, ja sudbinu neću kleti,

Preporučujemo

sa pesmom sam drugovao, sa pesmom sam tugovao,

sa pesmom ću i umreti. Nakuco se čaša, nepevo pesama,

napio se nektar vina sa rajskih usana.

Najlepše sam ruže brao, lov lovio čarnom gorom,

lepotice milovao, pesmom tugu razbijao, vraćao se kući zorom.

Gde sam našo strasti, tu im nisam prašto,

pa sad kad mi duša gori barem znadem zašto.

Nagrejo se sunca žarka, nagledao svih lepota,

naljubio devojaka kao vila iz oblaka, šta bih više od života.

Vreme nosi dane, krši boru grane,

slomila se orlu krila, jedna mladost bila."

(Nedeljko Bilikić - Jovan Jovanović Zmaj/Safet Kafedžić)

Ovakvu pesmu može da napiše samo veliki pesnik, u stvari, tri velika pesnika. Prvi stih je delo jednog persijskog pesnika, središnji deo pesme napisao je Jova Zmaj (koji nije potpisan ni na jednom izdanju!), a završetak pesme napisao je Safet Kafedžić, najveći pesnik bosanskog sevdaha. 1978. godine pesmu je prvi snimio Nedeljko Bilkić, kao petu na A strani Jugotonovog albuma pod naslovom "Sa pjesmom ću i umrijeti".

1986. godine pesmu je presnimio Novica Negovanović i naslovio "Kad umoran budem pao". Petnaest godina je ćutala, a vaskrse početkom 21. veka, tek po Noletovom povratku iz Amerike

- To je kompozicija Nedeljka Bilkića koju je meni onako bratski ustupio, možda i ne sluteći da će tako dobro da prođe. Nedeljko je pesmu snimio osam godina pre mene, al' se nije čula. Meni je, zbilja, legla, a primećujem da je i moje kolege sve više doživljavaju kao svoju. Jedino mi se ne sviđa naslov - kaže maestro Novica Negovanović.

- Nisam očekivao da će toliko da oživi, da praktično pobedi sve moje hitove iz dvadesetog veka. Ta pesma mi daje prostora da je uvek donesem drugačije, sa nekim novim ukrasom i izmenom u tekstu. Umesto "sa pesmom ću i umreti", ja obično pevam "sa pesmom ću ja živeti". Iako su drugačije emocije u svakom nastupu, poruka pesme je vanvremenska.

Još jedna pesma Safeta Kafedžića doživljava pravo vaskrsnuće u 21. veku - višestruko snimama "Bolje da se sreli nismo".

- Safet je uz Ruždiju Krupu pesnik po mom ukusu. Safet je pisao tako da je na njegove tekstove lako praviti muziku. Ta sinteza između teksta i muzike, bila je neponovljiva. Žao mi je što ga nikad nisam upoznao, a videh ga jednom ispred "Moskve", onako visok, stasit, naočit, pravi gospodin.

- "Bolje da se sreli nismo" prvo je snimio moj starji kolega Spasoje Dukić, ja sam je snimio početkom osamdesetih, a pravu ekspanziju doživljava zadnjih godina. I Lepa Lukić je snimila tu pesmu, i ja je sve više pevam kao svoju pokajničku po povratku iz Amerike. Doduše, sve češće je pevam sa izmenjenim tekstom: "Kamo naše puste sreće da okean prešli nismo".

Noletove pesme žive i vaskrsavaju, žive neku novu mladost, sa nekim novim klincima koji ne znaju šta je to sporedna pesma na LP-iju, B4 ili A5.

- Pričaju mi kolege zgodu u jednoj beogradskoj kafanici. Gost poručuje od pevačice moju pesmu "Ako ti potražim, hoćeš li da daš". Pevačica mu je umesto pesme uzvratila šamar, ne shvatajući suštinu pesme.

- Neke pesme sam otpevao u studiju i nisam ih pevao trideset i četrdeset godina, a sad mi se traže bukvalno kao nove. Početkom 80-ih snimio sam "Kome šumiš oj Moravo" i "Harmoniko moja stara" na koktel albumu Miće Stojanovića.

- Tu na licu mesta, u studiju u "Košutnjaku", naučio sam obe i snimio. "Kome šumiš oj Moravo" već se smatra izvornom narodnom pesmom, a "Harmoniko moja stara" sve više postaje himna svih harmonikaša, naročito aktuelna u doba korone.

Printskrin: Youtube/ Novica Negovanović - Topic

Umetnička karijera Novice Negovanovića počela je pre 55 godina, dvostrukim trijumfom na takmičenju za Prvu harmoniku Jugoslavije u Sokobanji.

- Ja još uvek doživljavam odjeke moje dvostruke pobede u Sokobanji 1966: za Prvu harmoniku Jugoslavije i za najbolji duet sa Draganom Matićem Žilićem. Sećam se, moj uvaženi kolega Miša Mijatović je opisivao nekim našim zemljacima iz Čikaga tu atmosferu posle moje pobede. Kaže, kad Novica prošeta Kraljevom, kao da je Tito prošao kroz naš grad. A ovi "naši" iz Čikaga kažu - ih, sa jakim si čovekom našao da ga uporediš.

Novica Negovanović s ponosom gleda na svoj minuli rad, sa naročitim optimizmom gleda i u budućnost svoje muzičke loze.

- Kad je narodna muzika u pitanju, izgleda da nisam mogao da omanem. I stric i otac su bili muzičari, moj brat Predrag je izrastao u jednog od najplodnijh kompozitora. I moja deca nastavljaju muzičkim stazama, radimo na tome da budu bolji od tate, Negovanovići izbacuju i neke klasičare.

Angažuje se Nole i kad je u pitanju nacionalni interes očuvanja našeg muzičkog narodnog blaga, doduše, nekako iz prikrajka, bez pompe i samoreklamerstva.

- Ako već druge stvari uvozimo, zašto pesmu da uvozimo!? Koristimo strane arije uz domaći tekst i plasiramo kao moderni folk. Naš prebogati folklor je naš nacionalni brend. Ljudsku dušu ne može da zameni nikakav kompjuter. Moja generacija je snimala pomoću štapa i kanapa, sve uživo i ekspresno: prvi put proba, drugi put snimak, a treći put idemo u miks.

- Koliko vidim, to se sluša i posle toliko decenija. Skoro svaka moja singlica prodata je u zlatnom tiražu, bez ikakve pompezne reklame i glamuroznih spotova. Tek posle petnaest godina u diskografiji snimio sam spot za pesmu "Ja brzo živim". Najveća mi je reklama kad moje kolege, svirači i pevači, prihvate moju pesmu i plasiraju u narod na svojim nastupima.

(Telegraf.rs)