Nedeljko Kostić, 40 godina u diskografiji: Od Bucinog srcelomca do šoumena i kralja veselja

"Dve sestre i dve majke nisu kolo zaigrale,

Preporučujemo

na svadbi našoj draga nisu pesme otpevale.

Zašto je tako moralo da bude, kad smo se u vernost zakleli,

zašto si drugom otišla kad znaš, kad znaš, da smo se voleli.

Zalud su sestre naše za svadbu gajile cveće,

da kite naše svate, ali svadba biti neće.

Dva naša doma behu prijatelji od davnina,

i sad me tvoja majka voli kao svoga sina."

(Buca Jovanović)

Ovo je tek jedan u nizu legendarnih Bucinih sentiša i diskografski prvenac Nedeljka Kostića iz 1981. "Zašto je tako moralo da bude" je još jedan Bucin korak ispred svih ostalih, tužna ljubavna priča u ritmu marša.

- Prijavio sam se na takmičenje za Prvi glas Vojvodine. Tad sam bio, što kaže jedna stara pesma, "dečko bez brčića i imao dosta devojčića". Imao sam i svoj orkestar, već sa petnaest godina pevao po kafanama u Futogu, Begeču, Novom Sadu.

- Majka mi lepo pevala, tata je svirao prim, braća i ujaci pevaju i sviraju. Ja sam ušao u kafanu sa velikim predznanjem, počelo se pričati o jednom malom, žutom, koji peva i svira sve živo. Falila mi je još samo javna potvrda da nešto vredim - priča Nedeljko Neđo Kostić.

- Pre nastupa sam probao pesmu "Kako si majko, kako si oče". Buca Jovanović, legendarni kompozitor i predsednik stručnog žirija, bio je zatečen da pesmu pevam iz originalne intonacije. Posle pobede u finalu, Buca mi je dao broj telefona i ponudio snimanje ploče - priča Nedeljko Neđo Kostić.

Za razliku od stotina drugih koji su sa Bucom imali i neprijatnih iskustava, Neđo je prošao mnogo dobro.

- Ja sam u životu i na sceni veliki zvrk, ali pred Bucom mi se tresla kolena i gubio glas. Kad sam prvi put došao u Bucinu kuću, proverio me na harmonici, rekao sam mu da preferiram Šabana i Milančeta. Veliki majstor je to shvatio i rekao: "Dođi za tri dana, dobićeš dve pesme za singlicu, da Šabana i Milančeta spojimo u jedno".

Prvu singl ploču sa pesmama Buce Jovanovića snima 1981. godine u studiju "Košutnjak" sa najvećim tonskim snimateljem Acom Radojičićem.

- Imao sam retku sreću da utrčim u studio baš kada je Zoran Kalezić završio snimanje "Pivljanke" i celog albuma sa Bucom. Tada su diskografske kuće dobijale strogo podeljene termine za snimanje pa, ako ne iskoristiš vreme, to se vraća diskografskoj kući.

Foto: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS, Promo

- Ja sam u stvari dobio Kalezićev termin i, ono najvažnije, iskoristio sam Bucin orkestar sa trideset živih instrumenata. Buca mi je rekao: "Gledaj kako ćeš, il' ćeš otpevati kako treba, il' ćeš dobiti batine".

Kad je Neđo ulazio u dskografiju, Buca je bio na vrhuncu stvaralačke moći, sa tim vanvremenskim aranžmanima i orkestrom koji zvuči kao filharmonija. Bile su to godine kada su pevači bili spremni da daju sva blaga ovog sveta i za jednu pesmu sa Bucom.

- Zamislie taj orkestar, te gudače, štrajh violine, pet terci, pet kvinti. Uz sve to Buca mi je pokazao kako se peva, kako se pravilno akcentuje, kako se diše.

Snimio je Neđo dve ploče sa Bucom, jednu singlicu i jedan album, deset ubitačnih sentiša sa snagom evergrina: "Zašto je tako moralo da bude", "Piši mi sejo", "Ruzmarine moj zeleni", "Žena sa očima plavim", "Tuguj sa mnom sumorna jeseni", "Neću više da te ljubim", "Nesuđenica", "Hvala ti", "Noćas si tuđa", "Vrati se".

- Buca me uvukao u diskografiju, pokušavao je da me uvuče i u neke svoje poroke i strasti. Kad sam snimao album sa Bucom, bukvalno sam probudio mog majstora posle burne i nespavane noći. Zamolio me da skuvam kafu za njega i ekipu.

- Onako bunovan pokaza mi gde je džezva, kafa, gde stoji šećer. Skuvam rutinski, počeše da pijckaju, a u isto vreme i da pljuckaju. Ispostavilo se da sam kafu posolio. Nisam prihvatio ni kocku, ni piće, ni šah, jedino me navukao na žene.

Snimao je Neđo i albume sa srpskim patriotskim pesmama ("Sebi ruke Klintone", "Nije lako Srbin biti"), albume za "Panonija koncert" sa svojim autorskim pesma ("Otvori se zemljo", "Šećeru moj", "Šta ću ja bez tebe", "Zima dođe", "Konobaru vina daj", "Za ovim smo stolom pili ja i ti"). Zadnjih dvadesetak godina Neđo je zaštitno lice televizije "Duga Plus" i produkcije "Melodija Records".

- Kao narodni pevač delio sam sudbinu mog naroda i mojih Krajišnika. Zbog toga su me zabranjivali na najvećim radio i tv stanicama, proglašavali nacionalistom. Pa, valjda su i Solunci bili neki nacionalisti, i kad smo najviše krvarili pevali smo i snimali rodoljubive pesme.

- I Safet Isović je za vreme raspada Juge snimao rodoljubive pesme za njegov narod u Bosni. Kao narodni pevač učinio sam mnogo da Srbi iz Vojvodine i Krajišnici imaju gde da čuju svoju pesmu.

(Goran Milošević)