Svetlana Arsić, diva vlaške pesme: Grehota je siliti talenat (PLEJLISTA)

"Šimšir drvo širi hlad, pod šimširom momak mlad pored mene sedi,

Preporučujemo

opet šimšir širi hlad, udvara se momak mlad, al' ništa ne vredi.

Šimširi se šimširaju, curice se ne diraju,

a ja gledam pa sve biram koga ću da diram.

Poljem piri vetar blag, miluje me momak vrag po licu po kosi,

opet piri vetar blag, poljubi me momak vrag, đavo da ga nosi.

Brza voda menja tok, meni momče dade rok, oće da me viđa,

opet voda menja tok, uzalud mi daje rok, drugi mi se sviđa."

(Dragan Aleksandrić - Radmila Babić)

Ovu slatku i intrigantnu dvojčicu, pravu narodnjačku poskočicu, snimila je 1985. godine Svetlana Ceca Arsić na samom početku svoje diskografske karijere.

- Tu pesmu je svojom harmonikom zašećerio Moma Jovanović, u to vreme prva harmonika Jugoslavije. Aleksandrić mi je komponovao pesmu, ali uoči snimanja otišao poslom "preko grane".

- Srećom, utrčao je Moma kao suvi talenat, neiskorišćen u diskografiji. Odsvirao je tako fanatično, baš onako trkački, gotovo neuhvatljivo za sve harmonikaše koji su me pratili na živim nastupima - kaže Svetlana Ceca Arsić, diva vlaške muzike.

- Ja sam u diskografiji tipovala na sentiše, a "Šimširi" mi dadoše ime i prezime, barem kad su srpske pesme u pitanju.

Skoro punih 40 godina Svetlana Arsić peva i snima pesme uporedo i na vlaškom i na srpskom jeziku.

- Deklarišem se kao Srpkinja vlaškog porekla. Živim u Srbiji, poreklo mi je vlaško, moj maternji jezik je vlaški. Rođena sam u Ševici kod Kučeva, prve reči i prve pesme naučila sam na vlaškom, a ubrzo i na srpskom, tako da to dvojsto ne odvajam. Godinama sam bila glavni pevač u osnovnoj i srednjoj školi.

- Sećam se i mog prvog javnog nastupa na svečanosti povodom dana škole. Program uvežban, generalna proba, a ja, onako sva stidljiva, dižem ruku i kažem učiteljici: "Ja moram da otpevam ovu pesmu, jer bolje pevam od ove devojčice".

- Svi u čudu, treba napraviti premetačinu u programu, ja izađem i otpevam pesmu, svi zanemeše, a devojčica koju sam zamenila bila učiteljicina ćerka. I dok je moja drugarica plakala, ja sam pevala, zaradila prve aplauze i pobedila tremu.

Teško je naći pevačicu koja sa toliko ljubavi i dostojanstva reprezentuje vlašku muziku, kako interpretativno tako i scenski.

- Od mojih baba i prababa nasledila sam i narodnu nošnju koja prati moje nastupe. Smatram da muziku Homolja treba da proprati adekvatna garderoba. Moja prababa Flora (Cveta) po kući je nosila vlašku narodnu nošnju (košulja, fermen, tkana haljina, kecelja), sa silnim ukrasima i vezovima.

- Prosto, Vlajne u tome uživaju: što je više šarenila i dukata, sve je bolje. Grozim se kad vidim koleginice koje vlašku pesmu pevaju u balskoj haljini ili farmerkama.

Vrhunac Svetlaninog vlaškog ciklusa je pesma "Ma fakut muma frumuasa" (Rodila me majka lepu). Cecina interpretacija ušla je i u RTS-ov serijal "60 najlepših pesama".

- To je moja intetpretativna lična karta u vlaškoj muzici. Pesma se peva decenijama pre mene, a snimaju je i posle mene. Inače, temelje vlaške muzike postavio je legendarni trubač Miroslav Matušić, apsolutni sluhista i solista Radio Beograda, a njegov sin Velizar je odsvirao većinu foršpila u mojim snimcima. To su ljudi koji su sve čuli, bez nota ispred sebe, sa notama u sebi.

Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

Umesto naslovnih strana u novinama, glamuroznih tv emisija, Svetlana se opredelila za služenje čistoj umetnosti i posvetila svojim muzičkim korenima. Svetlana je godinama direktor Festivala izvorne vlaške muzike u Boru.

- Ima tu i pevača veterana i najmlađih pevača, ima tu i pesama koje ja prvi put čujem, ali to je moj teren. Vlaška muzika je deo mog bića, deo mog života. To ne može da oseti neko ko nije iz tog podneblja. Sve ostalo može da se nauči, al' ne može da se oseti i da se donese.

Snimala je Svetlana pesme i sa šumadijskim, sevdaljskim, mediteranskim prizvukom. Većinu Cecinih pesama na srpskom jeziku komponovao je maestro Dragan Aleksandrić: "Navikla sam da bolujem", "Potraži me na jastuku", "Šimširi se šimširaju", "Svi smo ljudi lutalice", "Jovo, Jovo, Jovane", "More, more"...

- Snimila sam 1984. na mom prvom albumu i matricu pesme "Potražiću oči nešto zelenije". Ubrzo je usledio šok: na jednom koncertu u Domu sindikata Marinko Rokvić peva tu pesmu. Bila sam zatečena, upitah Marinka otkud mu pesma koju sam ja već snimila, a on ne zna o čemu pričam.

- Sigurna sam da bi ta pesma više značila meni kao početniku nego Marinku, čini mi se da je i pisana kao ženska ispovest. Nikad nisam pitala Aleksandrića zašto je to uradio, on je za mene genije u ovoj muzici. Nastavili smo saradnju, iako mu nisam oprostila.

- Ja lično volim i meditaranske pesme. Snimila sam pesmu "More, more", baš u festivalskom duhu, uz sjajan aranžman Milana Marka. Kad sam čula matricu, naježila sam se. Na snimanju se, međutim, pokazalo da je tekst bio mršav u odnosu na ovako široku pesmu.

- Obratila sam ze za pomoć mom deveru Tiki Arsiću, verujući da kao vrhunski glumac ima osećaj za priču koja nedostaje ovakvoj melodiji. Pokojni Tika je uzeo matricu i dopisao predivan tekst.

I pored višedecenijske diskografske karijere, nekoliko snimljenih albuma za vodeće produkcije, vrhunskih interpretacija vlaških pesama, izbegava medije i trku za popularnost.

- Grehota je siliti talenat. Ja sam u biti osoba koja se ne takmiči za popularnost po svaku cenu, niti sam nametnula obavezu da uspem pošto-poto. Naravno, svesna sam svog talenta koji je izašao tamo gde treba i pokazao se pred kim treba. To je moje viđenje stvari, verovatno pogrešno u ovom svetu laktaroša i otimača.

- Ako imaš brak, ne valja, ako imaš decu i porodicu, opet ne valja. Ako se fino ponašaš i ne praviš skandale, nisi u trendu, to nije popularno. Ja sam sve ove godine radila u firmi, sačuvala brak, imam sina koji je dogurao do vaterpolo reprezentativca, unučad. Ne mora baš svaka pevačica da bude "in" i slobodna. Kad je slobodna, onda je u stvari svačija.

(Goran Milošević)