Aca Danilović, prvi pevač "Jedne suze na tvom licu": Kad je pesma dobra, prolazi i bez refrena

"Jedna suza na tvom licu opekla me one noći,

Preporučujemo

kad sam tebi reko mila da ti više neću doći.

Tu sam suzu izbrisao, al' me i sad prošlost peče,

i seća me na tu ljubav, na to naše zadnje veče.

Sede vlasi već cvetaju, strasti su mi davno mirne,

za tu suzu ja te molim draga moja ne kuni me."

(Milan Matijašević Šarbanac)

"Jedna suza na tvom licu" je jedna od najslušanijih, najskupljih i najsnimanijih narodnih pesama svih vremena. Snimali su je i najveće zvezde i lokalni pevači, i muškarci i žene (Šemsa Suljaković, Sneža Đurišić, Žika Marinković Šumac, Milijan Stojković). Ipak, pesmu je 1968. godine prvi snimio i u narod zakucao Aleksandar Danilović uz ansambl Radoja Mitrovića Barajevca. To je prva i najkraća verzija ove legendarne pesme, traje samo dva minuta, bez refrena.

- Ja sam pre ovog singla već imao desetak snimljenih ploča. Snimio sam je onako rutinski, kao i sve druge, otpevao radijski, kao i sve druge. Snimio sam je i bez pamtljivog refrena, kao i sve druge, ali, eto, narod me najviše pamti baš po ovoj pesmi - priča za Muzičku apoteku gospodin Aleksandar Aca Danilović.

- "Jedna suza na tvom licu" nastala je kao rezultat desetogodišnje intenzivne saradnje sa Radojem Barajevcem i Milanom Šarbancem. Svirali su hiljade svadbi na kojima sam ja pevao, svirali su mi i na ovoj ploči. Barajevac je, posle nekoliko godina sviranja druge harmonike u ansamblu Buce Jovanovića, prvi put svirao sa svojim ansamblom baš na mojoj ploči. I Novica Urošević se prvi put pojavio kao kompozitor na mojoj ploči iz 1968.

Aleksandar Danilović rođen je pre 80 godina u selu Mirijevo kod Beograda, nedaleko od Crkve svetog Ilije, centra svih muzičkih i duhovnih zbivanja.

Aca Danilović, Printskrin: Youtube/PESMA KAO LEK – TV DUGA PLUS

- Baš tako, u vreme kad sam ja rođen, Mirijevo je bilo selo kod Beograda. Moji preci su starosedeoci Mirijeva. Danilovići su stari Mirijevci još od jednog pretka koji se doselio iz Rusije pre trista godina, pa su od Danilova nastali moji Danilovići.

- Odrastao sam pored Crkve Svetog Ilije u Mirijevu, jedne od najstarijh u Srbiji. Prisustvovao sam svim mogućim narodnim veseljima i svetkovinama, litijama za Spasovdan i Ilindan. Svake nedelje u dvorištu crkve svirala su dva harmonikaša, a oko njih je igralo kolo. Momci vode kolo, devojke gledaju sa strane, pa ako se kolovođi neka svidi, on joj mahne rukom da igra do njega.

A onda je stigao i prvi detektor za slušanje radija. Čekao sam na red da mi ukućani ustupe slušalice da bih slušao emisije narodne muzike na radiju. U to vreme nije bilo traka, sve emsije su išle uživo, i pevači su na radiju pevali uživo.

Diskografski prvenac snima 1963. godine sa pesmama "Primiče se svadbe dan" i "Pesma Kragujevcu" svog komšije i zemljaka Dragana Šunderića, nastavnika književnosti i kompozitora iz Mirijeva.

- Prve dve pesme na mojoj prvoj ploči snimio sam u vojsci. Vojnički klub je imao "Grundingov" magnetofon, pa sam imao prilike i da ih usnimim i da ih slušam sa razglasa. Imao sam i čast da pevam u Domu JNA u Banjaluci na dočeku nove godine zajedno sa specijalnim gostima Safetom, Zaimom, Cunetom. Odmah po skidanju uniforme otišli smo u studio Radio Niša, snimili pesme i objavili za Jugoton. Čim se pojaviše moji prvi snimci, počeše da me porede sa Zaimom Imamovićem.

U vreme Acinih diskografskih početaka, 60-ih godina prošlog veka, samo radio pevači mogli su da snimaju ploče.

- Imao sam sreću da još u vojsci upoznam tu malobrojnu pevačku elitu. Prvi put sam ušao u čuvenu "Peticu" samo zato da bih upoznao svog idola Zaima Imamovića. I Baš u tim trenucima Nedeljko Bilkić je snimao čuvenu pesmu "Bez ljubavi sve je pusto". Ne samo da sam upoznao Zaima, nego je moje prisustvo bilo iskorišćeno da uđem u studio i pevam u refrenu. Sve je tada bilo mnogo iskrenije i spontanije, naravno ako imaš "ausvajs" radio pevača.

Zbilja, ostvario se Aca i kao radio pevač, i kao kafanski pevač, i kao vašarski i svadbarski pevač.

- Pamtim i vreme kada sam u Banatu pevao na tzv. socijalističkim slavama. Komunistički opštinari i makazari otvore neku školu, prugu, put, a onda se slavi bez božjeg blagoslova, popa i sveće, uz pečenje i narodnjake.

Diskografska karijera Ace Danilovića trajala je od 1963. do 1975. Sve što je snimio stalo je na dvadesetak singlova i trajnih snimaka za Radio Beograd. "Najbolji sam momak", "Odnesi pismo golube beli", "Jedna suza na tvom licu", "Imao sam curu malu sa očima plavim", "Uželeh se Šumadijo", "Kroz naš sokak", "Primiče se svadbe dan", "Pesma Kragujevcu", "Ti se ženiš verni druže", "Kad pogledam preko njiva", "Čaj goro lane moje", "Kol'ko ima Jano" "Tužno vetri gorom viju",...

I danas, na pragu devete decenije, peva Aca isto onako lako, radijski, bez trileranja. Specijalista je za beogradske kafanice i odabrano društvo koje zna da sluša i uživa u pesmi.

- Sačuvao sam glas, živeo sam disciplinovano. Ne pijem, ne pušim, a proveo sam vek u kafani. Naravno, sačuvao sam se i od bremena slave. Mnogo sam pevao, pa nisam ni stigao da gostujem na radiju i televiziji. Hvala Muzičkoj apoteci što me se setila. Žao mi je što se prava narodna muzika degradira i potiskuje, pa čak i na Radio Beogradu. Kad se na radiju pevalo uživo, bez magnetofona, više je bilo izvorne muzike nego danas u doba kompjutera.

(Goran Milošević)