Kola i aranžmani Siniše Matejića (1954 - 2016): Virtuoz Krnjevčeve škole (PLEJLISTA)

"Mislio sam noć i dan, aj, da se s tobom upoznam,

Preporučujemo

da srce i dušu, aman, tebi ja predam.

Mislio sam mislio, aj, i u srcu žudio,

dok tebe kraj sebe, aman, nisam vidio.

Skini prsten s prsta svog, aj, ja ću prsten s prsta mog,

nek svak zna da su dva, aman, srca spojena." (narodna - aranžman Siniša Matejić)

- Siniša Matejić je jedan od najvećih majstora, bio je moj lični harmonikaš i ekipe mojih pevača. Kako je samo maštovito svirao i pravio aranžmane. Mislim da je imao 18 godina kada je počeo da piše aranžmane i da svira na pločama mojih pevača - pričao je u mojim radio emisijama Danilo Živković.

- U vreme kada veliki majstori, rođeni sluhisti, nisu ni znali šta je to aranžman, Siniša je pun samopouzdanja unosio note u studio. Pisao je aranžmane za jednog Miodraga Jašarevića, za jednog Acu Šišića, za jednog Dragoljuba Kitića. Upoznao sam ga na priredbi za vojnike u Somboru. Jedan sićušan i omanji vojnik svirao je na ogromnoj harmonici, samo mu se glava vidi. Sa nevericom smo gledali da klinac svira takvom tehnikom na tolikoj harmonici. Prišao sam mu i rekao da mi se obavezno javi posle vojske.

Saradnja Danila Živkovića i Siniše Matejića počela je 1973. i rezultirala svirkama i aranžmanima na pločama Vere Ivković, Anđelke Govedarović, Žike Ivkovića, Nade Đaković...

- Ja sam od dede i oca nasledio harmoniku. Počeo sam sa 12 godina, čisto zbog tradicije, iako u početku nisam baš voleo harmoniku. U Beoogradu sam upisao Srednju elektrotehničku školu "Nikola Tesla". Srećom ili nesrećom, u blizini škole bio je KUD "Branko Krsmanović", pa sam slušao harmodnikaše kroz otvoren prozor, kako znaju i ne znaju. Svratim u "Krsmanović" i na ulazu vidim iistaknut oglas za instrumentaliste - pričao je Siniša Matejić.

- Na audiciji mi donesu note, stave na stalak, i kažu svirajte. Rekoh da nemam pojma, a čelnici društva obećaše da će me naučiti. Bilo me sramota što ne znam note, javim ocu da više neću u školu, i odem kod Mije Krnjevca 1969. Vežbao sam ludački, po dvadeset sati dnevno, zbog čega su mi gazde otkazivali stanove. Mija me zavoleo, vodio na koncerte i festivale, pripremao za takmičenje harmonikaša u Sokobanji.

1970. godine Sinša Matejić osvaja Prvu harmoniku Jugoslavije u Sokobanji u kategoriji omladinaca, a već sledeće godine postaje najmlađi pobednik i u kategoriji seniora.

- Posle pobede u Sokobanji odlazim u vojsku. Služio sam sa elitom: Dragan Džajić, Goran Paskaljević, Zoran Simjanović, Slobodan Šijan, Ivan Bekjarev. Odmah posle vojske Danilo Živković mi pogodi posao u mom kraju. Svirao sam u ekipi sa Zaharom, Gocom, Anđom, Verom i Danilom.

Printskrin: Youtube/Jugoton Music, Youtube/PGP RTS - Zvanični Kanal

Prvu ploču sa narodnim kolima ("Agino", "Biser", "Đerdapski vrtlog" i "Tošino") snima 1971. uz ansambl Ace Krnjevca. 1982. godine snima dva kola ("Kabare" i Moravski povetarac") na koktel albumu pobednika Sokobanje. Svoj jedini album snima 1983. godine sa deset autorskih kola: "Sećanje na Krnjevca", "Prstometka", "Valjevska podvala", "Harmonikaška igra", "Đavolja igra", "Čepurak", "Mihajlovo", "Jeremidžino", "Dankovo", "Kolo iz Pojata".

- Ostao sam veran svom rodnom kraju, Pojatama i Ćićevcu, ostao sam veran harmonici, a neveran Beogradu i estradi. Upoznao sam najveće muzičare, učio od najboljih, svirao svetsku muziku u Mocartovom rodnom gradu.

- Imao sam sreću da još u vojsci upoznam elitu. Na harmonici sam svakome mogao da izađem na crtu, falo mi je jedino Beograd da bih uspeo. S druge strane, verovatno bih i umro u Beogradu od cigara i alkohola. Baviti se muzikom i estradom u Beogradu, a ne "šljokati", nije baš zamislivo.

Siniša Matejić, virtuoz na harmonici, Prva harmonika Jugoslavije i jedan od najboljih učenika Mije Krnjevca, preminuo je 27. januara 2016.

Na današnjoj plejlisti je pet kola i pet pesama uz harmoniku maestra Siniše Matejića.

(Goran Milošević)